utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:51

Skriveno blago odmah prijaviti policiji

Nalazač ima pravo na četvrtinu vrednosti dragocenosti i samo na trećinu ako je vlasnik zemlje gde je pronađeno
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 18.02.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Na­đe­no bla­go po­sta­je svo­ji­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Na­la­zač ima pra­vo na na­gra­du u vi­si­ni od 25 od­sto od vred­no­sti bla­ga, a isti pro­ce­nat pri­pa­da i vla­sni­ku ze­mlje u ko­joj je pro­na­đen zlat­ni ćup. Ta­ko dr­ža­vi osta­je po­lo­vi­na. Me­đu­tim, ako je vla­snik ze­mlje ujed­no i na­la­zač zlat­nog ću­pa, on­da nje­mu pri­pa­da 33 od­sto. 

Ta­ko pro­pi­su­je bu­du­ći gra­đan­ski za­ko­nik u odelj­ku o sti­ca­nju pra­va svo­ji­ne.

„Zlat­na gro­zni­ca” već de­ce­ni­ja­ma tre­se ju­žnu i is­toč­nu Sr­bi­ju, a pri­če o za­ko­pa­nom bla­gu ni­su bez osno­va. Na ne­kim lo­ka­li­te­ti­ma spro­ve­de­ne su i or­ga­ni­zo­va­ne po­tra­ge, a po­sto­je­ći Za­kon o kul­tur­nim do­bri­ma ni­je do­volj­no pre­ci­zno od­re­dio šta se de­ša­va ka­da ne­ko pro­na­đe bla­go. 

Pi­sci bu­du­ćeg gra­đan­skog za­ko­ni­ka de­fi­ni­šu šta se sma­tra bla­gom i ko­je su oba­ve­ze na­la­za­ča.

„Kao skri­ve­no bla­go sma­tra­ju se: no­vac, zla­to, sre­bro, na­kit, dra­go ka­me­nje, stva­ri iz­ra­đe­ne od ple­me­ni­tih me­ta­la ili dra­gog ka­me­nja i dru­ge dra­go­ce­no­sti i stva­ri od vred­no­sti ko­je su skri­ve­ne le­ža­le ta­ko du­go da se vi­še ne mo­že po­u­zda­no utvr­di­ti ko im je sop­stve­nik”, na­vo­di se u čla­nu 1792 na­cr­ta gra­đan­skog za­ko­ni­ka.

Na­la­zač bla­ga je „oso­ba ko­ja skri­ve­no bla­go ot­kri­je slu­čaj­no ili tra­ga­ju­ći za njim”, a to mo­že bi­ti i onaj „ko­ji je bla­go pr­vi opa­zio iako ga je dru­gi pre do­hva­tio”.

„Oso­be ko­je na osno­vu ugo­vo­ra, slu­žbe­nog ili rad­nog od­no­sa ima­ju oba­ve­zu da uče­stvu­ju u tra­ga­nju za bla­gom, ne­ma­ju pra­vo na na­la­zač­ku na­gra­du”, pi­še u na­cr­tu za­ko­ni­ka, ali ov­de po­sto­ji i je­dan iz­u­ze­tak. Na­i­me, na­la­za­čem se sma­tra rad­nik ko­ji oba­vlja ne­ki dru­gi po­sao, kao što je na pri­mer ru­še­nje oro­nu­le zgra­de, i tom pri­li­kom slu­čaj­no pro­na­đe skri­ve­no bla­go. 

Ko god da pro­na­đe dra­go­ce­no­sti bi­će u di­le­mi da li će to ču­va­ti kao taj­nu ili će pri­ja­vi­ti. U za­ko­ni­ku se na­vo­di da je na­la­zač du­žan da „bez od­la­ga­nja pri­ja­vi na­laz bla­ga nad­le­žnom or­ga­nu, a u od­su­stvu ta­kvog or­ga­na – naj­bli­žoj po­li­cij­skoj sta­ni­ci i da pre­da na­đe­no bla­go ili uka­že na na­la­zi­šte i pre­da ga ovla­šće­nom or­ga­nu”.

Srp­ski gra­đan­ski za­ko­nik iz 1944. go­di­ne pro­pi­si­vao je da se na­đe­no bla­go de­li na tri jed­na­ka de­la. Tre­ći­na bi pri­pa­la dr­ža­vi, tre­ći­na na­la­za­ču i tre­ći­na vla­sni­ku ze­mlje gde je bla­go bi­lo za­ko­pa­no, a ako je na­la­zač ujed­no i vla­snik ze­mlje, on­da bi za­dr­žao dve tre­ći­ne. 

Dr­ža­va bi sa­da, ka­da bu­de usvo­jen no­vi gra­đan­ski za­ko­nik, do­bi­ja­la vi­še – čak jed­nu po­lo­vi­nu vred­no­sti na­đe­nog bla­ga, ili čak 67 od­sto u slu­ča­ju da je na­la­zač ujed­no i vla­snik ze­mlje. Da li je to po­šte­no, ras­pra­vlja­će se još dok tekst za­ko­ni­ka ne bu­de ko­nač­no usvo­jen.

Onaj ko je bla­go pri­ta­jio, ni­je imao pra­vo na tre­ći­nu, pre­ma Srp­skom gra­đan­skom za­ko­ni­ku. Ta­ko bi bi­lo i ubu­du­će. Po­šte­ni na­la­zač ima­će pra­vo na na­gra­du, a ne­po­šte­ni će po­ku­ša­ti da sve za­dr­ži za se­be, ako uspe. Ta­kav slu­čaj bio je oko­sni­ca po­zna­te do­ma­će se­ri­je „Po­ro­dič­no bla­go”.

Me­đu­tim, ni­je sva­ko bla­go po­ro­dič­no, već ima i ta­kvih vred­no­sti ko­je se sma­tra­ju kul­tur­nim do­brom. U tom slu­ča­ju na­la­zač ima pra­vo na na­gra­du, či­ja vi­si­na ni­je pre­ci­zi­ra­na, ali ne­ma pra­vo da za­dr­ži pro­na­đe­no kul­tur­no do­bro.

Ako su na­đe­na ne­ka kul­tur­na do­bra i sta­ri­ne, ko­ja ima­ju na­uč­nu, umet­nič­ku, isto­rij­sku, ar­hiv­sku ili dru­gu slič­nu vred­nost, oni bi po­sta­li svo­ji­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i to je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve na či­joj su te­ri­to­ri­ji na­đe­ne, na pri­mer op­šti­ne Pi­rot. U tom kra­ju ima naj­vi­še le­gen­di o za­ko­pa­nom bla­gu i pri­ča o pro­na­đe­nim zlat­ni­ci­ma. 

Ču­ve­ni Op­šti imo­vin­ski za­ko­nik za Knja­že­vi­nu Cr­nu Go­ru iz 1888. go­di­ne da­vao je sve bla­go na­la­za­ču, uko­li­ko ga je pro­na­šao na svom po­se­du: „Ko na­đe bla­go i uzme ga, bi­va sa­svim nje­go­vo, ako je u svo­me do­bru na­šao. Na­đe li u tu­đe­mu, i to po­šte­nim, ne­zlo­mi­sle­nim na­či­nom, bla­go se di­je­li na dva jed­na­ka di­je­la”.

O skri­ve­nom bla­gu i iz­gu­blje­nim stva­ri­ma go­vo­ri­lo se ne­dav­no na Ko­pa­o­nič­koj ško­li pri­rod­nog pra­va. Advo­kat Đur­đe Nin­ko­vić iz Be­o­gra­da uka­zao je da mo­gu bi­ti pro­na­đe­ne i po­li­se osi­gu­ra­nja i do­ku­men­ta­ci­ja o pra­vu na ne­po­kret­nost. 

Iz­gu­blje­na stvar i da­lje pri­pa­da vla­sni­ku, bez ob­zi­ra na to što on ne zna gde se ona na­la­zi, a na­crt G-Z pro­pi­su­je de­talj­nu pro­ce­du­ru šta tre­ba ura­di­ti da bi se na­đe­na stvar vra­ti­la vla­sni­ku. Bu­du­ći gra­đan­ski za­ko­nik, ka­ko je na­gla­sio, sle­di tra­di­ci­ju po­šte­nja i sa­ve­sno­sti, ka­kvu su ima­li Srp­ski gra­đan­ski za­ko­nik iz 1844. i Op­šti imo­vin­ski za­ko­nik za knja­že­vi­nu Cr­nu Go­ru. 


Komentari26
fa763
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dušan
Čitajući ove komentare i znajući koliko se ljudi bavi kriminalom - traženjem i prodajom arheoloških nalaza a o tome se ovde prvenstveno radi zadivljen sam koliko je narod postao primitivan, glup i neobrazovan, koliko su se vrednosti spustile nisko. Ranije su polupismeni seljaci predavali nalaze muzejima koji su tu istorijsku i nacionalnu vrednost čuvali dalje. U svetu se veoma dobro zaradjuje od turizma i to na mnogo manje interesantnim stvarima od onih koje se ovde svakodnevno uništavaju. Sami uništavate vrednosti ste nasledili a onda su vam krivi vlada i država.
Bane L.
Kad sam bio dečak (u doba Josipa Broza), bio sam sa drugom i njegovim dedom na oranju. Plug je zapeo za neki kamen i otkopali smo belu kamenu ploču sa urezanim nekim čudnim slovima. Deda je bez reči uzeo macolu iz prikolice i razbioploču u sitne komade, do neprepoznatljivosti. Moj drug ga je pitao što je razbi? Mogli smo da je prodamo muzeju. Deda ga samo pogleda i reče "prodao bi šipak, oćeš injivu da nam uzmu? O ovome deco ni reči". Sad kad sam stariji vidim da je bio u pravu. Ne bi konfiskovali samo njegovu, već sve okolne njive i voćnjake.
Vito Raski
Bese to davno. U mom selu, podno planine Golije postoji jedan izvor vode, koji izvire iz kamene stene. Jednom prilikom dosao neki varosanin sa sinom ovdasnjeg seoskog domacina, pa su obojica otisli na taj izvor, da se napiju hladne izvorske vode i prosetaju seoskim brdima. U momentu kada su bili kod izvora naidje neki seljanin i tako zapocnu razgovor. Objasnjavajuci varosaninu da taj izvor postoji ko zna koliko dugo, jer niko iz sela ne pamti kad je voda pocela da tece, on ce ti: " Ova voda prolazi kroz bakarnu rudu. Jel vidis, kako je stena crvenkasto zuta? To ce jednoga dana vredeti kao zlato". Na to ce varosko dete: "Mislite da ce se stena postati zlatna"? Seljak se nasmeja, pa ce: "Ama jok, junace, nego ovaj izvor. Voda, voda ce biti vrednija od zlata". A onda se i varosko dete nasmeja svojoj naivnosti.
Saša
Nezna vlast kako više da opljačka ovaj svoj osiromašen i bedan narod, nije im dovoljno nenormalne akcize na gorivo,alkoholna pića, cigarete, kafu, itd, ...,neznam koje će joś dažbine da uvedu da bi svoj narod još više osiromašili, da li će se ikada pojaviti neko ko će malo misliti na svoj narod, a ne na to da ga što više osiromašili, šta nama znači sve te pare koje država dobija, a svom narodu uzima od usta, a samo da bi ga što bolje držala pod kontrolom
Automobili i kuce
@Milos : To je kao slucaj sa sitnim tzv. "ratnim profiterima" iz drugog svjetskog rata. Kad bi policajci konfiskovali njihov novac, on nije zavrsavao u drzavnoj kasi nego su ga dijelili izmedju sebe. Zato su medju prvima jos u ono poratno vrijeme krajnjeg siromastva imali automobile i dobre kuce.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja