četvrtak, 16.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 18.02.2018. u 22:00 Mirjana Čekerevac

Ima li boljeg izbornog rešenja za manjine od prirodnog praga

Prema poslednjem popisu stanovništva, u Srbiji živi 57.900 Hrvata, a najviše ima Mađara – 253.899. – Bošnjaka u Srbiji ima 145.278. – Zakon je do 2007. godine predviđao da je izbornim listama nacionalnih manjina dovoljno 3.000 potpisa podrške, ali je Ustavni sud tu odredbu proglasio neustavnom, pa je vraćeno 10.000 potpisa
Балинт Пастор (Фо­то Танјуг) / Шаип Камбери (Фо­то Д. Јевремовић) / Расим Љајић (Фото А. Васиљевић) / Муамер Зукорлић (Фото А. Васиљевић) / Томислав Жигманов (Фото лична архива)

Pri­li­kom po­se­te pred­sed­ni­ka Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća Hr­vat­skoj, još jed­nom je za­tra­že­no obez­be­đi­va­nje ga­ran­to­va­nih me­sta, pre sve­ga u Skup­šti­ni Sr­bi­je, za hr­vat­sku na­ci­o­nal­nu ma­nji­nu u skla­du sa, ka­ko je na­vo­đe­no, me­đu­dr­žav­nim spo­ra­zu­mom. To bi pod­ra­zu­me­va­lo is­pi­si­va­nje no­vih iz­bor­nih pra­vi­la za stran­ke na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, ali, po ne­kim mi­šlje­nji­ma, i iz­me­ne Usta­va, a to će, su­de­ći po re­ak­ci­ja­ma, bi­ti ne­što oko če­ga te­ško mo­že bi­ti sa­gla­sno­sti, pre­vas­hod­no me­đu oni­ma ko­jih se to ti­če. U sva­kom slu­ča­ju, do re­še­nja se ne mo­že sti­ći ni br­zo, ni la­ko, uko­li­ko je že­lja da se iz­beg­ne stva­ra­nje spo­ro­va na pri­lič­no ši­ro­kom po­lju.

U Sr­bi­ji po­sto­ji 28 na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i, ka­ko ka­že Ra­sim Lja­jić, pot­pred­sed­nik vla­de i li­der SDPS-a, upra­vo o to­me se vo­di­lo ra­ču­na ka­da je tra­žen iz­bor­ni mo­del za stran­ke na­ci­o­nal­nih ma­nji­na.

Lja­jić is­ti­če da je on autor sa­da­šnjeg re­še­nja u za­ko­nu, ko­ji pred­vi­đa pri­rod­ni prag za stran­ke na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i po ko­me je za po­sla­nič­ki man­dat do­volj­no oko 14.000 gla­so­va. Pri­ča da je on ovaj mo­del pred­lo­žio, da se s njim slo­žio Jo­žef Ka­sa, ko­ji je u to vre­me bio pred­sed­nik SVM-a, te da je on, na­kon to­ga, ovaj pred­log iz­neo stran­ka­ma vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, kao i da ga je pri­hva­tio ta­da­šnji pre­mi­jer Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca i to je, „na kra­ju kra­je­va, usvo­je­no”.

Lja­jić is­ti­če: „Ovo je re­še­nje ko­jim se ni­ko­me ne po­kla­nja­ju man­da­ti, ali se olak­ša­va mo­guć­nost ula­ska pred­stav­ni­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u par­la­ment. Ne­mo­gu­će je u ze­mlji ko­ja ima 28 na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i et­nič­kih za­jed­ni­ca ga­ran­to­va­ti me­sto svim tim za­jed­ni­ca­ma. Na sve­tu ne po­sto­ji dr­ža­va ko­ja ima ta­kvo re­še­nje. Čak ni u Hr­vat­skoj, ko­ja ima znat­no ma­nji broj na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, ni­je sva­koj ma­nji­ni za­ga­ran­to­va­no me­sto, već za jed­no me­sto kon­ku­ri­šu, na pri­mer, Če­si, Slo­va­ci, Ma­đa­ri, pa ko do­bi­je naj­vi­še gla­so­va od njih, ula­zi u par­la­ment. Ovo je je­dan zdrav kom­pro­mis.”

„Mi smo va­ga­li sve mo­gu­će mo­de­le, tra­že­ći naj­bo­lji, i ovo sa­da­šnje je naj­bo­lje jer omo­gu­ća­va jed­noj ma­nji­ni ko­ja ima 0,4 od­sto gla­so­va da uđe u par­la­ment. Ovo omo­gu­ća­va si­gu­ran ula­zak Hr­va­ti­ma u par­la­ment, pa i ne­kim ma­lo­broj­ni­jim ma­nji­na­ma od njih. Ovaj mo­del da­je mo­guć­nost udru­ži­va­nja ma­njin­skih stra­na­ka, ali i sa stran­ka­ma ve­ćin­skog na­ro­da, pre­ma to­me, sva­ki dru­gi mo­del bio bi lo­ši­ji. Ap­so­lut­no tre­ba raz­go­va­ra­ti o pra­vi­ma, ali ova­kva pro­me­na bi bi­la pu­canj u po­gre­šnu me­tu”, na­vo­di Lja­jić.

Pre­ma po­sled­njem po­pi­su sta­nov­ni­štva, u Sr­bi­ji ži­vi 57.900 Hr­va­ta, a naj­vi­še ima Ma­đa­ra – 253.899. Šef po­sla­nič­ke gru­pe SVM-a Ba­lint Pa­stor ka­že da je nji­ma pri­hva­tljiv po­sto­je­ći si­stem pri­rod­nog pra­ga. Is­ti­če: „Uko­li­ko se raz­mi­šlja o ga­ran­to­va­nim me­sti­ma, po­dr­ža­va­mo tu mo­guć­nost, po­što je ona naj­bo­lja, ali za to je, po mom mi­šlje­nju, neo­p­hod­na pro­me­na Usta­va. Ta­ko da to ne bi mo­glo baš br­zo da se im­ple­men­ti­ra.”

Bo­šnja­ka u Sr­bi­ji ima 145.278, a vi­še nji­ho­vih stra­na­ka u sva­kom sa­zi­vu Skup­šti­ne Sr­bi­je uspe­va da, sa­mo­stal­no, osvo­ji po­sla­nič­ke man­da­te, ali ima i onih ko­ji u par­la­ment ula­ze na li­sta­ma stra­na­ka ve­ćin­skog na­ro­da. Mu­a­mer Zu­kor­lić je na iz­bo­ri­ma uče­stvo­vao sa­mo­stal­no, nje­go­va Bo­šnjač­ko-de­mo­krat­ska za­jed­ni­ca San­dža­ka je osvo­ji­la dva man­da­ta. Zu­kor­lić ka­že da „sa­da­šnji za­kon­ski okvir od­no­sa dr­ža­ve pre­ma ma­njin­skim na­ro­di­ma i za­jed­ni­ca­ma ima do­brih od­red­bi, ali ga tre­ba do­dat­no una­pre­di­ti”. Is­ti­če: „Neo­p­hod­no je da vlast bu­de u stal­nom di­ja­lo­gu s pred­stav­ni­ci­ma tih za­jed­ni­ca, ka­ko bi se do­bi­la obo­stra­no pri­hva­tlji­va re­še­nja.”

Ko­li­ko tač­no ima Al­ba­na­ca, ne zna se, po­što su oni boj­ko­to­va­li po­pis sta­nov­ni­štva. Deo al­ban­skih par­ti­ja boj­ko­tu­je i iz­bo­re, ali Po­kret za de­mo­krat­sko de­lo­va­nje uče­stvu­je u iz­bor­noj tr­ci, u ovom tre­nut­ku ima jed­nog po­sla­ni­ka u par­la­men­tu, a u pret­hod­nom sa­zi­vu ima­li su dva. Ša­ip Kam­be­ri, ko­ji je bio po­sla­nik u pret­hod­nom skup­štin­skom sa­zi­vu, ka­že: „Na­čin uče­šća na­ci­o­nal­nih ma­nji­na na iz­bo­ri­ma, stvar­no je te­žak, po­seb­no za ma­le ma­nji­ne, kao što su Hr­va­ti i, svo, mi. Na­ma je naj­ve­ći pro­blem sku­plja­nje 10.000 pot­pi­sa, bu­du­ći da ka­pa­ci­tet jed­ne stran­ke ko­ja se pro­sti­re na dve-tri op­šti­ne ni­je ta­kav da mo­že­mo za dan da to za­vr­ši­mo. Mi se ti­me ba­vi­mo i po me­sec da­na i ni­šta ne osta­je za kam­pa­nju. Za­to je ide­ja o za­ga­ran­to­va­nim me­sti­ma do­bra, ili ne­ki dru­gi mo­da­li­tet, ko­ji će obez­be­di­ti na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma, po­seb­no onim naj­ve­ćim, ma­kar jed­nog po­sla­ni­ka, a da se dru­gi deo bi­ra na iz­bo­ri­ma.” 

„Tre­ba to raz­mo­tri­ti u okvi­ru evro­in­te­gra­ci­ja, ali bez ob­zi­ra na te­ško­će, mi i sa­da uče­stvu­je­mo na iz­bo­ri­ma, na­še po­li­tič­ko opre­de­lje­nje je da kroz uče­šće u ra­du in­sti­tu­ci­ja i stal­no po­ku­ša­va­ju­ći da bu­de­mo part­ne­ri vla­de, re­ša­va­mo pro­ble­me. Me­đu­tim, upr­kos to­me, što je, ovaj put, naš po­sla­nik gla­sao za iz­bor Vu­či­će­ve, ali i Vla­de Ane Br­na­bić, ni­je is­po­što­va­no ono što smo se do­go­vo­ri­li”, ka­že Kam­be­ri.

De­mo­krat­ski sa­vez Hr­va­ta u Voj­vo­di­ni, u par­la­ment je ušao na li­sti De­mo­krat­ske stran­ke, baš kao i svih ra­ni­jih go­di­na. Ovaj put DSHV pred­sta­vlja To­mi­slav Žig­ma­nov. On in­si­sti­ra na spro­vo­đe­nju čla­na 9 spo­ra­zu­ma, ko­ji su pot­pi­sa­le ta­da­šnja dr­ža­va Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra s Hr­vat­skom, ko­ji je oza­ko­njen 2004. go­di­ne. Is­ti­če: „Mo­del pri­rod­nog pra­ga od­go­va­ra ve­li­kim ma­nji­na­ma kao što su ma­đar­ska i bo­šnjač­ka, ili te­ri­to­ri­jal­no kon­cen­tri­sa­nim kao što su Al­ban­ci, ni­jed­na dru­ga ma­nji­na od do­no­še­nja za­ko­na ni­je ostva­ri­la mo­guć­nost da bu­de za­stu­plje­na ni u re­pu­blič­koj, ni u po­kra­jin­skoj skup­šti­ni.”

Na pod­se­ća­nje da je on po­sla­nik, a da u par­la­men­tu ne go­vo­ri, ka­že: „Go­vo­rio sam o bu­dže­tu i o za­ko­ni­ma o osnov­nom, sred­njem i vi­so­kom obra­zo­va­nju. S dru­ge stra­ne, po­sla­nič­ko, klu­bu ko­me ja pri­pa­dam, DS, ni­ka­da ni­je pri­hva­će­na ne­ka ini­ci­ja­ti­va, a tu bi, ve­ro­vat­no, i ne­ke mo­je su­ge­sti­je i pred­lo­zi bi­li uklju­če­ni.” Za­što ni­je pred­lo­ge iz­neo na sed­ni­ci par­la­men­ta, Žig­ma­nov ob­ja­šnja­va: „Ni­sam na­šao za shod­no za­to što je at­mos­fe­ra u skup­šti­ni i vi­še ne­go ne­bla­go­na­klo­na, ne sa­mo pre­ma opo­zi­ci­ji već ona ima ele­men­te an­ti­hr­vat­ske hi­ste­ri­je, pa bi bi­lo ne­svr­sis­hod­no go­vo­ri­ti.”

Za­kon je do 2007. go­di­ne pred­vi­đao da je iz­bor­nim li­sta­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na do­volj­no 3.000 pot­pi­sa po­dr­ške, ali je Ustav­ni sud tu od­red­bu pro­gla­sio ne­u­stav­nom, pa je vra­će­no 10.000 pot­pi­sa. Ri­za Ha­li­mi (PDD) je vi­še pu­ta uka­zi­vao na pro­blem pot­pi­sa, pred­la­gao vra­ća­nje na sta­ro, ali to, zbog po­me­nu­te od­lu­ke USS, ni­je pri­hva­ta­no. Ra­sim Lja­jić ka­že da ima lo­gi­ke da ma­njin­ske li­ste ima­ju ma­nji broj pot­pi­sa, kad već ima­ju i od­red­bu o pri­rod­nom pra­gu za pre­la­zak cen­zu­sa. Žig­ma­nov ka­že da od­red­ba o pri­rod­nom pra­gu „ne da­je re­zul­tat, on ne od­go­va­ra jed­noj ra­nje­noj za­jed­ni­ci kao što je hr­vat­ska, o ko­joj još uvek 50 od­sto srp­skih gra­đa­na ne mi­sli po­zi­tiv­no, a ose­ćaj slo­bo­de je ne­do­volj­no raz­vi­jen”. 

Komentari7
0a93f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirza NP
@ natalija Mene Bosnjaka iz Novog Pazara ne predstavlja Rasim Ljajic. Nijedan njegov stav ne delim.
Jeremija
Mirza, ne preterujte. Kako mislite "nijedan"? Nemoguće. Možete reći to uljudnije. Ovako, odmah ste se sami deiskvalifikovali kao "radikal". Evo, recimo, mene Srbina "do kosti" oduševljava, već dugo, g. Zukorlić i kada budem u prilici, glasaću za njegovu stranku. Vi ste izgleda gadljivi na pomirljivost g. Ljajića.
Marija
Svaka drzava ima svoj ustav i zakon i on se ne treba menjati kad se kome prohte.
Natalija
Rasim Ljajić je najkompetentniji da priča na ovu temu jer je potpredsednik vlade i zna kako se vladavina demokratije poštuje u Srbiji.
Jeremija
Zukorlić je kompetentniji od Ljajića.
Biljana
Najbolje je ovo rešenje koje je trenutno na snazi.
Бранислав Станојловић
Демократија је владавина ВЕЋИНЕ!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja