sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:02
IZ ISTORIJE KOŠARKE

Šest decenija ispunjenih srpskim podvizima

Kup šampiona (Evroliga) počeo 22. februara 1958. a pečat su mu dali u velikoj meri Srbi, od osnivača Bore Stankovića do trenera rekordera Željka Obradovića
Autor: Aleksandar Miletićnedelja, 18.02.2018. u 20:20

Beograd će sredinom maja ugostiti finalni turnir Evrolige za košarkaše i tako drugi put biti svedok krunisanja klupskog prvaka Evrope, posle 1977, kada je Makabi iz Tel Aviva osvojio svoju prvu titulu u „Pioniru“, posle pobede protiv Mobilđirđija iz Varezea sa 78:77. Kapiten izraelskog kluba Tal Brodi primio je pehar iz ruku tek ustoličenog generalnog sekretara Svetske košarkaške federacije (FIBA) Bore Stankovića, jednog od šestorice osnivača Kupa šampiona (preteča Evrolige).

Kroz nekoliko dana navršiće se 60 godina otkako se igra ovo takmičenje, čije su neke od najlepših i najuzbudljivijih stranica ispisali Srbi. Sadašnji šampion Fenerbahče stigao je do trofeja sa srpskom „petorkom“: trener Željko Obradović (njegova deveta titula), igrači Bogdan Bogdanović i Nikola Kalinić, kondicioni trener Predrag Zimonjić, pomoćni trener Vladimir Androić.

-Kao generalni sekretar KSJ odlazio sam na Fibine sastanke, na takozvanu Stalnu konferenciju evropskih zemalja koja se održavala jednom godišnje, u kasnu jesen. Na jednoj od njih, krajem 1957. godine, odlučili smo da uvedemo kup za prvake evropskih zemalja – kaže Bora Stanković, danas počasni generalni sekretar Fibe, koji je kao trener pet puta (četiri sa OKK Beogradom, jednom sa Oransodom iz Kantua) igrao u Kupu šampiona.

Fudbal je svoj Kup šampiona pokrenuo dve i po godine ranije, a rivali na prvom meču bili su naš Partizan i Sporting u Lisabonu (3:3, 4. septembar 1955). Prvi košarkaški susret odigrao se u briselskoj hali iz 19. veka (Palaiz di midi), 22. februara 1958, a domaći Rojal IV Anderlehtois je savladao luksemburški tim Ecelu iz Etelbrika sa 82:43.

-Voleli mi fudbal ili ne, moramo da priznamo da smo Kup šampiona pokrenuli po ugledu na fudbal – govori Stanković koji je decenijama upravljao svim evrokupovima. - Tu je važnu ulogu odigrao Rajmundo Saporta, u to vreme šef košarkaške sekcije Reala i potpredsednik fudbalskog kluba, dakle desna ruka Santijago Bernabeua. Real je tada bio jedini fudbalski prvak Evrope, pa smo preko Saporte imali dosta informacija o organizaciji tog takmičenja. Kao i u fudbalu, prvi pehar smo dobili od francuskog lista „Ekipa“. 

Prvi generalni sekretar Fibe Vilijam Džons je sve komisije sastavljao po istom, takoreći političkom principu. Vodio je računa da postoji ravnoteža članova iz istočnog i zapadnog bloka.

-Komisija kojoj je povereno da organizuje takmičenje, da bira sudije i sve ostalo, bila je sastavljena po tipičnom Džonsovom receptu: dvojica iz istočnih zemalja, dvojica sa Zapada i jedan neutralac. Sa Istoka su bili Čehoslovak Miroslav Križ i Rus Nikolaj Semaško, sa Zapada Francuz Rober Bisnel i Španac Rajmundo Saporta, a „neutralac“, Jugosloven – bio sam ja. Džons je bio direktor komisije. Uputili smo pozive šampionima evropskih zemalja. Prve godine, 1958, bilo ih je 14, a sovjetski ASK iz Rige je u finalu bio bolji od bugarskog Akademika. Jugoslaviju je predstavljala Olimpija, a već sledeće sezone učestvovao je moj OKK Beograd i stigao do svog prvog polufinala. Bio je to prvi u nizu velikih uspeha naše košarke koja nije dala mnogo klupskih šampiona u konkurenciji ekipa iz Španije i Italije, koje su imale strance, ili Sovjetskog Saveza čiji je najbolji klub uvek činila maltene sovjetska reprezentacija. Međutim, naši igrači, treneri i sudije su ostavili toliko dubok trag da bi istorija ovog takmičenja bila prazna bez njih.

Prvih godina takmičenje je imalo niz slabosti. Neki italijanski klubovi odbijali su da igraju na otvorenim terenima pa su suspendovani, neki iz siromašnijih zemalja su otpadali jer nisu imali novca za put, neki mečevi su igrani na neutralnom terenu zbog političkih razloga (sovjetski klubovi protiv španskih)...

-Povrh toga, postojale su razne smicalice. Recimo, OKK Beograd je u polufinalu druge sezone savladao ekipu Akademika kod kuće sa deset poena razlike, a u revanšu su nam sudile domaće sudije i izgubili smo sa 17 razlike. Pravila su bila takva da su domaći arbitri mogli da sude ukoliko se ne pojave neutralni, a rumunske sudije nisu došle jer im Bugari svesno nisu poslali karte za put. Radili su to i drugi... – seća se Bora Stanković i objašnjava zašto je uveden komesar. – Glavni zadatak komesara je bio da kontroliše dve stvari: vreme i rezultat. Pošto su neretko domaćini krali i vreme i poene. Da budem iskren, i jugoslovenski klubovi su se dovijali na iste načine tih godina...


Komentari0
fd242
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Sportske priče

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja