četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Gradnja Hrama Svetog Save duža od veka

Autor: Ana Vukovićsreda, 21.02.2018. u 13:15
Храм Светог Саве (Фото Жељко Јовановић)

Ideja za podizanje Hrama na mestu na kojem je 1595. godine Sinan-paša spalio mošti Svetog Save rodila se tri veka kasnije, kada je osnovano Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru. Prvi konkurs za izradu projekta iz 1905. godine bio je neuspešan, pa je zato obnovljen 1926. godine. Tada je osmišljavanje izgleda ove svetinje povereno arhitektama Bogdanu Nestoroviću i Aleksandru Deroku. Na mestu srušene male crkve iz 1895, izgradnja hrama počela je 1935. godine, a kamen temeljac postavljen je četiri godine kasnije. Radove je zaustavio Drugi svetski rat, tokom koga su Nemci gradilište koristili kao parking, da bi konačno, 1984. godine, posle 88 odbijenih molbi patrijarha Germana, bila dobijena saglasnost da se nastavi sa ovim neimarskim poduhvatom.

Kupola (Foto Željko Jovanović)

Kupola teška četiri hiljade tona i ukrašena krstom visokim 12 metara, najvišim od svih na pravoslavnim svetinjama na svetu, podignuta je pet godina kasnije. Iste godine radovi su ponovo stali, da bi se nastavili tek početkom 21. veka. Hram Svetog Save zvanično je otvoren 2004. godine, iako radovi na unutrašnjem uređenju još traju. Očekuje se da će prva i druga faza mozaičkog uređenja biti završene do 2019. godine, kada se proslavlja osam vekova od dobijanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Mozaik od 40 tona ulepšao kupolu

Pozlaćeni krst visok 12 metara sa bakarnog krova najveće pravoslavne svetinje na Balkanu silovito stremi ka nebesima. Orijentir je putnicima namernicima, ponos Beograđanima. Spomen na patnju, stradanje i beskonačnu sposobnost uzdizanja srpskog naroda posle svih padova. Na mestu gde je nekada gorela buktinja koja je, kako su Turci zamislili, trebalo da, zajedno sa moštima našeg najvećeg svetitelja Svetog Save, spali i naš duh, stoji kao spas, nada i uteha.

Priča o mozaiku počela je u Moskvi...

– Osnovan je na mestu gde su osvajači druge vere nekada spalili mošti svetitelja Save, misleći da će time saseći veru naroda koji su porobili. Ali vera ne samo da nije ugasla, već je još više ojačala. Upravo na tom mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, danas se uzdiže hram u njegovu čast, jedan od najveličanstvenijih pravoslavnih hramova na svetu – besedio je pre tri godine ruski patrijarh Kiril u svetinji na Vračaru.

I zaista, Hram Svetog Save, čija gradnja traje duže od veka i koji je doskora bio opasan skelama i prepun majstora, iz dana u dan sve je lepši i impozantniji. U punom sjaju, 22. februara, zasjaće i kupola ukrašena mozaikom, radom devedeset ruskih umetnika predvođenih Nikolajem Muhinom.

...u ateljeu ruskog akademika Nikolaja Muhina, najpoznatijeg iknopisca u pravoslavlju...

– U kupoli, koja je visoka 65 metara, predstavljen je Hrist u činu vaznesenja na nebo, što je ujedno i jedna od prvih scena u istoriji hrišćanske umetnosti kad je reč o oslikavanju kupola. Prikaz u nižim sferama oslanja se na Jevanđelje po Luki i početak njegovog drugog spisa „Dela svetih apostola”, o Gospodovom odlasku na nebo i rečima anđela svedoka da će se Isus Hrist iz Nazareta, kako je obećao, ponovo vratiti na koncu istorije. Tekstovi koje anđeli drže su na crkvenoslovenskom jeziku, zajedničkom za narode slovenskog govornog područja, a imena apostola i arhanđela, Bogorodice i samog Hrista ispisana su grčkim slovima, što ukazuje na želju Muhina da Hram Svetog Save bude u senzibilitetu vizantijskog umetničkog traga – objašnjava Marko Jovanović, kustos Hrama Svetog Save, dodajući da je reč o prostoru površine 1.230 kvadratnih metara.

...u izradu mozaika bilo je uključeno skoro 100 ljudi (Fotografije Marko Albunović)

Ovo je jedan od najvećih projekata mozaičkog ukrašavanja krivolinijskih prostora u svetu. Kada budu gotove sve faze, koje, osim radova na kupoli i potkupoli, podrazumevaju i uređenje oltarskog prostora, ova svetinja postaće najveća crkva ukrašena tehnikom mozaika.

– Mozaik je jedno od umetničkih rešenja za uređenje kupole, osmišljeno još tridesetih godina prošlog veka, kada je već postalo jasno da će se Hram graditi prema projektu Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka, dvojice tada mladih, ali talentovanih arhitekata. Ideja je bila i da velike površine unutar Hrama, veće od bilo kojih koje su se mogle zamisliti u srednjovekovnoj Srbiji, budu ukrašene drugim elementima, kao što su raznobojni mermer, ornamenti, kamena plastika... – kaže Jovanović.

U kripti se često organizuju konecerti i izložbe (Foto Anđelko Vasiljević)
Crkva ispod temelja
Pored prikaza Hristovog raspeća ulazi se u kriptu najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu, koja se nalazi sedam metara ispod njegovih temelja. Centralnu poziciju u kripti zauzima grobna Crkva Sv. kneza i mučenika Lazara, u kojoj se organizuju koncerti umetničke muzike i crkvene izložbe. Iza oltara je kripta patrijarha, u kojoj će u sarkofazima počivati zemni ostaci poglavara SPC. Kripta se još freskopiše, ali su njena raskoš i lepota već vidljive.

Hram je, napominje, zamišljen kao jedna vrsta arhitektonskog odgovora, odnosno replike Crkve Svete Sofije u Konstantinopolju, čuvene po mozaicima, pa je zato preuzeta i njena tehnika ukrašavanja.

– Postoje i optički razlozi za odabir mozaika. On se koristi u velikim prostorima kako bi se, zbog boljeg odsjaja, svi delovi videli i na dnevnoj i na večernjoj svetlosti – dodaje Jovanović.

Velelepni ukras za najveću pravoslavnu svetinju na Balkanu sačinjen je u Moskvi, a njegovu izradu finansirala je ruska firma „Gasprom njeft”. Pravljen je godinu dana, tokom 2016. i dela 2017. godine, a onda isečen i specijalnim kamionima prevezen u Beograd. Mozaik težak 40 tona postavljan je od maja prošle godine, a skele su konačno skinute prošlog petka.


Komentari0
04ab4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja