subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 19.02.2018. u 22:00 Dejana Ivanović

Lekarke u SAD izložene polnoj diskriminaciji

Žene se nalaze na čelu svega 15 odsto zdravstvenih odeljenja u bolnicama, a dekani su samo u 16 odsto obrazovnih ustanova u SAD
Фото: Пиксабеј

Da li u Americi postoji rodna diskriminacija među lekarima? Iako je u odnosu na muškarce mnogo više žena stagniralo u medicinskoj karijeri i ima manja primanja nego njihove kolege, zvanični stav je da je reč o pojedinačnim slučajevima i da su muškarci i žene ravnopravni u medicinskom pozivu. Činjenica je, međutim, da liderske pozicije u zdravstvenim institucijama, ali i onima koje obrazuju medicinske kadrove, najviše zauzimaju pripadnici jačeg pola. Samo 15 odsto odeljenja u klinikama i zdravstvenim centrima u SAD ima načelnice, a žene se nalaze na mestu dekana u svega 16 odsto obrazovnih medicinskih ustanova. Prema izveštaju Asocijacije američkih medicinskih koledža žene su u poslednjoj deceniji zauzele svega 30 odsto radnih mesta u akademskoj medicini.

„Kada je moja prijateljica bila na četvrtoj godini medicine ona i njen mladić aplicirali su za posao u istom gradu. 

Morala je da prođe i obavezan razgovor sa dekanom koji joj je poželeo puno uspeha i rekao da će njen dečko za 20 godina biti na čelu odeljenja u nekoj bolnici, a onda pogledao u nju i dodao da neko mora da se brine i o njihovoj deci”, napisala je autorka Elizabet Purman u tekstu koji je objavio „Gardijan”.

Baš ta briga o deci, za koju se aludira da mora da je vodi žena, kamen je spoticanja u napredovanju lekarki u karijeri – iako se javno nikada ne kaže, u privatnim razgovorima nadređeni poručuju koleginicama da ukoliko žele da budu uspešne u medicinskom poslu, zaborave na porodicu. Žene su, kako prenosi „Gardijan” u pomenutom tekstu, demotivisane da grade karijeru još u medicinskoj školi, odnosno fakultetu. Najvažniji deo medicinskog obrazovanja uključuje odnos prema pacijentu i zadobijanje njegovog poverenja. Ako pacijent ne želi da razgovara o svom zdravstvenom stanju jer ne veruje lekaru zato što je žena ili pripadnik manjina, to je ogroman problem za zdravstvo ali i za obrazovanje.

Istraživanje „Stat njuza” i „Medskejpa” pokazalo je da 41 odsto žena u zdravstvu prijavljuje da pacijenti imaju kritičke opaske na njihov pol, dok isti problem ima svega šest odsto muškaraca. Kada je reč o rasi – jedan od pet lekara prijavi da pacijent ima primedbe na njegovu boju kože.

„Kada u bolnici vide lekarku bele puti, većina ljudi smatra da je ona medicinska sestra. Kada pogledaju mene, ubeđeni su da sam tu da pokupim otpatke posle pregleda”, kaže dr Huma Farid, južnoazijski akušer koji radi u bolnici „Bet Izrael Dikons”, dodajući da se retko organizuju debate u vezi sa diskriminacijom koja očigledno postoji.

Pol igra veliku ulogu i u odnosu među profesionalcima u bolnici i primetno je da su medicinske sestre spremnije da pomognu muškim kolegama, dok pripadnici jačeg pola češće ne ispunjavaju naredbe koje dobijaju od šefice.

„Određivala sam šta će ko da obavlja na odeljenju, a isto to je radio i moj kolega. Interesantno je da bi sva njegova naređenja bila ispunjena, a moja ne”, objašnjava dr Andrea Kristofer iz Medicinskog centra „Veterans afers” u glavnom gradu Ajdaha, Bojziju.

Činjenica je i da su bolničari više plaćeni od medicinskih sestara iako rade identičan posao. Interesantno je, međutim, da je prema nekim istraživanjima, u simuliranim slučajevima utvrđeno da će medicinske sestre češće pomoći lekarima nego lekarkama. To se tumači time da su i bolničarke pod negativnim uticajem diskriminacije koja pogađa njihov pol. Mnogo je manje onih žena koje odluče da prijave nadležnima ovakav vid diskriminacije, jer se boje posledica. Na žalost, mnoge od njih iako po obrazovanju imaju izuzetno lepu perspektivu u medicinskoj karijeri, odustaju od nje zbog ovakvih prepreka. Među ženama lekarima veći je i procenat samoubistava što se delimično takođe dovodi u vezu i sa diskriminacijom.

Komentari3
25ce7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Natalija Jovanovic
Ako su dovoljno situirane da imaju pomoc oko dece i u kuci, mogu da se bave medicinom i politikom i naukom! . Kod nas su dobrodosli bake i deke. Sto se tice diskriminacije,to je nesto drugo. U Evropi je ipak malo blaza. Napr jedan od najboljih neurohirurga kod nas je zena. Zene moraju da uporne i dane odustaju !
Milos miokovic
Zato sto nije zena u 99%posto slucajeva hirurg,vec muskarac i zato sto i zato st........u nedogled ove teme a udjem onomad u JURU u Nisu,6 osoba nejackog pola sedi u siroj kancelariji a opslyzuje ih poslom muski svet koji radi vanka i smrzava se i tako na X mesta......a to sto su u prednosti da nose samo beli mantil....a muski doktori izlozeni mobingu te vrste.....
Alisa
Nisu rekli na hirurskom odeljenju vec na sim odeljenjima i direktori bolnica. Pored toga zene za isti posao dobijaju manje plate. To je sramota.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja