Broj država koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova polako se kruni. Posle Gvineje Bisao i Surinama, i Burundi je povukao odluku o priznanju otcepljenja južne srpske pokrajine. Priština je bila u šoku kada je na desetogodišnjicu samoproglašene nezavisnosti Kosova srpski šef diplomatije Ivica Dačić u Beogradu pokazao notu Ministarstva inostranih poslova Burundija.

– Pozivam ih da pokažu papire svih 116 zemalja. Na toj listi su zemlje koje uopšte nisu priznale Kosovo – poručio je Dačić prištinskim vlastima po povratku iz Burundija, gde se sreo i sa predsednikom države. Iako je Jetljir Ziberaj, prvi zamenik ministra inostranih poslova Bedžeta Pacolija, i juče poricao da su vlasti ove afričke države povukle priznanje, Dačić je već rekao da iza note koju je doneo iz Budžumbure stoji jedno od najtemeljnijih obrazloženja.

– Ušli su u suštinu problema: da je proglašenje u suprotnosti sa finalnim aktom iz Helsinkija, suprotno rezoluciji SB UN, da smatraju da je proglašenje nezavisnosti iz februara 2008. godine manevar kojim se želi uspostavljanje institucija predviđenih rezolucijom 1244, van bilo kakvog političkog rešenja sa Srbijom i zbog toga ga povlače – objasnio je prvi potpredsednik Vlade za RTS.

Ni Priština, izgleda, ne može da se usaglasi sama sa sobom koliko je priznanja dobila. Na zvaničnom sajtu ministarstva inostranih poslova Kosova piše da je to 114 država. Hašim Tači je pre nekoliko dana u intervjuu za TV N1 izjavio da je 115 država priznalo Kosovo i da je ono članica oko 200 međunarodnih organizacija. „Koha ditore”, međutim, piše da ministarstvo spoljnih poslova nikada nije potvrdilo listu zemalja koje su priznale Kosovo, iako tvrdi da je taj broj 114. Ovaj prištinski dnevnik kaže da Bedžet Pacoli tek treba da objasni kako to da su Nigerija i Uganda u februaru 2012. priznale Kosovo, a da Priština nikada nije dobila potvrdu o tome.

U vezi sa ovim problemom krajem prošle godine reagovala je i Vljosa Osmani, poslanica Demokratskog saveza Kosova (LDK) i predsednica Spoljnopolitičkog odbora kosovskog parlamenta, koja je za „Koha ditore” rekla da bi ministarstvo trebalo da se pozabavi pitanjem konačne potvrde svakog priznanja.

Dačić kaže da je najveći deo zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova takvu odluku doneo već u prvim godinama i da su mnogi posle decenije od proglašenja videli da je reč o lažnoj državi, koja nije postala članica UN niti nekih drugih međunarodnih organizacija. Ministar spoljnih poslova Srbije uverava da ne zna čime prištinske vlasti „teše svoju javnost”, jer je spisak od navodno 116 zemalja koje su priznale takozvano Kosovo, prema njegovim rečima, lažan i na njemu se nalaze zemlje koje to nikad nisu uradile. – Na spisku se nalaze neke države koje nisu članice UN, a nalaze se i zemlje koje su povukle priznanje – kazao je.

Na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju Republike Srbije stoji da je 109 država priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, od čega dve nisu članice Ujedinjenih nacija – Kukova ostrva i Niue. To znači da je taj broj 107, uključujući i Barbados, koji je Kosovo priznao 15. februara 2018, zbog čega je naše ministarstvo spoljnih poslova uputilo protestnu notu ovoj karipskoj državi. Kada je krajem oktobra prošle godine južnoamerički Surinam povukao priznanje Kosova profesor međunarodnog prava Milenko Kreća rekao je za naš list da pitanje priznanja u međunarodnom pravu lebdi u prostoru između prava i politike.

– Sa političke tačke gledišta, povlačenje priznanja je moguće, a sa pravne tačke povlačenje priznanja nije moguće, jer deluje retroaktivno od momenta nastanka države. Ali je zato moguće poništiti priznanje ako je ono bilo posledica prevare, korupcije i sličnog – objasnio je Kreća.

Bivši ambasador Srbije Srećko Đukić kaže da su mnoga priznanja Kosova iznuđena političkim pritiskom velikih sila, pre svega SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, koje imaju veliki uticaj na te „mikrodržave”. – Ali iako male i nama možda nedovoljno poznate, te države su članice UN i imaju glas u Generalnoj skupštini kao i sve ostale – podseća ovaj diplomata za „Politiku”.

Đukić smatra da je Priština neka priznanja praktično kupila za „male pare”:

– Koliko je to novca, teško je reći, ali Pacoli sigurno nije davao iz svog džepa. To su Priština i njeni sponzori sigurno platili.

Ocenjuje i da se povlačenja priznanja Kosova ne dešavaju baš bez blagoslova velikih sila, ovog puta Rusije i Kine.

– Na Srbiji je da se opredeli šta hoćemo. Osim zaustavljanja tog talasa priznanja potrebno je da ne dozvolimo da taj kvantitet preraste u kvalitet. Odnosno da vodimo računa da Prištinu ne prizna neka od većih i značajnijih država, a pogotovo pet članica EU koje to do sada nisu učinile – napominje naš diplomata.

Brnabićeva neprijatno iznenađena izjavom Pahora o KiM

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je juče da je neprijatno iznenađena izjavom predsednika Slovenije Boruta Pahora da će pokušati da utiče na to da pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to učine, te ocenila da ona nije u skladu sa dobrim i prijateljskim odnosima sa Slovenijom. O tome nije bilo reči tokom nedavno održanog sastanka koji je, kako je rekla, bio dug i otvoren.

Na tom sastanku ja sam uputila molbu da oni kao zemlja koja je priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova utiču na Prištinu da poštuje sporazume koje je ispregovarala i potpisala – rekla je Brnabićeva novinarima, prenosi Tanjug. Navela je i da bi trebalo o tome da razgovara sa predsednikom Vlade Slovenije Mirom Cerarom i istakla da takve izjave ne doprinose saradnji i regionalnom poverenju, te da ne vidi nikakav razlog da se Slovenija u to meša.