ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 18.04.2008. u 22:00

Svaki peti u Srbiji bez završene osnovne škole

Jedna petina stanovnika Srbije ili 21,9 odsto ima nepotpuno osnovno obrazovanje, jedna četvrtina ili 24 odsto ima osnovno obrazovanje, četiri od deset (41,1) završilo je srednju školu, dok 6,5 odsto ima fakultetsku diplomu, podaci su republičkog Zavoda za statistiku o obrazovnoj strukturi nacije zasnovani na popisu iz 2002. godine.

Podatke da gotovo polovina stanovnika Srbije ima završenu samo osnovnu školu, a da se po broju fakultetski obrazovanih ljudi nalazimo na dnu liste Evrope, izneli su prekjuče Božidar Đelić, potpredsednik vlade, i Zoran Lončar, ministar prosvete.

Na nacionalnoj debati „Obrazovanje i razvoj ljudskih resursa”, koju je organizovala Vlada Srbije, Đelić je rekao da je naša zemlja jedina u Evropi u kojoj se procenat visokoobrazovanih ljudi smanjuje u poslednjih 15 godina. On je dodao da oko 22 odsto našeg stanovništva koje je starije od 15 godina nema potpuno osnovno obrazovanje, 24 odsto je završilo osmogodišnju školu, dok se samo sedam odsto žitelja Srbije može pohvaliti da ima fakultetsku diplomu.

Za ovako lošu situaciju, vicepremijer je kao jedan od osnovnih razloga naveo povezanost niskog nivoa obrazovanja sa siromaštvom.

– Od najsiromašnijih građana 71 odsto ima završenu osnovnu školu, a 20 odsto dece sa sela nikada se i ne upiše u školu – rekao je Đelić.

Podaci Zavoda za statistiku, međutim, demantuju potpredsednika vlade kad je reč o visokoobrazovanim kadrovima, jer statistika beleži njihov permanentan rast. U brojevima, visokoobrazovanih je 2002. godine bilo 411.944, naspram 322.888 koliko ih je evidentirano 1991.

Žarko Šunderić, menadžer tima potpredsednika vlade za sprovođenje strategije za smanjenje siromaštva, rekao je da se podaci koje je Đelić obelodanio pre dva dana zasnivaju na popisu iz 2002. godine.

– Sigurno ima promena od tada, ali to ćemo saznati na osnovu popisa koji će biti urađen 2011. godine. U Srbiji ima oko pola miliona siromašnih što se dovodi u vezu sa lošim mogućnostima za obrazovanje. Da bi se ova katastrofalna situacija popravila, neophodno je da se iz državnog budžeta, umesto dosadašnjih 3,5 odsto, za obrazovanje izdvaja najmanje šest odsto bruto društvenog proizvoda i da se tako više od 50 odsto povećaju ulaganja u ovu oblast – istakao je Šunderić.

Na pitanje kako je moguće da je za ovu godinu od sredstava Nacionalnog investicionog plana za školstvo izdvojeno 1,26 milijardi dinara, a za žičare tri milijarde, Šunderić je rekao da se 90 odsto novca namenjenog obrazovanju troši na plate učitelja i nastavnika, a od preostalih 10 odsto svega dva odsto se ulaže u razvoj novih obrazovnih programa.

Đelić i Lončar su juče bili na putu, zbog čega nismo dobili komentar u vezi za iznetim podacima.

Za poslednjih osam godina, prosveta je četiri puta menjala ministra, a isto toliko puta i koncept reforme obrazovanja u Srbiji.

Naša zemlja je na prošlogodišnjem međunarodnom „Piza” istraživanju zauzela 37. mesto od 41 zemlje.

J. Lucić
D. Vukotić
A. Marković

--------------------------------------------

Visokoobrazovanih, u stvari, 11 odsto?

Aleksandar Lipkovski, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje, ističe da podatak da svega sedam odsto stanovništva ima fakultetsku diplomu, nije tačan. On svoju tvrdnju obrazlaže time da su primenjene različite metodologije u računanju.

– U evropskim zemljama visokoobrazovnim se smatraju i oni sa višom školom, odnosno sa šestim stepenom stručne spreme. To znači da kada bi primenili tu računicu i kod nas, broj visokoobrazovanih bi porastao – kaže Lipkovski. Kako kod nas ima 4,5 odsto ljudi sa višom školom, onda bi po ovoj metodologiji broj visokoobrazovanih iznosio 11 odsto.

--------------------------------------------

I četiri razreda mogu biti osnovna stručna sprema

Katastrofalno stanje u obrazovanju građana Srbije, na koje su ukazali Božidar Đelić i Zoran Lončar je tačno, ali postoje i određene finese na koje javnosti nije skrenuta pažnja, govore podaci istraživanja Republičkog zavoda za statistiku.

Kada je reč o nedovršenoj osnovnoj školi, ne treba gubiti iz vida da je obavezno osnovno školovanje u trajanju od osam godina uvedeno 1952. godine, a da su se do tada pod osnovnom stručnom spremom podrazumevala završena četiri razreda.   

– U procenat populacije sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem ulaze dve grupe ljudi – oni koji imaju od jedan do tri završena razreda i oni drugi koji su uspeli da završe od četiri do sedam razreda, a to su mahom stariji građani – rekla je Ljiljana Đorđević, šef Odseka za sprovođenje popisa Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

U tabeli su dati podaci ispitivanja samo za područje centralne Srbije i Vojvodine, bez Kosova i Metohije, zbog toga što je u ovoj pokrajini popis bojkotovan 1991. godine, a bilo ga je nemoguće sprovesti i 2002. godine.

Komentari12
910e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

momir
Sasvim dovoljna kvalifikacija za top menadzera
Влада
Основна школа је у Србији обавезна. 20% становништва није завршило основну школу. Ево примера. Жива истина. Дечак са села (шумадијског)једва завршио четири разреда у свом селу полази да доврши осмољетку у варошицу 7 км удаљену од његовог места. Мучио се пети разред, пребобао некако и кренуо у шести. Крећу танталове муке, а он уместо у школу врзмао се по кафићима и ко зна где. Родитељи, наравно, за то сазнали и скратили муке. Једноставно, пред разредним старешином га питали: "Хоћеш ли да идеш у школу или не?". Дечко је као из топа одговорио: "Нећу". И сви срећни и задовољни. Родитељи немају трошкове и школске муке. Дете ће по цео дан да се игра и чува говеда. Разредни проблем мање у одељењу. И тако у икс села у Србији. Поставља се питање, ко је одговоран што деца не иду у школу? Које су ингеренције и одговорности разредног старешине? Где је у целој причи школски педагог, психолог, директор? Да ли прекид школовања они пријављују просветној инспекцији, полицији или неком петом? Зашто нико не разговара са родитељима деце која не иду у школу или прекидају школовање? Зашто се против таквих родитеља не
kragujevacki doktor nauka
Ti koji nisu zavrsili osnovnu skolu nekad odluce da treba odma da idu na fakultet (i bez osnovne skole). Uzmimo Kragujevac za primer! Sta se desilo sa tom nacionalnom sramotom?
Sale
Kada govorimo o obrazovnoj strukturi kod nas, nema razloga da nas to dominantno asocira na visoko obrazovanje, naročito imajući u vidu skoro 50% nepismenih i polupismenih. Podizanje obrazovnog nivoa jednog naroda je dugotrajan proces koji logično treba započeti postepenim povećavanjem broja onih koji imaju kompletnu osnovnu školu, zatim škole zanatskog tipa ili srednju školu, pa tek onda višu školu i fakultet. Dakle na tome treba temeljiti državnu strategiju obrazovanja. Što se tiče studiranja neophodno je pomiriti dve krajnosti. Sa jedne strane da studiranje ne bude privilegija samo bogatih, a sa druge strane da ne bude ni apsolutno pravo koje bi podrazumevalo da svako može neograničeno studirati i na kraju steći diplomu (setimo se samo onih koji su studirali po 8,9,10 ili više godina o trošku države). Dakle sa jedne strane potrebno je uspostaviti stroga pravila studiranja (godina za godinu, sprečiti samovolju profesora, reorganizovati gradivo, uvesti više prakse sl.) i stipendirati nadarene, sa druge strane. Samo na taj način se uspostavlja jedan human sistem gde svako ima šansu, ali se istovremeno sprečava da mediokriteti u neograničenim rokovima završavaju fakultete, jer visoko obrazovanje i treba da bude privilegija vrednih, radnih i intelektualno superiornijih, jer ćemo samo na taj način dobiti prave stručnjake koji će zasluženo nositi svoje titule i zvanja doktora, dipl. ekonomiste, pravnika, tehnologa, i sl.
alo
komentatori..."svaki peti bez osnovne skole".....govori se o OSNOVNOJ SKOLI! Rec je o ljudima koji jedva da znaju da citaju i pisu! Nije rec o ljudima koji su zavrsili "Jel" i "Harvard" pa nas sad, kao politicari, vode u "blistavu neizvesnost"! Jel to moguce, da ima toliko "polu pismenih" u Srbiji? Ma ima i nas dosta koji komentarisemo, pravopisno "tri-cetvrt pismenih"! U svakoj anarhiji, gde vlada korupcija, i skolstvo je lose!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja