četvrtak, 17.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Svaki peti u Srbiji bez završene osnovne škole

Jedna petina stanovnika Srbije ili 21,9 odsto ima nepotpuno osnovno obrazovanje, jedna četvrtina ili 24 odsto ima osnovno obrazovanje, četiri od deset (41,1) završilo je srednju školu, dok 6,5 odsto ima fakultetsku diplomu, podaci su republičkog Zavoda za statistiku o obrazovnoj strukturi nacije zasnovani na popisu iz 2002. godine.

Podatke da gotovo polovina stanovnika Srbije ima završenu samo osnovnu školu, a da se po broju fakultetski obrazovanih ljudi nalazimo na dnu liste Evrope, izneli su prekjuče Božidar Đelić, potpredsednik vlade, i Zoran Lončar, ministar prosvete.

Na nacionalnoj debati „Obrazovanje i razvoj ljudskih resursa”, koju je organizovala Vlada Srbije, Đelić je rekao da je naša zemlja jedina u Evropi u kojoj se procenat visokoobrazovanih ljudi smanjuje u poslednjih 15 godina. On je dodao da oko 22 odsto našeg stanovništva koje je starije od 15 godina nema potpuno osnovno obrazovanje, 24 odsto je završilo osmogodišnju školu, dok se samo sedam odsto žitelja Srbije može pohvaliti da ima fakultetsku diplomu.

Za ovako lošu situaciju, vicepremijer je kao jedan od osnovnih razloga naveo povezanost niskog nivoa obrazovanja sa siromaštvom.

– Od najsiromašnijih građana 71 odsto ima završenu osnovnu školu, a 20 odsto dece sa sela nikada se i ne upiše u školu – rekao je Đelić.

Podaci Zavoda za statistiku, međutim, demantuju potpredsednika vlade kad je reč o visokoobrazovanim kadrovima, jer statistika beleži njihov permanentan rast. U brojevima, visokoobrazovanih je 2002. godine bilo 411.944, naspram 322.888 koliko ih je evidentirano 1991.

Žarko Šunderić, menadžer tima potpredsednika vlade za sprovođenje strategije za smanjenje siromaštva, rekao je da se podaci koje je Đelić obelodanio pre dva dana zasnivaju na popisu iz 2002. godine.

– Sigurno ima promena od tada, ali to ćemo saznati na osnovu popisa koji će biti urađen 2011. godine. U Srbiji ima oko pola miliona siromašnih što se dovodi u vezu sa lošim mogućnostima za obrazovanje. Da bi se ova katastrofalna situacija popravila, neophodno je da se iz državnog budžeta, umesto dosadašnjih 3,5 odsto, za obrazovanje izdvaja najmanje šest odsto bruto društvenog proizvoda i da se tako više od 50 odsto povećaju ulaganja u ovu oblast – istakao je Šunderić.

Na pitanje kako je moguće da je za ovu godinu od sredstava Nacionalnog investicionog plana za školstvo izdvojeno 1,26 milijardi dinara, a za žičare tri milijarde, Šunderić je rekao da se 90 odsto novca namenjenog obrazovanju troši na plate učitelja i nastavnika, a od preostalih 10 odsto svega dva odsto se ulaže u razvoj novih obrazovnih programa.

Đelić i Lončar su juče bili na putu, zbog čega nismo dobili komentar u vezi za iznetim podacima.

Za poslednjih osam godina, prosveta je četiri puta menjala ministra, a isto toliko puta i koncept reforme obrazovanja u Srbiji.

Naša zemlja je na prošlogodišnjem međunarodnom „Piza” istraživanju zauzela 37. mesto od 41 zemlje.

J. Lucić
D. Vukotić
A. Marković

--------------------------------------------

Visokoobrazovanih, u stvari, 11 odsto?

Aleksandar Lipkovski, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje, ističe da podatak da svega sedam odsto stanovništva ima fakultetsku diplomu, nije tačan. On svoju tvrdnju obrazlaže time da su primenjene različite metodologije u računanju.

– U evropskim zemljama visokoobrazovnim se smatraju i oni sa višom školom, odnosno sa šestim stepenom stručne spreme. To znači da kada bi primenili tu računicu i kod nas, broj visokoobrazovanih bi porastao – kaže Lipkovski. Kako kod nas ima 4,5 odsto ljudi sa višom školom, onda bi po ovoj metodologiji broj visokoobrazovanih iznosio 11 odsto.

--------------------------------------------

I četiri razreda mogu biti osnovna stručna sprema

Katastrofalno stanje u obrazovanju građana Srbije, na koje su ukazali Božidar Đelić i Zoran Lončar je tačno, ali postoje i određene finese na koje javnosti nije skrenuta pažnja, govore podaci istraživanja Republičkog zavoda za statistiku.

Kada je reč o nedovršenoj osnovnoj školi, ne treba gubiti iz vida da je obavezno osnovno školovanje u trajanju od osam godina uvedeno 1952. godine, a da su se do tada pod osnovnom stručnom spremom podrazumevala završena četiri razreda.   

– U procenat populacije sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem ulaze dve grupe ljudi – oni koji imaju od jedan do tri završena razreda i oni drugi koji su uspeli da završe od četiri do sedam razreda, a to su mahom stariji građani – rekla je Ljiljana Đorđević, šef Odseka za sprovođenje popisa Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

U tabeli su dati podaci ispitivanja samo za područje centralne Srbije i Vojvodine, bez Kosova i Metohije, zbog toga što je u ovoj pokrajini popis bojkotovan 1991. godine, a bilo ga je nemoguće sprovesti i 2002. godine.

Komеntari12
2cb43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja