petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:27
„POLITIKA” SAZNAJE

Država osniva registar neplaćenih računa

Privrednik koji svoju fakturu ne prijavi Upravi za trezor neće moći da naplati robu i uz to će platiti kaznu od 100.000 do dva miliona dinara
Autor: Anica Teleskovićutorak, 20.02.2018. u 22:00
Зграда Управе за трезор Министарства финансија (Фото Р. Крстинић)

Vlasnik privatnog preduzeća koji, na primer, bolnici isporuči medicinsku opremu, više neće moći da naplati svoju robu ako račun ne registruje u novoosnovanom Centralnom registru faktura. I ne samo to – ukoliko se njegova faktura ne nađe u ovoj elektronskoj bazi neplaćenih računa, koja je osnovana pri Upravi za trezor, preduzetnik bi mogao da plati i kaznu koja se kreće od 100.000 do dva miliona dinara.

Ovo su ključne novine izmena i dopuna Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koje su usvojene u decembru prošle godine. Registracija privrednika obavljaće se u Upravi za trezor, a državne institucije su ovih dana svojim dobavljačima iz privatnog sektora poslale obaveštenje o novom načinu isplate.

Zvanično, ova elektronska baza računa trebalo bi da počne sa radom već 1. marta. 

Nezvanično, početak primene ovog novog servisa biće odložen za mesec dana jer još nisu ispunjeni svi tehnički uslovi za pokretanje ovog servisa.

Zaprećene su kazne i za zaposlene u javnom sektoru ukoliko plate fakturu koja nije registrovana. Za odgovorna lica one se kreću u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara.

Propis se odnosi na sve koji na neki način posluju sa državom, a namera zakonodavca bila je da javni sektor konačno za sobom ostavi čiste račune. Preko novoosnovanog registra praktično će se pratiti status svakog računa, pa će biti onemogućeno i da država, što je ranije bio slučaj, bude generator nelikvidnosti. Tačnije, javni sektor više neće moći da gomila dugove prema privatnom sektoru. Po Zakonu o rokovima plaćanja, koji je stupio na snagu 1. aprila 2013. godine, država sve svoje obaveze mora da izmiri u roku od 40 dana. Za privatni sektor ovaj rok je nešto duži i iznosi 60 dana.

Kako objašnjavaju u Ministarstvu finansija, osnivanje Centralnog registra faktura doprineće uspešnijem izmirivanju dospelih obaveza u rokovima propisanim zakonom, smanjenju docnji i poboljšanju planiranja i upravljanja javnim sredstvima. Osnovni razlozi za donošenje ovog propisa su unapređenje sistema praćenja izdatih faktura, kao i bolja kontrola plaćanja novčanih obaveza.

– Ovom izmenom zakona postižu se veća efikasnost i sigurnost naplate, kao i bolje sagledavanje i kontrola dospelih obaveza – kažu u resornom ministarstvu.

Svi zainteresovani privrednici koji žele da se registruju u ovoj bazi to mogu da učine i elektronski, na sajtu Uprave za trezor. Pravilnik o načinu i postupku registrovanja faktura objavljen je u „Službenom glasniku” 26. januara 2018. godine. Na prvi pogled se, ipak, čini da registracija računa neće biti jednostavan posao za predstavnike privatnog sektora. U Centralnom registru faktura trebalo bi da se nađe naziv ili jedinstveni broj korisnika javnih sredstava (dužnika). Uz to bi trebalo da upišu i broj fakture, kao i ukupan iznos fakture. U registar se unose i matični broj dužnika, poreski identifikacioni broj (PIB), adresa, elektronska pošta i broj telefona.

Pitanje je koliko će ovaj način registracije predstavljati dodatno opterećenje za privredne subjekte, a po zakonu nije propisan rok u kojem su poverioci dužni da, od momenta izdavanja, fakture registruju pri Upravi za trezor.

I dok se rok za registraciju ne navodi, zakonom je jasno definisano da su, nakon što se faktura evidentira, poverioci dužni da je u roku od tri dana dostave svojim dužnicima.

Nadzor će, kao i do sada, obavljati budžetska inspekcija Ministarstva finansija, koja će preuzimati podatke o neizmirenim obavezama javnih preduzeća iz informacionog sistema Uprave za trezor. 


Komentari11
c9b0a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko
Намеће се трошак привреди јер сада човек мора да иде у неку државну установу, да добије печат и успут да троши гориво и ципеле. Са друге стране држава добија још бирократа што значи још више штете за пореске обвезнике тј друштво у целини. Дакле глупост невиђена. Онај ко се овога сетио и оног ко је ово дозволио, треба казнити озбиљном робијом.
Mungos
Osniva se novi SDK , samo sa drugim nazivom pošto su banke očigledno nesposobne da vode platni promet, a i očigledno je da muljaju sa privrednicima. Međutim to nije loše, ali je loše što se administracija na budžetu povećava umesto da se smanjuje. Nikako da ova vlast pokrene proizvodnju a ne javnu potrošnju.
Владимир Петковић
Људи моји, па ова, слободно могу рећи, ступидарија је већ "живела" у Србији, тамо негде 90-тих! И знате ли ко је био њен иницијатор? Лично Шешељ и његов, тада неприкосновени пулен, Вучић (који је, узгред, био и иницијатор оног идиЈотског закона о штампи!). И тога су се Вучић и његови сетили! Сећам се како су моји другови, власници малих СТР-а морали да сваки час трче у општину и тамо оверавају фактуре и којекакве изјаве. Морали су да оверевају и книгу фактура. Добро, сада је интернет у питању, нема трчања, али "Овом изменом закона постижу се већа ефикасност и сигурност наплате, као и боље сагледавање и контрола доспелих обавеза" - ма да, законодоносиоца у овом случају интересује само и једино порез! Овде је у питању контрола пореза и прилив средстава у буџет и ништа више. Баш ме интересује да ли ће да казне неку државну институцију или државно предузеће ако не плати на време? О јавном предузећу типа топлана, водовод и слична и да не спомињем.
Рраша Поповић
Наравно да мудра политика нашег руководства доноси Закон,поред већ истоветног постојећег Закона о плаћању.Односиће се,као и увек,на "ситну боранију" на којој ће се изживљавати власт тренирајући строгоћу.Јер,како друкчије објаснити чињеницу да они најбогатији у Србији (тајкуни,латифундисти,крупни "привредници",јавна предузећа) њих 5% неплатиша имају 90% од ук.дуга држави.
Gordana
Pitajte Venecijansku komisiju u kojoj to drzavi poverilac sem duzniku ima obavezu da posalje fakturu i gde to poverilac placa kaznu jer duznik nece da plati obavezu.Dobicete odgovor.da je tako samo u Srbiji. Ovo je nastavak G 17 izmisljotina tipa menjaj racun da izbegnes naplatu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja