utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.02.2018. u 22:00 J. Antelj, I. Albunović

Očekuje se blagi rast cena hrane do kraja godine

Nije nemoguće da će povećanje penzija i plata, koliko god da je simbolično, „povući” i inflaciju, smatraju stručnjaci
(Фо­то Н. Неговановић)

Austrijska „Erste” grupa predviđa da će stopa inflacije u Srbiji u poslednjem kvartalu 2018. godine dostići oko 3,5 odsto. Kako se navodi, njeno kretanje u prvoj polovini godine biće određeno efektom visoke prošlogodišnje cene nafte i mesa. To zapravo znači da će cene hrane, do sredine godine, igrati važnu ulogu u kretanju inflacije u našoj zemlji.

Uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju. Prema mišljenju stručnjaka, glavni razlog je to što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena (kojima se meri inflacija) previsok i iznosi oko 35,5 odsto. Taj udeo dvostruko je veći nego u državama okruženju ili u EU.

Prema podacima iz juna prošle godine, Srbija je u društvu samo dve članice EU (Rumunija i Bugarska) koje više od trećine porodičnog budžeta izdvajaju za kupovinu osnovnih namirnica. Ostale evropske države za ishranu u proseku ne izdvajaju ni petinu zarade – Luksemburg, recimo, svega 11 odsto. Ništa lošije nije ni u Velikoj Britaniji (12,3), Nemačkoj (12,9) i Francuskoj (15,7).

Takođe, i nepredvidivost kretanja cena namirnica u našoj zemlji veća je nego u drugim državama. Analitičari smatraju da se na ovaj problem može uticati, recimo, politikom robnih rezervi ili antimonopolskom politikom.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković očekuje samo blagi rast inflacije u prvoj polovini godine, i to pod uticajem svetskih cena hrane. Kasnije bi, ističe, moglo da dođe do smirivanja usled stabilizacije ponude i tražnje, jer se očekuje dobar ovogodišnji rod poljoprivrednih useva.

– Ukoliko postoji monopol na tržištu jedini način za snižavanje cena je uvoz. Država, takođe, ima mogućnost da utiče na cene hrane, i to onih proizvoda koje subvencioniše iz agrarnog budžeta. Kad je reč o robnim rezervama, sumnjam da u praksi to može da se sprovede. Moguće je samo teoretski, jer robne rezerve nemaju novac da intervenišu na taj način – smatra Stanković.

Što se svetskih cena hrane tiče, očekuje se da će u ovoj godini nastaviti pad cena sirovina (žitarica i šećera), dok će cene mesa, ulja i prerađevina od mleka biti stabilne, sa tendencijom rasta.

– Kod nas raste upravo uvoz ovih proizvoda, tako se svetske cene odražavaju i na domaće. Evidentno je da nemamo proizvodnju svinjskog mesa koja može da pokrije domaće potrebe – ističe naš sagovornik.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za „Politiku” da je upitna metodologija kojom su se služili analitičari u ovom istraživanju. Međutim, nije neočekivano da će sa rastom penzija i zarada u javnom sektoru, koliko god da je simboličan, i cene početi da rastu.

– Ne očekujem znatno povećanje, ali bi prosečan rast cena hrane mogao da bude oko četiri odsto, što će sigurno povući inflaciju. Kad je reč o gorivu, stanje nije alarmantno, a i pitanje je kako će se cene derivata kretati u prvoj polovini ove godine – kaže Milićević.

Komеntari7
e418e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Ко имало прати цене у маркетима Темпа и Максија, почев од краја прошле године, видео је да се цијене по мало повећавају. По мојој слободној процени то је у протеклих три месеца око 10 %. Па ако се узме и пад евра може се закључити да се народу полако извлаче преостале паре из сламарица. Јер просечне плате и пензије немогу покрити ни најнужније потребе у породици. Или просто речено што смо тражили то смо и добили. Следе корак је вероватно повећање п..... .
Sojer
Nesto se desava ispod zita.Evro stagnira,a cene proizvoda ,u prodavnicama,malo po malo idu navise.
Деда Звонце
Како другачије банкари могу да објасне сопствене зеленашке камате? Осим лажним прогнозама - никако другачије!
Сале Земунац
Ко свакодневно иде у продавницу види да свакога дана барем нешто поскупи и то без обзира да ли су ''скочиле'' плате или пензије. Код нас је проблем негде сасвим другде. Прво, храна је скупа, јер нема организоване бриге државе о производњи хране као основној стратешкој грани привреде. Друго, храна је скупа, јер се мешетари у трговини на линији произвођач-велепродаја-малопродаја. И сам сам се зачудио када сам чуо да локални продавац скупље плаћа када купује директно од произвођача, него од велепродаје, а ради се о прехрамбеном производу. Треће, у свим сферама трговине је иста шема да роба пролази кроз гомилу папира и да на крају произвођачка цена буде неколико пута мања, а не неколико процената, од малопродајне цене. И на крају ту је картелско удруживање трговаца иако се сви радују када долази неки нови трговац на наше тржиште надајући се да ће он бити здрава конкуренција. Нажалост сви се уклопе у нашу ''пијачну трговину'' по систему ''продаваћеш као и сви ми, или нећеш уопште''.
Живко(пиши ћирилицом)
Већ сам два три пута коментарисао, на овом месту, да храна не може бити јефтина, јер је и њена производња скупа(све је мање обрадивог тла, све су скупљи импути-нафта,семе, делови за пољ.машине, све је мање оних који обрађују земљу). Паметне државе, због тога, производњу хране држе као недоношче, и улажу и субвенционишу је. Тамо где тако не мисле, е ту је близу прича о креирању високе инфлације!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja