četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 23.02.2018. u 09:00 Dubravka Lakić

Ištvan Sabo na otvaranju Festa

Legendarnom mađarskom reditelju večeras u Sava centru biće uručen beogradski „Pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti
Иштван Сабо поново у Београду (Фото Прес служба Феста)

Uzbudljivim, i komičnim i brutalnim, filmom „Tri bilborda izvan Ebinga u Misuriju“ Martina Mekdonaga večeras će u Sava centru početi 46. Fest i gledaocima će biti jasnije zašto se toliko navija da glumica Frensis Mekdormand za ulogu u ovom filmu osvoji i Oskara za kojeg je nominovana. Dugo u američkom filmu nije bilo ovako velike uloge za glumicu stariju od četrdeset leta. Za lik dame jače od svih muških likova u filmu, koja je u ime svih drugih žena sveta propisno išamarala one što se tako prpošno hvale oznakom – jači pol.

Na samom otvaranju publika će umeti da od srca pozdravi velikog džentlmena – legendarnog mađarskog reditelja Ištvana Saba. Na velikoj sceni večeras će mu biti uručena nagrada beogradski „Pobednik“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i najavljene projekcije njegovih filmova „Varijacije na temu“ (njegov studentski film iz 1961), „Pukovnik Redl“ i „Susret sa Venerom“, u okviru programa „Fest klasik“ u Jugoslovenskoj kinoteci.

Kao ključna figura u mađarskom filmu Ištvan Sabo (rođen u Budimpešti, 18. februara 1938) još davno je zadužio evropsku i svetsku kinematografiju filmovima poput „Mefista“, za kojeg je osvojio i Oskara upisavši se u istoriju kao do sada jedini Mađar sa ovom nagradom. Još od svog prvog dugometražnog filma „Epoha iluzija“ (1964), kojeg je snimio u 26. godini, ovaj filmski umetnik je „zauzeo“ stranu predavši se autorskom i angažovanom filmu koji se ne nudi gledaocima samo radi puke zabave. U jednom od naših susreta Sabo je za „Politiku“ prokomentarisao srž svog stvaralaštva rečima: „Ja samo volim da ispričam priču i na publici je da odluči da li će u njoj uživati i da li može u njoj da uživa. Mi u srednjoj Evropi smo puni iskustva u pričanju priča i treba naše priče da ispričamo, jer ponekad imam utisak da drugi gledaju na naše živote i sude o nama ne znajući šta se sve nalazi iza...“

To svoje srednjoevropsko i životno iskustvo u pričanju priča Sabo je unosio u poluautobiografske filmove „Otac“ (1966), „Lovefilm“(1970), „Ulica vatrogasaca 25“ koji su se bavili iskustvima njegove generacije i posleratnom mađarskom istorijom, nastavljajući tako i posle preokreta sa filmom „Samopouzdanje“ (berlinski Srebrni medved za režiju i nominacija za Oskara). I u svojoj trilogiji iz osamdesetih godina prošlog veka, koju čine nezaboravna dela „Mefisto“, „Pukovnik Redl“ i „Hanusen“, sa glumcem Klausom Marijom Brandauerom u likovima inspirisanim istorijskim ličnostima suočenim s moralnim dilemama.

U svim tim filmovima Sabo se bavi i pitanjima autoriteta, autoritarnih režima i kako takvi režimi uništavaju ljude. O tome je za „Politiku“ rekao:

„Mislim da je to najvažnija tema koja me interesuje zato što je to i moje iskustvo. Kada sam rođen, imali smo autokratski sistem koji se promenio u drugi autokratski sistem. Posle rata imali smo veoma kratak period nečega što se moglo nazvati demokratija, da bi se onda dogodila 1956. i novi autokratski režim. To je moje iskustvo i zato ne čudi što me zanima kako se ljudski duh uništava politikom, političarima i sistemima. Oni su ti koji misle da ideologija treba da vodi zemlju i da ulazi u privatne živote. Da ima uticaje i da ima pravo na uticaj na privatni život...”

Koliko je to sve imalo uticaja i na Sabov lični život saznalo se pre nekoliko godina kada je ovaj umetnik i sam priznao da je tokom komunističkog režima 1950. dok je bio student postao nakratko doušnik tajne policije, ali se isto tako otkrilo i da je to radio samo da bi spasao život kolegi. Na Sabovom imenu nije ostala „mrlja“. On je nastavljao svoje filmske „bitke“ sa podjednakim žarom i uspehom koji je proširio i na englesko govorno područje snimivši filmove kakvi su „Sastanak sa Venerom“ (sa Glen Kloz), „Na čijoj strani“ (sa Harvijem Kajtelom i Stelanom Skarsgardom), „Kao Julija“ (sa Anet Bening), „Sanšajn“ (sa Rejfom Fajnsom i Rejčel Vajs) i „Vrata“ (sa Helen Miren).

U istoriji filmske Evrope ostaje zabeleženo i da je Sabo jedan od osnivača Evropske akademije za film koja je u decembru proslavila 30. godišnjicu svog postojanja. Generacije studenata širom sveta (uključujući i studente FDU) pamte njegove profesorske lekcije, a pozorišta njegove režije predstava i opera. Veliki je umetnik i stvaralac Ištvan Sabo. Uz nagradu „Aleksandar Lifka“ Palićkog festivala, na njegovoj polici na kojoj su i kanske i berlinske nagrade i američki Oskar, koliko od sutra stajaće i beogradska nagrada – Festov „Pobednik“.

Komеntari2
b6524
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања
Ласло Немеш је Мађар који је 2015. године такође добио Оскара за 'Шауловог сина', а ове године навијам за Илдико Ењеди. Треба се угледати на и дивити мађарској кинематографији!
zoran stokic
Sabo je postao to što jeste jer je učio od najboljih: Kurosave, Bunjuela, Bergmana... Kad učite od površnih i osrednjih nije moguće postati dobar reditelj (a to važi i za sve druge struke).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja