utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 23.02.2018. u 11:10 Aleksandar Todorović
LAVIRINTI INTERNETA

Borba Kine i SAD za nove tehnologije

Tesna trka za razvoj prvog „egzaskejl” računara vodiće se narednih nekoliko godina
Суперкомпјутер „Sunway TaihuLight” (Фото АП)

Kao što su se nekad SAD i Rusija borile za primat u razvoju svemirske tehnologije i leta u svemir, danas se Amerika takmiči sa Kinom za prvo mesto u razvoju superračunara. Iako je SAD ubedljivo držala prvo mesto u razvoju superkompjutera, Kina danas prednjači i najavljuje u skorije vreme još brže računare. Da je najmnogoljudnija zemlja sveta ozbiljna pokazuje i podatak da su njena dva najjača računara jača od 21 najbržeg američkog superračunara.

SAD ulažu velike napore da prestignu tehnološki veoma naprednu Kinu. Inženjeri u Tenesiju uskoro treba da završe izgradnju američkog najbržeg superračunara „Samit” (Summit), koji bi trebalo da bude dvostruko brži od trenutno najbržeg računara na svetu kineskog „Sunway TaihuLight” (brzine 93 petaflopsa). „Samit” treba da bude završen do leta ove godine i trebalo bi da bude sposoban da obavi 200 miliona milijardi operacija u sekundi (200 petaflopsa). Koliko god delovalo da je „Samit” brz, naučnici iz SAD planiraju da do 2021. godine izgrade prvi računar brzine 1000 petaflopsa, odnosno prvi egzaskejl računar koji će, teoretski, biti brz kao ljudski mozak. Njegov kapacitet biće dovoljan za najtačnije simulacije nastanka galaksije i lakše obavljanje mnogih naučnih eksperimenata.

Ipak, po svemu sudeći, prvi egzaskejl računar najverovatnije da će prvi napraviti Kina ili Japan. Najveći problem u njegovom razvoju biće da se obezbedi dovoljno električne energije jer je za njegov rad potreban kapacitet jedne manje nuklearne centrale.

Kompjuter „Samit” (Foto Ministarstvo energetike SAD)

Da bi smanjili potrošnju energije potrebne za rad novog superračunara, američki naučnici planiraju da procesore računara spoje sa grafičkim procesorima koji su znatno brži i lakše odrađuju kalkulacije kada se koriste za prikaz određenih simulacija. Strategija SAD jeste da pre izgradnje „Samita” sklope računar „Aurora” brzine 180 petaflopsa u kome bi testirali spajanje procesora i stabilnost rada računara. Trebalo je da „Aurora” bude završena prošle godine, a prvi egzaskejl računar do 2023. godine. Međutim, ovi rokovi pali su u vodu jer je Kina pompezno najavila svoj prvi egzaskejl računar do kraja 2020. godine, zbog čega je Amerika rok za izgradnju sa 2023. pomerila na 2021. godinu.

Izgradnjom „Samita” Amerika bi prvi put posle 2013. mogla ponovo da preuzme primat u razvoju superračunara. Kina je tada pustila u rad računar „Tianhe-2” i zauzela prvo mesto na svetskoj rang-listi najbržih računara.

Borba za prvo mesto biće žestoka jer obe zemlje ulažu velika novčana sredstva u razvoj superračunara. Čak i da ove godine SAD ponovo zauzmu prvo mesto, Kina će se opet vratiti na tron izgradnjom egzaskejl računara jer će njegova sposobnost biti da obradi milijardu milijardi operacija u sekundi (jedan egzaflops). Ako se ostvare predviđanja da računar bude završen u 2020. godini, Kina će biti bar godinu dana u prednosti u odnosu na SAD.

U trku je ušao i Japan koji predviđa da prvi egzaskejl računar izgradi 2021. ili 2022. godine. Četvrti kandidat je EU koja je počela znatno više novčanih sredstava da ulaže u razvoj superračunara, pa se može lako desiti da do 2021. i ona ovlada novom tehnologijom.

Kad god da se desi novi proboj u razvoju računara, trka za izgradnju još bržeg će se nastaviti. Svaka od ovih sila ubeđena je da stalno mora da pomera granice u razvoju tehnologije da bi mogle da unaprede razvoj raznih naučnih disciplina, odbranu, industrijsku tehnologiju i razvoj računarskih proizvoda.

Komеntari0
8a74a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja