utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:45
OMILjENI SUGRAĐANI

Pariski šnajder šije šajkače i šapke

Užičanin Đorđe Jokić (83) napravio je na hiljade ovih kapa, koje se nose na mnogim srpskim glavama – od Guče do Australije
Autor: Branko Pejovićpetak, 23.02.2018. u 13:15
Ђорђе Јокић (Фото С. Јовичић)

Šio je nekad i u Gradu svetlosti – Parizu, krojačkim zanatom 67 godina se bavi, a sada, da se u penziji ne dosađuje, u svojoj maloj radnji u užičkom zanatskom naselju Carina sašije poneku šajkaču, đeneralsku šapku, odelo, za folklorce kakav prsluk ili čakšire... Još uvek kao sat radi njegova šivaća „pfaf” mašina, koju je polovnu kupio u Francuskoj pre četiri decenije. Od omiljene „Politike” ovaj stari majstor, Užičanin Đorđe Jokić (83), ne odvaja se već 65 godina, svaki dan mu s njom počinje.

Nepisano je pravilo da dobar zanatlija ima neku svoju majstoriju u poslu, a Jokićeva posebnost je izrada suvenir šajkače. Neznatne veličine, deset puta manja od obične, sa malom značkom kokardom, srpskom zastavom i trakom da se nosi kao privezak, a sašivena je po mustri, isto kao prava. – Nije lako savijati prste oko nje – odgovara majstor na pitanje da li ju je teško sašiti. I upravo u tom trenutku ulazi mušterija u radnju, pita pošto ova suvenir šajkača.

Najbolje se prodaju na saboru

– Samo 150 dinara, kao pola pakle cigareta – kaže mu Jokić i kupac se odmah hvata za novčanik.

Pravio je ovaj majstor po narudžbini i ogromne šajkače, u obimu im čitav metar. Nisu mu skupe ni one standardne veličine (500 dinara), koje kroji i šije od vojničkog kangara sivomaslinaste boje ili crne čoje. Prema mustri svaku skroji, oblik joj daje naročitim kalupom za peglanje. Hiljade tih kapa je Đorđe napravio, na mnogim srpskim glavama se nose, od Guče do Australije.

– Prodajem ih na vašarima i sajmovima, najbolje idu u Guči, na Ravnoj gori, u Beogradu, s našim ljudima putuju i u svet. Neko voli i ove oficirske šapke koje pravim, kakve je Živojin Mišić nosio – priča nam užički krojač, dok se njegov poznanik Arsenije Basur nadovezuje: – Šajkače majstora Đorđa nosio sam u Rusiju gde sam radio, Srbi koji rade tamo rado su ih kupovali. Posebno im se dopala suvenir šajkača, čudili su se kako je, onako mala, vešto sašivena.

Rodio se Jokić u Kačeru, selu između Užica i Zlatibora, zanat za šnajdera učio u gradu na Đetinji. Godine 1951. položio je ispit za kalfu, samostalno sašio sako. Potom radio u toj struci, čitavu deceniju u užičkoj krojačkoj zadruzi. Reši onda da se doškoluje i završi ekonomsku školu, pa se kao službenik zaposli. Najpre je radio u socijalno-penzionom osiguranju, zatim u opštini, te naposletku, sve do penzije, u užičkoj bolnici. Ali krojački zanat nije zapostavljao, uvek u slobodno vreme šio je pomalo: muška odela, ženske kostime, kapute i drugo. Imao je i jednu redovnu naviku.

– Kad je tokom radne karijere trebalo da koristim mesec dana godišnjeg odmora, uzimao bih ceo odmor i još mesec dana neplaćenog odsustva pa odlazio u Pariz. Tamo sam, da dodatno zaradim, šio u radionicama, radili smo konfekciju i po 15 sati dnevno. Tako sam u pariskom radu 15 godina koristio svoje godišnje odmore – seća se majstor, koji je udovac već dvadesetak godina, a ima ćerku Jelku i šestogodišnju unuku Janu koja voli da svrati kod dede u krojačku radnju.

Šta je ono što starog majstora krojača u umeću izdvaja od drugih, modernih konfekcionara koji svoje radnje krojačkim nazivaju, pitamo Jokića: – U šnajderaju je najteže sašiti masivniju odeću: kapute, sakoe, kostime, mantile, kompletna odela, kao i šubare, šajkače, šapke. To rade krojači porudžbinari koji uzimaju meru, zatim kroje, a mušterija mora da dođe dva-tri puta na probu. Abadžija je krojač drugog reda, a terzije prave koporane, prsluke, vezu gajtanima. Nekad je bilo prilično tih pravih krojača, ali danas nestaju, sve postaje konfekcija – objašnjava Đorđe, koga komšije u naselju Carina posebno hvale kao vrsnog znalca:

– Moj tata je u ovoj radnji stalni mušterija, a stariji bolje znaju ko zna, tako da i ja donesem kad nešto treba popraviti i srediti. Đorđe je jedan od retkih starih zanatlija, stručan u poslu i pravi profesionalac, iskren čovek. Šteta što ovako jeftino radi – kazuje mušterija iz komšiluka Marijana Grašilović.

S ponosom da te nosim

Na zidu Jokićeve radnje je slika iz 1950. godine kad je on učio zanat u krojačkoj zadruzi. A pažnju u izlogu privlači zapis u stihovima: „Lepa kapo moga oca, dede, pradede i čukundede, sa ponosom da te nosim i sa tobom se, šajkačo, ponosim. Kupite da tradiciju obnovite i sačuvate, hvala.”

– To mi je sročio moj prijatelj iz Lazarevca Milenko Antonijević Antonije, zdravičar i proizvođač filtera za rakiju, družimo se po saborima. Šajkača je naša tradicija, a tradicija je i „Politika” koju redovno čitam, posebno tekstove iz užičkog kraja – kaže Đorđe Jokić.


Komentari3
fd9f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos Borisov
Treba za vojsku da sasije sapke (kao Misiceva)! Da zamene ove sadasnje `` bejzbol kackete``.
Sloba
Pa mogla je i adresa majstora, da znamo gde da narucimo!? Inece, dali majstor ima i nekog ko ce da ga nasledi i da pravi te sajkace i u buduce!?
tamo daleko
prelepa prica - hvala!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja