petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:15

Rok diverzija na srpskom festivalu na Floridi

Naša crkva kada organizuje zabave u SAD pravi program koji podilazi onom delu srpske populacije koja drži do harmonike i trube kao jedinih simbola srpske tradicije, bar kad je muzika u pitanju. Svaka njima čast ali srpske zemlje, osim sela, čine i gradovi kao i ljudi koji žive u tim gradovima i koji imaju drugačije muzičke afinitete
Autor: Đorđe Zorićsubota, 24.02.2018. u 10:43
Наступ рокера на српској забави на Флориди (Фото Ђ.З)

Uz miris roštilja, ćevapa, potoke piva i rakije, proizvoda koji su uvezeni u SAD zahvaljujući preduzimljivim srpskim veletrgovcima, nedavno je održan još jedan „Serb Fest” u organizaciji Srpske Pravoslavne Crkve Sveti Đorđe u Klirvoteru na Floridi.

Kako to obično biva, da se narod zabavi, praštali su „triplovi sa Koergova” u izvedbi najtalentovanijih srpskih šator muzičara sa respektabilnim muzičkim iskustvom uvezenim direktno iz otadžbine.

To su oni svirači ponikli i okoštali na srpskim svadbama, naviknuti da ih kite novčanicama dok samouvereno, prstima jedne ruke, pletu po dirkama, šaljući tako one piskave zvuke koji, ne znam zašto, ali izgleda baš prijaju srpskom uhu.

Slutilo se da će, kao i uvek, biti potvrđena stara latinska mudrost - „Pogledaj gugl”, u prevodu „biće ćevapa i kola”, da se se narod dobro istutnji da bi mu lakše pao sledeći ponedeljak. A usput može da se lupi i neki privremeni „patch” na nezarativu emigrantsku ranu.

Podrazumeva se da u svom tom vaskolikom slavlju i crkva treba da sakupi nešto sredstava za svoj skromni misionarski život, a i život svojih skromnih službenika.

Srpska dijaspora na Floridi, iako je prilično brojna na prostoru između Majamija do Džeksonvila, slabo je organizovana po pitanju razvoja kulturnog života ili nekakvog uticaja na lokalna zbivanja.

Srpsko kolce, obavezan dekor iseljeničkih zabava (Foto Đ.Z.)

Ono „zeru” aktivnosti i organizovanja školica za očuvanje minimuma srpskog jezika i srpskog identiteta kod dece, u potpunosti je pod okriljem Srpske pravoslavne crkve koja se oslanja isključivo na volonterski rad svojih sledbenika, a i njih nema mnogo. Hoću reći nema ih mnogo kad treba volontirati ali su na srpskim festivalima poprilično brojni. Al dobro, neka nas.

SPC je kako-tako organizovana institucija koja čuva plamičak srpskog identiteta na američkom kontinentu. Crkveno imanje je oaza gde Srbin dobije privid otadžbine. Ako sa asimilacijom nije baš išlo, tu se može doći pa da se kroz bogosluženje ali i razgovor sa sunarodnicima olakša muka emigrantska. Svrate tu i oni asimilovani kad im se javi spoznaja o slaboj kompenzaciji na račun žrtve i asimilacije. Kako vele, preskupog odricanja od sebe sopstvenog u cilju postajanja nekog drugog, profitabilnijeg. 

Ta deca duhovno vegetiraju dok hipnotisani bulje u tablet računare, da bi potom dodatno bila sluđena onim što čuju i vide u školama.

Crkva kada organizuje zabave za naše ljude mogla bi da povede računa da oni ne dolaze isključivo iz ruralnih sredina. Programi se prave tako da uglavnom podilaze onom delu srpske populacije koja drži do harmonike i trube kao jedinih simbola srpske tradicije, bar kad je muzika u pitanju. Svaka čast ovim instrumentima i divnoj muzici koja je iz njih izišla kao i talentovanim umetnicima koji su značajno oblikovali i očuvali tradicionalni identitet.

Međutim, ono što me žulja je to što nekako uvek kao da promakne činjenica da srpske zemlje, osim sela, čine i gradovi kao i ljudi koji su rođeni i žive u tim gradovima i koji imaju drugačije muzičke afinitete.

Ti ljudi takođe su Srbi, pravoslavci, možda ne toliko revnosni vernici, ali opet mnogi od njih u duši ništa manje Srbi. I ti ljudi imaju svoju srpsku urbanu tradiciju koju, karakterišu između ostalog i nešto drugačiji muzički ukusi.  

Srpski rok na Floridi (Foto Đ.Z)

Slažem se da je rok muzika došla za Zapada, da je engleski jezik je u pitanju, i da to nije nešto izvorno srpsko. Ali rok se kod Srba od sredine prošlog veka jako dobro primio i vremenom dobio svoju autentičnu srpsku formu. Postao je dio srpskog bića i srpske kulture a sad već i tradicije.

Na poslednjem „Serb festu” u Klirvoteru na Floridi, zbilo  se nešto neočekivano. U sred programa na binu je izašao bend sa romantičnim imenom „Bistra voda” i počeo da svira muziku srpskih rok bendova napravivši kurcšlus u funkcionisanju festivala. Jedan deo iznenađenih gostiju poče plesati dok je većina bila zgranuta i zbunjena „bukom” sa bine.

Nekolicina ovih zabezeknutih ubrzo poče da protestuje kod organizatora, skoro u nameri da skoče na binu i počupaju kablove. Ipak preovladalo je razum na bini. Članovi grupe „Bistre vode” pokupiše svoje instrumente i blago razočarani, tiho se udaljiše.

Bar u jednom su uspeli, pojavili su se na „Serb festu” u SAD, svirali srpsku rok muziku i bar na trenutak ubrizgali nešto urbanog u godinama ustaljeni i okamenjeni koncept vašarskog okupljanja srpske dijaspore.

 

Đorđe Zorić, Florida

 


Komentari17
057cf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Orlando
Eeee pa zato dodju u Orlando pa nastupaju vise puta ;-)
neda kozomara
Mi nemamo tolerancije niučemu pa ni u organizovanju zabava. Neko edukovan kad režira program mora voditi računa da se ukusi zadovolje bar u nekom omjeru.Red slanine red šunke a i red ribe ! Znači, mora se zbog prisutnih dozvoliti i blok roka, popa, etno i folklora .Svi sretni i zadovoljni ali...treba malo znanja i dobre volje . Đorđe ,u pravu ste ,apsolutno !
Sasa Jovanovic
Ove godine u Kalgariju Disciplina Kicme na Srpskom festivalu!?
dusan dojcinovic
Браво за Србе,ма где били,у дијаспори?!!
Наопак
Е мој г. Ђорђе, не видим шта тражите по таквим скуповима? То сте имали и овде на сваком кораку, а ваљда сте и отишли због свеопште пропасти, сељаније и деградације српског друштва и бића, чија је ово само лако видљива последица. Све најбоље на Вашем путу и држите се свог начина.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja