utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:30
RAZGOVOR NEDELjE: Prof. dr SIMA AVRAMOVIĆ, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu

Politika nije samo za političare

Univerzitet u Beogradu trebalo bi konačno da stekne status nacionalnog univerziteta. To mu ne bi davalo nikakvu privilegiju, osim što bi isticalo njegovu tradiciju od preko 200 godina, ali i današnji kvalitet. Takav univerzitet bi bio dodatni brend Beograda i privlačio još više stranih studenata
Autor: Aleksandra Petrovićsubota, 24.02.2018. u 22:00
(Фото З. Кршљанин)

„Politika je isuviše ozbiljna stvar da bi se njome bavili samo političari”, citira De Gola profesor dr Sima Avramović, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, kada ga pitaju otkud u politici. On je dugogodišnji šef Katedre za pravnu istoriju, osnivač i organizator nacionalnog takmičenja u besedništvu, profesor retorike i uporedno pravne tradicije i jedan od najpopularnijih predavača na Beogradskom univerzitetu.

Kako ocenjujete radnu verziju amandmana na Ustav Srbije u oblasti pravosuđa? Da li smatrate da zakonodavna i izvršna vlast treba da odlučuju o izboru članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i tužilaca u Srbiji?

O ovom pitanju su se u javnosti iskristalisala dva oprečna stanovišta. Jedno je ono koje se često pejorativno naziva „sudokratija”, a prema kome same sudije i tužioci treba da imaju glavnu ili čak jedinu ulogu pri izboru svojih kolega. Prema drugom viđenju, zakonodavna i izvršna vlast treba u određenoj meri da učestvuju u procesu izbora na pravosudne funkcije. Deo javnosti je spreman da to kvalifikuje kao ugrožavanje nezavisnosti sudova. Međutim, retka je savremena demokratija u kojoj tri grane vlasti ne kontrolišu jedna drugu, kao što je to slučaj i s američkim modelom „provere i ravnoteže”.

U više tekstova je moj kolega i prodekan Vladan Petrov argumentovano ukazao na neophodnost odustajanja od „institucionalnog egoizma” ustavnih činilaca. Nijedna krajnost nije dobra, a i iz Venecijanske komisije nam se poručuje da treba tražiti uravnoteženo rešenje. Kao profesor uporedne pravne tradicije smatram da je potrebno da se ugledamo na proverena rešenja koja postoje u evropskim državama. U Nemačkoj, posle složene procedure, sudije bira ministar pravde, u Francuskoj predsednik republike. Ali, mi nismo ni Nemačka, ni Francuska. Mi uzore treba da tražimo u državama kojima smo sličniji, poput Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske, Austrije, iz koje smo u 19. veku često uspešno transplantirali pravo i pored razlika u stepenu razvijenosti društva. Svaki eksperiment u toj sferi bi bio veoma opasan i ne treba ponavljati tuđe greške. Stoga je neophodno iznaći pravu meru u ravnopravnosti grana vlasti, izbegavajući ekstremna rešenja. Uostalom, naš veliki prof. Đorđe Tasić je još pre Drugog svetskog rata pisao da bi izbor sudija samo od strane sudske vlasti predstavljao „koterijaštvo”, zatvorenost određenog društvenog kruga.

Kako vidite predlog da u Visokom savetu sudstva ne bude predstavnika profesure i advokature? Da li bi oni mogli da budu članovi VSS kao „istaknuti  pravnici” i kako bi se ocenjivalo ko je u Srbiji istaknuti pravnik?

Mislim da sadašnja otvorenost, gde VSS čini i po jedan predstavnik advokature i jedan profesor koga bira Konferencija svih pravnih fakulteta Srbije, doprinosi ravnoteži i omogućava skroman, ali ipak nekakav glas onih koji s pravosuđem imaju tesnu vezu i dobro ga poznaju. Formulaciju „istaknuti pravnik” koristi i postojeći Ustav i ona jeste preširoka. Ali ona, s druge strane, ostavlja prostor da to ne budu samo profesori i advokati, nego i recimo ugledne penzionisane sudije i tužioci, predstavnici Privredne komore i slično.

Inače, pitanje nezavisnosti sudija se banalizuje time što se često svodi prvenstveno na pitanje postupka njihovog izbora jer nezavisnost sudije ne zavisi samo od toga. Izuzetno je važna stabilnost i stalnost sudske funkcije, a bili smo svedoci da se čak i to načelo nekada može dovesti u pitanje. VSS i o tome odlučuje, i zato je njegova politizacija opasna koliko i njegova zatvorenost.

Šta mislite o predlogu da Pravosudna akademija bude obavezan uslov za izbor na pravosudnu funkciju?

Kako vidite budućnost Beograda i Beogradskog univerziteta?
Bio bih prezadovoljan kada bi se Univerzitet u Beogradu učvrstio na 200–300. mestu najprestižnijih univerziteta u svetu i ostao među 1,5 odsto najboljih na čuvenoj Šangajskoj listi. Za dalji napredak je potrebno još mnogo rada, ulaganja i podizanja svesti o kompetitivnosti i neophodnoj internacionalizaciji. Na tako prestižnoj listi lakše se izgubi ovako dobra pozicija, nego što se ona poboljšava. Radićemo predano na tome da Univerzitet u Beogradu konačno stekne status nacionalnog univerziteta, kao što je to slučaj u mnogim državama. To mu ne bi davalo nikakvu privilegiju, osim što bi isticalo njegovu tradiciju od preko 200 godina, ali i današnji kvalitet. Takav univerzitet bi bio dodatni brend Beograda i privlačio još više stranih studenata nego do sada, kao jedan od važnih, nedovoljno iskorišćenih resursa naše prestonice, pa i njene ekonomije. A Beograd ubrzano izrasta u pravu, veoma humanu i šarmantnu evropsku metropolu, i taj će se proces neumitno nastaviti.

Pravosudna akademija ili slična ustanova za dodatno profesionalno obrazovanje budućih sudija je nezaobilazna institucija u skoro svim evropskim zemljama. Razlika je samo u tome što se negde može postati sudija isključivo ukoliko se završi Pravosudna akademija (na primer Grčka), što je takozvani sistem jednog ulaza, dok je u drugima pristup sudijskom pozivu moguć nakon stečenog posebnog obrazovanja u nekoliko sličnih ustanova, u zavisnosti od toga čime se pojedinac bavio pre konkurisanja za sudiju (Francuska). U Nemačkoj se polaže poseban ispit koji organizuje Ministarstvo pravde. U svakom slučaju, evropska praksa pokazuje da je dodatna obuka za sudije neophodna, što verovatno treba predvideti Ustavom.

Kakvo je današnje obrazovanje pravnika? Šta je to što Pravni fakultet u Beogradu čini najboljim u odnosu na druge državne i privatne fakultete?

Sve je više praktičnih predmeta, znanja i veština, tako da pravni fakulteti više ne podučavaju studente samo teoriji, što im se doskora s pravom prigovaralo. Mada ne treba potcenjivati ni značaj teorijskih predmeta jer omogućavaju lakše prilagođavanje brojnim i različitim novim izazovima, a naročito čestim promenama u zakonodavstvu, što je u našoj zemlji redovna pojava.

Važan element za sagledavanje znanja naših studenata je internacionalizacija. Na brojnim međunarodnim takmičenjima u raznovrsnim oblastima prava studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu po pravilu osvajaju najviša mesta, uspeh naših studenata pri nastavku školovanja na stranim univerzitetima je izuzetan. To dovoljno govori o kvalitetu studija i o njihovom znanju. Privatni pravni fakulteti su prilično različiti u pogledu zahtevnosti i kriterijuma, tako da je nemoguće generalizovati, uostalom kao što se ne može generalizovati ni kvalitet znanja na svim državnim fakultetima. Nažalost, mnogi privatni fakulteti su sami kompromitovali ceo sistem privatnog visokoškolskog obrazovanja, pogotovo u oblasti prava, prvenstveno vodeći računa o profitu, a ne o kvalitetu.

Najbolju potvrdu kvaliteta Pravnog fakulteta u Beogradu predstavljaju i master programi na stranim jezicima, na koje dolaze studenti iz više desetina zemalja iz celog sveta, kao i zajednički master programi s uglednim svetskim univerzitetskim centrima.

Da li imate podatke poslodavaca da li pre zapošljavaju diplomirane pravnike s Pravnog fakulteta u Beogradu ili s drugih fakulteta?

Tržište rada sve više traži i bira najbolje. Zanimljivo je da se naročito privatni poslodavci prvenstveno opredeljuju za studente s Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu jer je njima važno koliko ko zna, ali i kakve je radne navike stekao tokom studija. Isto tako, u poslednje vreme nekoliko ministarstava i Grad Beograd otvaraju sve više programa za zapošljavanje naših najboljih studenata.

Već godinama se govori da u Srbiji ima najviše nezaposlenih pravnika i ekonomista. Ekonomski fakultet je to demantovao. Imate li podatke o nezaposlenim pravnicima?

Kada dva puta godišnje svečano uručujem diplome studentima, skoro svakoga pitam da li je negde zaposlen. Bio sam prijatno iznenađen kada sam ustanovio da skoro 90 odsto njih od diplomiranja do dobijanja diplome nađu posao, ponajviše u advokaturi, državnoj upravi, pravosuđu, bankama, nezavisnim agencijama, u notarijatu, kod izvršitelja, u privredi. Razlog zbog koga veliki broj studenata želi da upiše baš Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je i u tome što on otvara široke mogućnosti zapošljavanja u različitim oblastima.

Ponovo ste izabrani za dekana Pravnog fakulteta. Šta mislite o ograničenju mandata dekana, oko ove teme se podigla velika prašina u javnosti?

Nije dobro što se kod nas često ide iz krajnosti u krajnost. Tako je autentičnim tumačenjem norme, sada već starog Zakona o visokom obrazovanju, zauzet stav da se tokom cele karijere može dva puta biti dekan. Norma novog zakona određuje da se organ poslovođenja bira na tri godine s mogućnošću jednog uzastopnog izbora, ali je u prelaznim odredbama predviđeno da se u ukupan broj mandata ne računaju mandati do stupanja na snagu ovog zakona. To teorijski znači da jedno lice ponovo može biti birano na funkciju dekana ili rektora četiri puta, što je zaista preterano, a nije isključeno ni tumačenje da bi se, posle prekida, mandati ponovo mogli obnavljati, što je nonsens. Doduše, postoje situacije, kakvih je bilo na nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu u vreme važenja prethodnog zakona, koje bi možda izuzetno mogle opravdavati treći mandat u karijeri, ali ne više od toga. Norme o ovakvim pitanjima, ali i inače, moraju biti jasne i ne smeju ostavljati prostor za različita tumačenja.

Kao pravni istoričar, da li mislite da građani dovoljno znaju o srpskoj istoriji države i prava? Koliko tome doprinose mediji?

Ne mislim da mediji preterano doprinose boljem dubinskom poznavanju naše istorije, izuzev što se lakše pamte izvesni detalji i pojedini istorijski fragmenti. Deca su mnogo više znala našu istoriju u vreme usmene tradicije, a potom i dobre škole, kada su se učile i narodne pesme, nego danas u vreme površnih i često netačnih informacija na internetu.

Kao profesor retorike i organizator nacionalnog takmičenja u besedništvu, možete li nam reći koliko su lepa reč i mudrost uspeli da dopru do pravnika i uopšte do akademski obrazovanih ljudi, a koliko do šire javnosti?

Retorika i besedništvo mogu cvetati samo u demokratskom okruženju. Otuda su kod nas iznova izrastali tokom poslednjih dvadesetak godina. Veoma smo ponosni što je Pravni fakultet u Beogradu bio jedan od prvih koji je započeo proces oživljavanja leporečja, govorne veštine i javnog nastupa. Danas se dobre posledice toga mogu uočiti čak i u našem političkom besedništvu, koje je sve kvalitetnije, nažalost, uz brojne izuzetke. Pravnici koji su završili naš fakultet po pravilu vode računa o načinu izražavanja, pogotovo u advokaturi, koja zauzvrat svesrdno podržava naša takmičenja u besedništvu. Činjenica da u našem najvećem amfiteatru uvek nedostaje mesta kada se odvija takmičenje u besedništvu na Svetog Savu i da je ono postalo kultni događaj na koji dolaze ljudi svih profesija, jasno govori koliko se najšira srpska publika uželela dobrog govora.


Komentari7
92b33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
Политичка култура у Србији је равна нули. Не постоје политичке партије. ПРАВЕ партије представљају интересне групе као што су републиканци и ројалисти, послодавци и запослени, произвођачи и потрошачи, индустрија и пољопривреда, град и село, итд. Кога српске "партије" представљају?
Леон Давидович
Проблем је што се политиком баве доминантно неморални људи. То је посебан сој људи који се од малена желе истицати, желе владати другим људима, а обично су незасити када су у питању материјални интереси. Уместо да по свету владају часни људи високих моралних вредности, ситуација је сасвим супротна, владају неморални људи . То је проблем човечанства.
natalija
Hrvatska je imala svoju aferu "indeks" i rešila je tu aferu za 3 meseca! Naša afera indeks već 10 god nije mrdnula od početka. 76 profesora prava iz Kragujevca ali i drugih pravnih fakulteta u Srbiji (pa i sa Bg) su optuženi da su prodavali ispite i razne dipolme. Šta je Avramović kao dekan i profesor uradio da se ta afera reši? Nije ništa...ah te "opšte" priče... Ps. mogla bi cele novine da ispunim sa primerima "neprava" u nas. Evo na današljoj listi "Finacial Action Task Force" čitamo da je Srbija na listi sa 11 zemalja u svetu sa VISOKIM RIZIKOM KORUPCIJE, pranja novca, finasiranje teroizma..., znači: sRBIJA, Severna Koreja, Etipopija, Sirija, Iran, Irak, Šri Lanka, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen i Vanuatu!
danilo obradovic
Dodao bi da politikom se bavi svako ko po pozeli biti prljavog obraza ./
Саша Јовановић
Баш селективно интервјуишете кандидате са само једне листе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja