Zbog re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja ovih da­na su pu­ne če­ka­o­ni­ce do­mo­va zdra­vlja. Bo­lo­vi u gr­lu, ki­ja­vi­ca, ka­šalj, iri­ta­ci­ja i cu­re­nje se­kre­ta iz no­sa, ma­lak­sa­lost, po­vi­še­na tem­pe­ra­tu­ra, sa­mo su ne­ki od simp­to­ma ovih in­fek­ci­ja, a de­ša­va se da gra­đa­ni „za­ra­de” i bron­hi­tis, upa­lu plu­ća, te­go­be sa ždre­lom… U ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va, ka­da oso­ba od­le­ži ne­ko­li­ko da­na, in­fek­ci­ja se po­vu­če, ali po­sto­ji mo­guć­nost po­ja­ve kom­pli­ka­ci­ja zbog če­ga su pre­pu­ne bol­ni­ce pa­ci­je­na­ta ko­ji mo­ra­ju da bu­du pri­klju­če­ni na re­spi­ra­to­re, od­no­sno ve­štač­ka plu­ća. 

Pro­fe­sor dr Alek­san­dra Du­dvar­ski Ilić, iz Kli­ni­ke za pul­mo­lo­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, ka­že da kao i sva­ke zi­me i ove go­di­ne pri­me­ću­ju po­ve­ćan broj pa­ci­je­na­ta sa re­spi­ra­tor­nim in­fek­ci­ja­ma. Ni­ske tem­pe­ra­tu­re i če­šći bo­ra­vak u za­tvo­re­nim pro­sto­ri­ja­ma po­go­du­ju pa­du imu­ni­te­ta i ši­re­nju re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja. Naj­če­šće su akut­ne in­fek­ci­je gor­njih di­saj­nih pu­te­va, ali se ta­ko­đe ja­vlja­ju i one ko­je po­ga­đa­ju do­nje re­spi­ra­tor­ne or­ga­ne (bron­hi­je i pluć­no tki­vo), ko­je su obič­no te­že u svom kli­nič­kom to­ku.

– U zim­skim me­se­ci­ma po­ve­ćan je broj pa­ci­je­na­ta sa te­škim ob­li­ci­ma re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja, ko­ji zah­te­va­ju ho­spi­ta­li­za­ci­ju u je­di­ni­ca­ma in­ten­ziv­ne ne­ge. Ovi bo­le­sni­ci su če­sto na te­ra­pi­ji ki­se­o­ni­kom, a naj­te­ži slu­ča­je­vi su na me­ha­nič­koj ven­ti­la­ci­ji – re­spi­ra­to­ri­ma. Te­ški ob­li­ci re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja mo­gu se ja­vi­ti i kod hro­nič­nih pluć­nih bo­le­sni­ka, ali ta­ko­đe mo­gu bi­ti po­sle­di­ca i akut­nih sta­nja, kod pret­hod­no pot­pu­no zdra­vih oso­ba. Od hro­nič­nih bo­le­sti, kod ko­jih do­la­zi do te­ških po­gor­ša­nja ko­ja mo­gu zah­te­va­ti me­ha­nič­ku ven­ti­la­ci­ju (re­spi­ra­tor) spa­da­ju hro­nič­na op­struk­tiv­na bo­lest plu­ća (HOBP), bron­hi­jal­na ast­ma i pluć­na fi­bro­za – po­ja­šnja­va dr Du­dvar­ski Ilić.

In­fek­ci­ja vi­ru­som gri­pa u naj­te­žim slu­ča­je­vi­ma mo­že do­ve­sti do akut­nog re­spi­ra­tor­nog dis­tres sin­dro­ma (ARDS), naj­te­žeg sta­nja u pul­mo­lo­gi­ji. Ovi pa­ci­jen­ti zah­te­va­ju vr­lo br­zu re­ak­ci­ju zdrav­stve­nog oso­blja i pri­klju­či­va­nje na re­spi­ra­tor. Od ova­kve kom­pli­ka­ci­je gri­pa su u na­ro­či­tom ri­zi­ku pa­ci­jen­ti ko­ji bo­lu­ju od hro­nič­nih obo­lje­nja, go­ja­zne oso­be, trud­ni­ce i sta­ri­ji od 65 go­di­na. Te­ške pne­u­mo­ni­je, upa­le plu­ća, ko­je mo­gu da do­ve­du i do sep­se, ta­ko­đe se mo­gu kom­pli­ko­va­ti akut­nim po­pu­šta­njem re­spi­ra­tor­nog si­ste­ma. Ta­kvo sta­nje zah­te­va ho­spi­ta­li­za­ci­ju u re­spi­ra­tor­nim je­di­ni­ca­ma in­ten­ziv­nog le­če­nja. 

– Simp­to­mi za­vi­se od osnov­ne bo­le­sti ko­ja je uzro­ko­va­la po­gor­ša­nje sta­nja, ali se naj­če­šće ja­vlja ote­ža­no i plit­ko di­sa­nje, ka­šalj, is­ka­šlja­va­nje, po­vi­še­na tem­pe­ra­tu­ra, ma­lak­sa­lost, uz­ne­mi­re­nost. Raz­li­či­to je vre­me bo­rav­ka u bol­ni­ci pa­ci­je­na­ta sa kom­pli­ka­ci­ja­ma re­spi­ra­tor­nih bo­le­sti. Ne­ki se opo­ra­ve br­že, dok je dru­gi­ma po­tre­ban du­ži vre­men­ski pe­ri­od za ozdra­vlje­nje. Po­gor­ša­nja hro­nič­nih bo­le­sti, na­ro­či­to HOBP, če­šće se ja­vlja­ju u zim­skim me­se­ci­ma, kod pa­ci­je­na­ta ko­ji ne ko­ri­ste re­dov­no sa­ve­to­va­nu te­ra­pi­ju, i kod pu­ša­ča. Uče­sta­lost po­gor­ša­nja za­vi­si i od te­ži­ne bo­le­sti: če­šći na­pa­di se ja­vlja­ju kod pa­ci­je­na­ta sa naj­te­žim ob­li­ci­ma bo­le­sti – na­gla­ša­va na­ša sa­go­vor­ni­ca. 

Pa­ci­jen­ti­ma sa hro­nič­nim re­spi­ra­tor­nim obo­lje­nji­ma sa­ve­tu­je se da re­dov­no ko­ri­ste te­ra­pi­ju ko­ju im je pro­pi­sao pul­mo­log. U zim­skim me­se­ci­ma tre­ba iz­be­ga­va­ti ve­će sku­po­ve u za­tvo­re­nim pro­sto­ri­ja­ma, jer će se na taj na­čin spre­či­ti pre­no­še­nje vi­ru­snih in­fek­ci­ja. Oba­ve­zna me­ra pre­ven­ci­je pod­ra­zu­me­va i če­šće pra­nje ru­ku, jer se vi­ru­sne in­fek­ci­je ne pre­no­se sa­mo ki­ja­njem i ka­šlja­njem već i ru­ko­va­njem i do­di­ri­va­njem za­ra­že­nih po­vr­ši­na. Po­treb­no je uno­si­ti što vi­še teč­no­sti i vo­ća.