nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35

Bunjevci standardizovali sopstveni jezik

Nakon više godina terenskog rada, slušanja izvornih govornika i konsultovanja stručnjaka, Bunjevački nacionalni savet uradio standard svog jezika koji do sada nisu imali
Autor: Aleksandra Isakovponedeljak, 26.02.2018. u 22:00
Ни­ко­ла Ба­бић, др Су­за­на Ку­јун­џић Осто­јић и Мир­ко Ба­јић (Фо­то Н. Тум­бас)

Su­bo­ti­ca – Bu­nje­vač­ki na­ci­o­nal­ni sa­vet za svoj pra­znik, 23. fe­bru­ar, dan osni­va­nja sa­ve­ta pre 15 go­di­na, ma­nji­ni ko­ju pred­sta­vlja na­či­nio je po­klon ko­ji je u osno­vi iden­ti­te­ta sva­ke na­ci­o­nal­ne gru­pe – pred­sta­vio je stan­dard bu­nje­vač­kog je­zi­ka. 

„Stan­dard je pro­pi­san kroz reč­nik, pra­vo­pi­sni i gra­ma­tič­ki pri­ruč­nik, na ko­ji na­čin pi­še­mo mi Bu­njev­ci da­nas u 21. ve­ku, u svo­jim me­di­ji­ma, knji­ga­ma i be­le­tri­sti­ci i na ko­ji na­čin se, uko­li­ko je po­treb­no, obra­ća­mo i dr­ža­vi. Kraj­nje je vre­me bi­lo da se ovaj po­sao za­vr­ši, Bu­njev­ci su na ove pro­sto­re pre 330 go­di­na u od­re­đe­nom bro­ju do­šli pi­sme­ni, što je u ono vre­me bi­la ret­kost, pr­va knji­ga na bu­nje­vač­kom štam­pa­na je u Ri­mu, sre­di­nom 17. ve­ka, pr­vi sta­tut Su­bo­ti­ce pi­san je na bu­nje­vač­kom je­zi­ku. Mi ima­mo tri ve­ka pi­sme­no­sti, a ne­gde je iz­gu­bljen rat za svo­je me­sto pod sun­cem u ovom gra­du. Bi­lo je po­treb­no da uđe­mo u 21. vek da bi­smo ura­di­li reč­nik i pra­vo­pi­sni i gra­ma­tič­ki pri­ruč­nik, re­kla je dr Su­za­na Ku­jun­džić Osto­jić, pred­sed­ni­ca Bu­nje­vač­kog na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta i po­zva­la me­di­je da raz­li­ku­ju stan­dard od stan­dar­di­za­ci­je za ko­ju su nad­le­žne dru­ge in­sti­tu­ci­je.

Rad na utvr­đi­va­nju stan­dar­da bu­nje­vač­kog je­zi­ka tra­jao je go­di­na­ma, pod­ra­zu­me­vao je mno­go te­ren­skog ra­da, slu­ša­nja iz­vor­nih go­vor­ni­ka na pod­ruč­ju gde ži­ve Bu­njev­ci, ali i uskla­đi­va­nje sa po­tre­ba­ma sa­vre­me­nog je­zič­kog iz­ra­za. Ve­li­ku ulo­gu u od­re­đi­va­nju stan­dar­da ima­la je sa­ma dr Ku­jun­džić Osto­jić, uz sa­rad­nju sa ko­le­gi­ni­com Anom Po­pov, i uz do­pri­nos uči­te­lji­ca ko­je u ško­la­ma pre­da­ju bu­nje­vač­ki go­vor sa ele­men­ti­ma na­ci­o­nal­ne kul­tu­re, i kon­sul­tu­ju­ći dr Dra­go­lju­ba Pe­tro­vi­ća, jed­nog od na­ših naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca di­ja­le­ka­ta. Ka­ko je na­gla­še­no sa­mi Bu­njev­ci, od­no­sno pre sve­ga Bu­njev­ke ura­di­li su stan­dard bu­nje­vač­kog je­zi­ka, a Ni­ko­la Ba­bić, pr­vi pred­sed­nik Bu­nje­vač­kog na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta re­kao je da je či­tav ve­li­ki po­sao ura­đen vo­lon­ter­ski, a Bu­njev­ci od dr­ža­ve za stav­ku upo­tre­ba stan­dard­nog je­zi­ka ne do­bi­ja­ju ni di­nar. 

Pr­vo iz­da­nje reč­ni­ka iza­šlo je 1990. go­di­ne či­ji auto­ri su bi­li Mar­ko Pe­ić i Gr­go Bač­li­ja, na nje­go­voj do­pu­ni ra­dio je Jo­sip Ba­jić, da bi sa­da pred­sed­ni­ca Bu­nje­vač­kog na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za­vr­ši­la i za­o­kru­ži­la taj po­sao. No­vi reč­nik i pri­ruč­ni­ci tre­ba da bu­du pri ru­ci no­vi­na­ri­ma ko­ji ra­de za in­ter­net stra­ni­cu BNS-a, za „Bu­nje­vač­ke no­vi­ne” kao i ra­dij­ske i te­le­vi­zij­ske emi­si­je, za­tim u ško­la­ma za rad sa de­com. U BNS-u se na­da­ju da će us­pe­ti i da od­štam­pa­ju reč­nik i pri­ruč­ni­ke, kao po­je­di­nač­no ili ob­je­di­nje­no iz­da­nje, ali im tek pred­sto­ji da pro­na­đu no­vac za to. Me­đu­tim, dr Su­za­na Ku­jun­džić Osto­jić ka­že da su udž­be­ni­ci ko­ji se ko­ri­ste u ško­la­ma već na­pi­sa­ni po tom stan­dar­du. 

Ka­ko je re­kla za sa­da ne­će tra­ži­ti da se bu­nje­vač­ki uve­de kao slu­žbe­ni je­zik u gra­du, ni­ti će tra­ži­ti na­sta­vu na bu­nje­vač­kom je­zi­ku. 

Mir­ko Ba­jić, pred­sed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra BNS pod­se­tio je da je još na sna­zi de­kret iz 1945. go­di­ne ko­ji­ma se Bu­njev­ci ima­ju iz­ja­šnja­va­ti kao Hr­va­ti, te da mar­gi­na­li­zo­va­nje Bu­nje­va­ca kao autoh­to­ne ma­nji­ne ni­je pre­sta­lo. Zbog to­ga što se po­ja­vlju­ju oce­ne da su Bu­njev­ci pri­vi­le­go­va­ni, Ba­jić ka­že da oni za­i­sta tra­že da bu­du rav­no­prav­ni. Ta­ko se na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je BNS-a ču­lo da 400 uče­ni­ka ko­ji uče bu­nje­vač­ki go­vor sa ele­men­ti­ma na­ci­o­nal­ne kul­tu­re go­di­šnje dr­ža­vu ko­šta­ju 86.000 di­na­ra, dok ne­ke dru­ge ma­nji­ne, či­ji je­zik ka­ko je re­če­no ni­ka­da ni­je pro­gla­šen stan­dar­di­zo­va­nim, do­bi­ja­ju i mi­li­on di­na­ra. U po­re­đe­nju sa hr­vat­skim me­di­ji­ma do­bi­ja­ju vi­še­stru­ko ma­nje nov­ca, po­tom iako ma­nji­ne u Voj­vo­di­ni ima­ju svo­je za­vo­de za kul­tu­ru, Bu­njev­ci ga ne­ma­ju, čak ne­ma­ju ni svo­je pro­sto­ri­je, već pla­ća­ju za­kup.

Skup­šti­na Voj­vo­di­ne još tra­ži for­mu­la­ci­ju 

Pret­hod­nih da­na tvr­đe­no je da je sta­vlja­nje na dnev­ni red Skup­šti­ne Voj­vo­di­ne sa­mo pi­ta­nje pro­na­la­že­nja prav­ne for­mu­la­ci­je za od­lu­ku o pro­gla­ša­va­nju ni­štav­nom na­red­be Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kog od­bo­ra iz 1945. go­di­ne o to­me da Bu­njev­ci ne po­sto­je i da mo­ra­ju da se iz­ja­šnja­va­ju kao Hr­va­ti. Me­đu­tim, ne­ma još na­zna­ka ka­da će se u po­kra­jin­skoj skup­šti­ni od­lu­či­va­ti o ovom pi­ta­nju.

„Iz­gle­da da još tra­že prav­nu for­mu­la­ci­ju”, pro­ko­men­ta­ri­sa­la je dr Su­za­na Ku­jun­džić Osto­jić, dok je Mir­ko Ba­jić do­dao da Bu­njev­ci ne od­u­sta­ju od tog zah­te­va i da ne sma­tra­ju da on na­ru­ša­va bi­lo ka­kve po­li­tič­ke od­no­se. 


Komentari21
47dd5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nato
Pravda je spora ali dostizna.Bravo za Bunjevce i bunjevacki jezik.
Frane Podtug
A kojoj naciji pripadaju pravoslavci u Hrvatskoj?
Bunjevac
Ne postoji bunjevački jezik, kao što ne postoje ni Bunjevci kao narod. Pripadnost Bunjevaca, koji osim u Srbiji, žive u Hrvatskoj, BiH te Mađarskoj, cjelini hrvatskog naroda danas se osporava jedino u Srbiji, a sve radi podjele ovdašnjeg hrvatskog nacionalnog bića u cilju njegove lakše asimilacije. Posljednji primjer — najavljeno uvođenje „bunjevačkog govora“ u škole i priprema „bunjevačke“ gramatike i pravopisa pruža najjasnije dokaze o krajnjim ciljevima takve politike.
Бранко Срб Козаковић
@тзв. "Bunjevac", Ја, као Србин, први нисам за ма чију асимилацију у српско етничко биће. А, што се Буњеваца тиче, и твоје тужбалице о њиховој асимолацији и подвали "злих Срба", остаје непријатно питање како и зашто сте те људе 1945. мимо њихове воље (демократског и људског права) натерали да се изјашњавају као Хрвати? Како то није била асимилација тада?! Морамо водити рачуна и разликовати етничко и национално. Тако је и велики део Срба (Срвата) примио римокатоличку веру и похрватио се. Насупрот овдашњем лицемерном кукумаву, ти Србавци су у великој мери добровољно пристајални на то (у осталом, најсрпскија особина Срба је склоност ка расрбљавању и самоодрицању) и временом се похрватили - и, никада се нису одрекли тога и вратили својој вери и заједници. Тако је хрватско етничко биће посрбљено Срватима (за шта је "заслужна" ваша црква). Оставите Буњевце на на миру. Ја се рецимо не грабим за Срвате (за разлику од Срба), већ с стидим и да кажем како смо имали такве у свом етносу.Ето вам их.
Preporučujem 21
Драган П.
Bunjevac: Да ли је вама неко забранио да се на попису 2011, 2002, 1991, или неке раније године изјасните као Хрват? Ако није, а није, како можете рећи да се у Србији неком нешто оспорава? Па ваљда највиши степен демократичности и толеранције неког друштва подразумева да се сваком појединцу дозвољава да се на попису изјасни како жели. Али не, вас не интересује ни демократија ни толеранција, ви бисте некоме бранили основно људско право да се изјашњава како жели, и на силу, против његове воље наметали бисте му националну припадност коју не жели. То су радили комунисти у Војводини са Буњевцима од 1945. силом их гурајући у Хрвате. Срећа па данас у Србији, као и у свакој цивилизованој земљи, свако може да се изјасни како год жели. Неко је Буњевац, неко Хрват, неко Србин, а неко опет Џедај, и шта ту вама смета?
Preporučujem 17
Prikaži još odgovora
Марија
Тако су некад говорили и за Далматинце и Дубровчане кад им је требало. Срби су јако наивни. Хрвати и Црногорци их раде ко волове.
Pavle
Na kom jeziku je ispevana pesma "U tem Somboru"?
Toma Neverni
Je li vam je sada sve jasno? Na izborima 1932./33. Hrvati su dobili većinu na izborima, pa je postojala mogućnost da se ta prevaga prenese i u upravu, no izbori su proglašeni nevažećima, naredbom vlasti u kojoj su ključnu ulogu imali velikosrpski hegemonisti, a kojoj takav ishod izbora i uprava nije bila po volji.
Preporučujem 7

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja