ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:41

Lari postao pravoslavni kauboj

U Crkvi Sveti Sava u Džeksonu, gradu gde potomci Srba, kopača zlata, proslavljaju Božić pucanjem iz kratkih i dugih cevi, krstio se Lari Angijer, američki fotograf
Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 26.02.2018. u 22:00
Ла­ри Ан­ги­јер и кум Ми­ло­је Ми­лин­ко­вић на кр­ште­њу у реци са свештеником (Фото СПЦ)

Potomci Srba koji su početkom 19. veka, u vreme zlatne groznice, krenuli na Divlji zapad, nadaleko se čuju dok proslavljaju pravoslavni Božić. U Džeksonu, gradu u Kaliforniji, posle liturgije, pucnjavom iz kratkih i dugih cevi obznanjuju rođenje Hristovo.

U nedelju, u Džeksonu, i to u reci, kršten je američki fotograf Lari Angijer, koji je svojim foto-aparatom među prvima ovekovečio slavljenje Božića uz rafalnu paljbu. Uz prisustvo velikog broja vernika i radoznalaca, Lari je postao prvi pravoslavni kauboj. Kum na krštenju bio mu je ikonopisac Miloje Milinković, koji je oslikao crkvu u Džeksonu.

A krstio ga je starešina Crkve Sveti Sava Marko Bojović.

Posle izlaska iz reke, Lari je postao Lazar.

Amerikanac je prvi put upoznao pripadnike srpske zajednice, zapanjivši se dok ih je posmatrao kako izlaze iz crkve, a potom pucaju u vazduh. Kad ih je nešto bolje upoznao, rekao je:

– Samo kod Indijanaca i Srba gladan čovek može da se najede.

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. veka, u lokalnim novinama u kojima je radio, pisalo se o neobičnoj srpskoj proslavi Božića. Potomci tragača za zlatom, nastavljali su tradiciju predaka, koji su tako proslavljali najveći hrišćanski praznik u vreme kada su, naoružani revolverima i puškama, šetali kroz gradić koji se brzo širio kao novi eldorado.

Lari Angijer ih je fotografisao i te fotografije iz lokalnih novina ubrzo su zainteresovale Ameriku. Amerikanca je, zatim, zainteresovalo i nešto drugo. Srpski Božić proslavlja se dve nedelje kasnije od onog u decembru, koji obeležava većina Amerikanaca. To mu je bilo zanimljivo i zato je počeo da razgovara sa ovim ljudima, da ih fotografiše i upoznaje.

Saznao je da je Crkva Svetog Save u Džeksonu, pored koje je toliko puta prolazio, stara više od 100 godina i to ga je privuklo da uđe i upozna za njega novi, nepoznati svet.

Tako je saznao da, osim vatrenog Božića, pravoslavni Srbi imaju i drevne crkve i manastire, oslikane čudesnim ikonama.

Lari je lako sklopio prijateljstvo koje ga je odvelo u postojbinu pucača iz Džeksona. Kada je upoznao Miloja Milinkovića, nije znao ni reč srpskog. Ni Miloje nije briljirao na engleskom jeziku.

Ali, obojica istih godina, istih interesovanja, odrasli u mestima stotinak kilometara udaljenim od velikih gradova, brzo su pronašli način da se sporazumeju. Iako potiču iz različitih kultura, spojila ih je umetnost. Miloje je oslikavao Crkvu Svetog Save u Džeksonu, a Lari je fotografisao. Tako su postali prijatelji.

Miloje je pozvao Larija da fotografiše i druge pravoslavne crkve u Americi, u Libertivilu, Indijani... Ostali su u kontaktu godinama. Jednom prilikom, Miloje ga je pozvao u Srbiju. Lari ga je poslušao i 2009. godine krenuo na putovanje koje mu je promenilo ne samo život, već i veru.

Prvi put je tada izašao iz Amerike. Sa Milojem i njegovim prijateljima obišao je Oplenac, manastire Manasiju, Žiču, Ravanicu, Gradac. Njegov foto-aparat ovekovečio je lica i predele iz Beograda, Smedereva, Vranja, Novog Pazara...

„Škljocnuo” je i nasmejanog devedesetdvogodišnjeg Hamila u Dugoj Poljani, koji čuva svoje stado pored magistralnog puta. Njegov aparat nišanio je prodavnicu mešovite robe u Brnjici gde trgovac za pultom i dalje uslužuje mušterije. Slikao je konjske taljige na ulicama Sjenice.

Između zaleđene zemlje i dalekih oblaka uhvatio je u svoj kadar srednjovekovne manastirske crkve, ozarena lica monaha, dim iz kandila i službu u crkvi, fotografisao tužne starce u napuštenim selima... Svojom iskrenošću i otvorenošću stekao je poverenje ljudi iz crkve i postao naš Amerikanac, nezvanični hroničar života srpskih svetinja u SAD.

Poseban utisak na Larija ostavio je manastir Mileševa. U monografiji objavljenoj povodom osam vekova postojanja ovog manastira našle su se i njegove fotografije, koje su izložene na izložbi pod nazivom „Pravoslavlje u Americi”. Videla ih je i beogradska publika. Lari je upoznao i vladike SPC. Fotografiju sa episkopom Jovanom šumadijskim ima i na svom fejsbuk profilu, dok je zapadnoameričkog vladiku Maksima, sa Milivojem, vozio sa aerodroma.

Pitanje je šta će dogodine, za pravoslavni Božić, učiniti Lari. Hoće li prvo potegnuti revolver ili foto-aparat?


Komentari9
2e53c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ljiljana Ljilana
Novopeceni Laza nije prvi kauboj koji se odmetnuo u 'hajduke' , ali nek mu je sa srecom novi zivot u pravoslavlju. U Kaliforniji (gde je i crkva u Dzeksonu) postoje americki pravoslavni manastiri, muski i zenski, a da u njima niko nije poreklom Srbin. Ponekad, svestenici is muskog pravoslavnog manastira, odrze liturgiju u nekoj od nasih crkava, kada se za naseg (srpskog) svestenika ne moze trenutno naci zamena (zbog bolesti ili drugog razloga).
Milos
Puno pozdrav za misionara Kalifornijskog divnog o.Marka i njegovu popadiju iz Toronta.
Marica Hrdalo
To je upravo ono šta je nedostajalo Srbiji: pravoslavni kauboj!
Miloš
Može promeniti ime, ali nikada neće biti Srbin. Krv nije voda.
stipe
@mihailo de nam objasni molim te kako se kupanjem u potoku postaje Srbin?
Preporučujem 0
mihailo
@ drugi komentar Miloša: "nema potrebe izbrisati ko su i šta su jednim kupanjem i zamenom imena"... Lari je izabrao jer je svojim fotoapartom otkrio do tada jedan za njega drugčiji svet... i pridružiose plejadi viđenih SRBA po ličnom izboru ( od slavnih vojskovođa do velikih umetnika ) i svi oni su svojim ličnim izborom postali SRBI ali su se svojim trudom i ljubavlju ugradili TRAJNO u Srbiju i srpstvo... A, da "kupanje" je simboličan čin pristupanja zajednici evo več dva milenijuma onako isto kako je Sv. Jovan, krstitelj krstio Hrista. Nije svako kupanje "kupanje".
Preporučujem 15
Prikaži još odgovora
Зорица Аврамовић
Добро нам дошао, брате Лазаре! И поведи са собом још много својих пријатеља Амера да упознају православље, и схвате да наша вера није агресивна, ратнички и освајачки настројена, већ да вековима само брани своје име, земљу, народ, баштину...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja