četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 26.02.2018. u 21:41 Marina Vulićević
INTERVJU: DUŠAN GLIŠOVIĆ, profesor germanistike

Pevali su ljudi koje vode u smrt

Nemački ministar odbrane Rudolf Šarping, citatom iz Andrićeve pripovetke „Pismo iz 1920. godine”, pokušao je da opravda nemačko vojno angažovanje protiv Srbije
(Фото Анђелко Васиљевић)

Po­sle obim­nog pr­vog to­ma de­la „Ivo An­drić, Kra­lje­vi­na Ju­go­sla­vi­ja i Tre­ći rajh 1939–1941” (Slu­žbe­ni gla­snik), Du­šan Gli­šo­vić je autor no­ve stu­di­je „Ivo An­drić. Isto­ri­ja i po­li­ti­ka”, ob­ja­vlje­ne kod istog iz­da­va­ča za ko­ju ka­že da pret­ho­di dru­gom to­mu po­me­nu­te stu­di­je. Upra­vo zbog to­ga što je An­drić ži­veo u vre­me oba svet­ska ra­ta, stva­ra­nja dve Ju­go­sla­vi­je, zbog to­ga što je po­zna­vao ve­li­ki broj po­li­tič­kih lič­no­sti, Du­šan Gli­šo­vić u ovom do­ku­men­to­va­nom is­tra­ži­va­nju do­ka­zu­je da je An­drić u svom knji­žev­nom de­lu re­a­go­vao na broj­na po­li­tič­ka zbi­va­nja.

Gli­šo­vić je van­red­ni pro­fe­sor na pred­me­tu Ne­mač­ka knji­žev­nost na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Po­što već me­se­ci­ma na ve­ću ovog fa­kul­te­ta ne­do­sta­je kvo­rum za iz­gla­sa­va­nje tač­ke „Ras­pi­si­va­nje kon­kur­sa za rad­no me­sto re­dov­nog pro­fe­so­ra za pred­met Ne­mač­ka knji­žev­nost”, pro­fe­sor Gli­šo­vić na­ja­vlju­je štrajk gla­đu od 26. fe­bru­a­ra.

Stu­di­ju po­či­nje­te tu­ma­če­njem sa­vre­me­nog kon­tek­sta knji­ge „Me­se­ča­ri – ka­ko je Evro­pa kre­nu­la u rat 1914” Kri­sto­fe­ra Klar­ka. Ka­ko u po­me­nu­toj knji­zi vi­di­te re­flek­si­ju ti­pič­nog sta­va Za­pa­da pre­ma kon­tek­stu na­stan­ka Ve­li­kog ra­ta?

Ka­da se na umu ima Bi­zmar­ko­va iz­ja­va da je Vil­helm II jed­na „usi­ja­na gla­va” ko­ja će Ne­mač­ku gur­nu­ti u rat, a da to­ga ne­će bi­ti sve­stan, on­da Klar­kov za­klju­čak da je kri­za ko­ja je do­ve­la do iz­bi­ja­nja Pr­vog svet­skog ra­ta (pod­se­ti­mo na to da knji­ga po­či­nje Maj­skim pre­vra­tom, a Sa­ra­jev­ski aten­tat vi­di kao nje­go­vu to­bo­žnju lo­gič­nu po­sle­di­cu), bi­la „plod za­jed­nič­ke po­li­tič­ke kul­tu­re”, u naj­ma­nju ru­ku, ne sto­ji. Ve­li­ku me­dij­sku pa­žnju „Me­se­ča­ri” su ima­li u za­pad­nim ze­mlja­ma, a na­ro­či­to je sla­vlje­na u Ne­mač­koj gde je mno­gi­ma pao ka­men sa sr­ca zbog to­ga što se ta ze­mlja te­re­ti za je­dan svet­ski rat ma­nje. Tu sla­vu je Klark pla­tio po­li­ti­zo­va­nim za­ključ­kom, ali je se­bi kao isto­ri­ča­ru uči­nio me­dve­đu uslu­gu. 

Za­ni­mlji­vo je da svo­ju stu­di­ju za­vr­ša­va­te tu­ma­če­njem ci­ta­ta ne­mač­kih po­li­ti­ča­ra iz An­dri­će­vih de­la. Iz ko­jih je sve raz­lo­ga An­drić ci­ti­ran?

Ne­mač­ki pred­sed­nik Her­cog je u Bun­de­sta­gu, 1999. go­di­ne, na­veo iz ro­ma­na „Na Dri­ni ću­pri­ja” opis haj­ke na Sr­be po­sle ve­sti da je je­dan Sr­bin ubio pre­sto­lo­na­sled­ni­ka ka­ko bi uka­zao na mo­gu­će po­gub­ne po­sle­di­ce ras­plam­sa­le po­le­mi­ke pi­sca Mar­ti­na Val­ze­ra, ko­ji je jav­no za­tra­žio da se pre­sta­ne sa ko­ri­šće­njem Aušvi­ca kao „mo­ral­ne to­lja­ge” pro­tiv Ne­ma­ca, sa Ig­na­com Bu­bi­som, pred­stav­ni­kom ne­mač­kih Je­vre­ja. Pri to­me je Her­cog iz­o­sta­vio iz ci­ta­ta da se pro­ga­nja­ju Sr­bi, a da su pro­go­ni­te­lji mu­sli­ma­ni i Hr­va­ti, jer u to vre­me ni­je bi­lo uput­no po­mi­nja­ti ih u po­zi­tiv­nom smi­slu, a po­naj­ma­nje go­vo­ri­ti o nji­ma kao žr­tva­ma. Iste go­di­ne je ne­mač­ki mi­ni­star od­bra­ne Ru­dolf Šar­ping, ci­ta­tom iz pri­po­vet­ke „Pi­smo iz 1920. go­di­ne”, po­ku­šao da oprav­da ne­mač­ko voj­no an­ga­žo­va­nje pro­tiv Sr­bi­je. Na­veo je re­či Mak­sa Le­ven­fel­da o mr­žnji kao opa­sno­sti u Bo­sni, za­bo­ra­vlja­ju­ći pri to­me da je Le­ven­feld po­gi­nuo kao le­kar u Špa­ni­ji to­kom bom­bar­do­va­nja ko­je je iz­vr­ši­la upra­vo ne­mač­ka „Le­gi­ja Kon­dor”. 

Da li je u pri­po­ve­ci „Laž” za­i­sta po­sto­ja­la kri­ti­ka Bro­za i slič­nost sa Pa­ster­na­kom ka­kvu je „uči­ta­la” za­pad­no­ber­lin­ska štam­pa?

Go­di­ne 1957. iz­la­ze Pa­ster­na­kov „Dok­tor Ži­va­go” u Ita­li­ji i Đi­la­so­va „No­va kla­sa” u Ame­ri­ci. Bi­lo je to vre­me Hlad­nog ra­ta u ko­me je pi­sa­na reč bi­la ja­ko sred­stvo u ob­ra­ču­nu sa po­li­tič­kim pro­tiv­ni­kom. Ka­ko je Ju­go­sla­vi­ja po­čet­kom 1958. go­di­ne pr­vi put no­mi­no­va­la An­dri­ća za No­be­lo­vu na­gra­du, ber­lin­ski „Ta­ges­špi­gel”, ko­ga je osno­va­la ame­rič­ka voj­na upra­va, br­zo­ple­to je po­čet­kom 1959. pro­tu­ma­čio An­dri­će­vu pri­ču „Laž” kao kri­ti­ku ju­go­slo­ven­skog pred­sed­ni­ka, ho­te­ći da po­vu­če pa­ra­le­lu sa Pa­ster­na­kom ko­me je pret­hod­ne go­di­ne do­de­lje­na No­be­lo­va na­gra­da. Mno­go to­ga u pri­či „Laž” o hi­ro­vi­tom, la­žlji­vom i lu­ka­vom Omer-pa­ši išlo je na ra­čun Bro­za, ali i na sva­kog dru­gog vla­sto­dr­šca. Po­red ni­za aso­ci­ja­ci­ja na mar­ša­la, lu­kav­stvo auto­ra pri­če je bi­lo što se usred pa­ne­gi­rič­kih na­slo­va u tro­bro­ju „Bor­be” za Dan Re­pu­bli­ke na­šao i krup­ni na­slov „Laž”.

Po­vo­dom An­dri­će­ve pri­po­vet­ke „Pi­smo iz 1920. go­di­ne” iz 1946, na­vo­di­te ob­ja­šnje­nja za ne­ko­li­ko iz­me­na sa­mog na­slo­va ko­je je ura­dio sam An­drić. Ka­ko ob­ja­šnja­va­te iz­me­nu ko­ja go­vo­ri o bu­du­ćoj 1992. go­di­ni i ključ­nu reč „mr­žnja” ?

Is­pr­va je pri­ča na­slo­vlje­na sa „Na uskom ko­lo­se­ku” (frag­ment), za­tim sa „Mr­žnja”, da bi se na kra­ju pri­po­ve­dač od­lu­čio za na­slov u ko­me se do­go­di­la oma­ška: „Pi­smo iz g. 1992”. Iza­šla je pod na­slo­vom „Pi­smo iz 1920. go­di­ne” u sa­ra­jev­skom ča­so­pi­su „Pre­gled”. I ru­ko­pis pri­po­vet­ke po­ka­zu­je neo­bič­no ve­li­ki broj auto­ro­vih in­ter­ven­ci­ja. Me­nja­njem na­slo­va autor je tra­gao za onim ko­ji će, po­put li­ka Mak­sa Le­ven­fel­da, da mu pru­ži slo­bo­du da odr­ži mo­ral­nu pri­di­ku su­na­rod­ni­ci­ma obo­le­lim od mr­žnje ko­ja je do­ve­la do stra­vič­nih zlo­či­na u Dru­gom svet­skom ra­tu. Pi­smo da­ti­ra­no sa 1920. go­di­nom upu­ću­je na Kra­lje­vi­nu SHS či­me je osi­gu­rao se­be i re­dak­ci­ju ča­so­pi­sa od ne­že­lje­nih po­sle­di­ca od re­ži­ma ko­me je ta mo­nar­hi­ja bi­la mr­ska. Sa­kriv­ši se iza po­kr­šte­nog Je­vre­ji­na ne­mač­kog ime­na i pre­zi­me­na, An­drić je mo­gao bez us­te­za­nja da ka­že šta mi­sli o me­đu­na­ci­o­nal­noj mr­žnji u Bo­sni u pi­smu ko­je Maks pi­še svo­me dru­gu u Be­o­grad. Po­je­di­ni de­lo­vi to­ga pi­sma spa­da­ju u naj­ci­ti­ra­ni­ja me­sta An­dri­će­ve pro­ze. 

Po­seb­no po­tre­sno opi­su­je­te „uski ko­lo­sek od Sa­ra­je­va do Sla­von­skog Bro­da” na Đur­đev­dan 1942. go­di­ne... Na ko­ji, pak, na­čin tu­ma­či­te dru­gi iz­me­nje­ni na­slov pri­po­vet­ke „Uski ko­lo­sek”?

Da, to je stvar­no bi­lo po­tre­sno. Usta­še su u Sa­ra­je­vu, na Đur­đev­dan 1942. go­di­ne iz za­tvo­ra iz­vu­kle tri hi­lja­de Sr­ba i mu­sli­ma­na ko­ji su se iz­ja­sni­li kao Sr­bi i ugu­ra­li ih i do dve sto­ti­ne u va­go­ne u ko­je mo­že da sta­ne sa­mo če­tr­de­set lju­di. To­kom vo­žnje ka Sla­von­skom Bro­du ne­ko je za­pe­vao sev­da­lin­ku „Đur­đev­dan”, a on­da se za­o­ri­la či­ta­va kom­po­zi­ci­ja. Pe­va­li su lju­di ko­je vo­de u smrt. Pod „uskim ko­lo­se­kom” se u Bo­sni od vre­me­na iz­grad­nje te pru­ge pod Austro-Ugar­skom pod­ra­zu­me­vao te­žak, sku­čen ži­vot. Na­me­ra auto­ro­va bi­la je po­sve dru­ga­či­ja.

Andrićeva izjava o Stepincu

Pod­se­ti­li ste po­no­vo na An­dri­će­vu iz­ja­vu o Ste­pin­cu, ko­ju je pr­vo­bit­no pre­ne­la „Po­li­ti­ka”. Ka­ko An­dri­će­vo mi­šlje­nje vi­di­te po­vo­dom ini­ci­ja­ti­ve da Ste­pi­nac bu­de be­a­ti­fi­ko­van?

Dok je Ste­pi­nac 1952. go­di­ne bio na od­slu­že­nju ka­zne, iz­re­če­ne na mon­ti­ra­nom pro­ce­su, pro­gla­šen je za kar­di­na­la. An­drić, za­jed­no sa ne­ko­li­ci­nom vo­de­ćih in­te­lek­tu­a­la­ca, po­zvan je da dâ iz­ja­vu za „Po­li­ti­ku”. Ste­pin­ca ni­je po­me­nuo, već je kri­ti­ko­vao po­na­ša­nje „ka­to­lič­ke hi­je­rar­hi­je” za vre­me NDH. Za ta­kvu iz­ja­vu je imao mo­ral­no po­kri­će, jer je to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta zbog usta­ških zlo­či­na ko­je nad­bi­skup Ste­pi­nac ni­je po­ku­šao da spre­či, za­tra­žio da se iz­bri­še da je ka­to­lik i da se vo­di kao „bez ve­re”. An­drić je sa­ve­to­vao Lju­bu Jan­dri­ća, ko­ji je kao de­te bio za­to­čen u Ja­se­nov­cu i pi­sao ro­man o tom lo­go­ru, da ta te­ma tra­ži „pa­žljiv pri­laz, ali i isti­nu do be­lo­da­no­sti”. Mi­slim da bi to zah­te­vao i da­nas. 

Komentari6
370d2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Duška Davidović
Stefan Petković me zapanjuje. Zar su Muslimani ubijani u vreme kralja Petra ili u drugim sređenim vremenima. Koristite da kažem" jadnog" Njegoša , romantičarskog pesnika iz perioda oslobađanja srpskih državica od ogromnog osmanskog i austrougarskog carstva da bi i dalje sprečavali slobodno izražavanje srpstva iz svih istorijskij perioda. Znam da niste čitali ni Garibldija ni Petefija, ni pesnike drugih naroda u periodu objedinjavanja malih nacionalnih državica u savremene države. U Nemačkoj su i posle tridesetogodšnjeg rata protestanti i katolici ostali Nemci ,a Srbi rascepkani i razjedinjeni uštrojeni u stalnom gloženju, ostade jedini veliki narod koji nije ujedinjen. Pa zar evropski narodi ne čitaju svoje pesnike koji nisu u skladu sa savremenim vrednostima. Da vi i sada kad Srbija ima ministre i Muslimane i Hrvate pljujete Njegoša ,mogu da razumem samo kao pritisak u nekom cilju. Muslimani ne spavaju samo onda kad i Srbi ne spavaju. Ne znam šta sad pripremate? Kad je zabranjen Pilipenda zabranjena je i Bukovica i Dalmaciji kao i Golubnjača, jer su Srbi još bili većina. Sad su sve maske pale. Sve se povezuje i tumači pa vama to smeta.
Duška Davidović
Stvarno je tužno što se tragična istorija prostora naseljenog slovenskim srpskim stanovništvom tumači zlonamerno iz vizure osvajačkih, kolonijalnih država i njihovih konvertita, a onda pobornika Kominterne. Andrić je prikazivao" vremena" i ljude u njima. Tumačiti Andrića kao antibošnjaka je savremrno neznanje ljudi koji Andrića ili nisu č ili čitali kako njima odgovara. Povlađivanje konvertitima dovelo je do stvaranja crnogorskog jezika. Tipično je napadanje Srbije i srpskih pisaca od strane konvertita i to se tumači kao demokratija.Sramota. Toga nema nigde. U Nemačkoj su i zavese Deutsche Gardinen ne spominju se ni protestanti ni Turci koji h ima više u Nemačkoj nego muslimana na Balkanu. Kod njih se traži integracija i lojalnost i Turaka i Albanaca i svih ostalih. Oni tamo uče Nemački ,a srpski nisu hteli.Previše im je dozvoljeno zahvaljujući neukim političarima. Bojkotovanje jednog profesora je delo neke vrste konvertita.
Стефан Петковић
Андрић и ислам. То треба проучавати. А велики Андрић је само настављач Његоша. Зато Русмир Махмутћехајић каже "андрићевство" што је "српски фашизам", а Церић рече, "Политика" објавила "гдегод да се Његош учи и пјева Бошњак не сме да спава". Јел има ико да је остао од оних из друштвено-хуманистичких наука, а да није оболео од политичке коректности?! Читајте од Андрића "Труп" и "Травничку хронику"!
Tina
Puna podrška profesoru. Sramota je da do sada nisu bili disciplinski kažnjeni profesori i docenti koji svojim nedolaskom miniraju glasanje za izbor profesora u više zvanje koje je zaslužio svojim naučnim radom. Sa studija ću ga pamtiti kao ozbiljnog, strogog ali pravičnog profesor koji je uvek držao do principa svoje profesije, nikome protekcija, nikome povlađivanje. Profesore niste sami!!
Nada Kordić
Neke činjenice: Andrić je bio ambasador u Berlinu u presudnom momentu pred agresiju III Rajha na Jugoslaviju, Andrić je pomogao sarajevskom rabinu Moricu Leviju, Andrić je bio po svom uverenju istinski Jugosloven!
Стефан Петковић
@Nada Kordić "Његош као трагични јунак косовске мисли"....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja