nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 26.02.2018. u 22:00 Anica Telesković

Da za 15 godina ne izgubimo milion stanovnika

Ukoliko bi u istom periodu stopa rasta bila sedam odsto, Srbija bi duplirala BDP, kaže ekonomista Dragan Đuričin
Економским мерама зауставити одлазак младих у свет (Фо­то Д. Јевремовић)

Sr­bi­ja će u na­red­nih 15 go­di­na iz­gu­bi­ti mi­li­on sta­nov­ni­ka uko­li­ko se ne pro­me­ne ak­tu­el­ni tren­do­vi. To po­sta­je pi­ta­nje pre­ži­vlja­va­nja, mla­di od­la­ze iz ze­mlje što je ve­li­ki de­mo­graf­ski ri­zik i put ka­ta­stro­fe. Ovu upo­zo­ra­va­ju­ću oce­nu u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku“ iz­neo je Dra­gan Đu­ri­čin, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta. Slo­bod­no tr­ži­šte je ali­bi za inert­ne po­li­ti­ča­re. Dr­ža­va mo­ra da se ume­ša u pe­ri­o­du struk­tur­nih pro­me­na, to se ne sme pre­pu­sti iner­ci­ji ne­vi­dlji­ve ru­ke Ada­ma Smi­ta, do­da­je. 

– Uko­li­ko bi sto­pa ra­sta u Sr­bi­ji bi­la se­dam od­sto, mi bi­smo u na­red­nih 15 go­di­na du­pli­ra­li bru­to do­ma­ći pro­iz­vod (BDP). Tek ta­da bi­smo bi­li na ni­vou na kom je bi­la Hr­vat­ska, ka­da je ušla u EU, što go­vo­ri o to­me ko­li­ki je naš za­o­sta­tak – oce­nju­je Đu­ri­čin.

Kao je­dan od or­ga­ni­za­to­ra „Ko­pa­o­nik bi­znis fo­ru­ma”, naš sa­go­vor­nik je kao ključ­no pi­ta­nje ovog do­ga­đa­ja po­sta­vio – šta po­sle fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je. Od 4. do 7. mar­ta i ove go­di­ne će se na Ko­pa­o­ni­ku oku­pi­ti kre­a­to­ri eko­nom­ske po­li­ti­ke, te­o­re­ti­ča­ri i prak­ti­ča­ri, a jed­na od za­go­net­ki, ko­ju će po­ku­ša­ti da od­go­net­nu, je­ste ka­ko da Sr­bi­ja iza­đe iz zam­ke sred­njeg ni­voa eko­nom­ske raz­vi­je­no­sti. 

Na­u­ka ni­je so­ci­jal­ni luk­suz, već iz­vor ra­sta
Na­u­ka u Sr­bi­ji tre­ba da do­bi­je no­vi smi­sao, tre­ba fi­nan­si­ra­ti pro­jek­te ko­ji ima­ju prak­tič­nu pri­me­nu i po­ve­za­ti ih sa obra­zo­va­njem, ka­že Đu­ri­čin. 

– Fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja je po­jam ko­ji se na ovim pro­sto­ri­ma po­ja­vio sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na, u vre­me Mil­ke Pla­ninc, pred­sed­ni­ce Sa­ve­znog iz­vr­šnog ve­ća zbog pre­za­du­že­no­sti. Od ta­da je spro­ve­de­no pet pro­gra­ma fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, a po­sled­nji, ko­ji je tra­jao od 2015. do 2017. go­di­ne, bio je naj­u­spe­šni­ji, jer je is­pu­nio sve pro­kla­mo­va­ne no­mi­nal­ne i struk­tur­ne ci­lje­ve, is­ti­če Đu­ri­čin.

– Kao re­zul­tat ima­mo fi­skal­nu rav­no­te­žu, pri­vred­ni rast od oko dva od­sto, sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti, sta­bil­nost ce­na i de­vi­znog kur­sa, kao i rast kre­dit­nog rej­tin­ga. Pre­mi­ja za ri­zik je sma­nje­na pet pro­cent­nih po­e­na, ta­ko da su ce­ne fi­nan­si­ra­nja osim za dr­ža­vu, pa­le i za pri­vat­ni sek­tor. Sma­njen je i de­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na, ko­ji sa­da iz­no­si oko če­ti­ri od­sto BDP-a pri če­mu je pot­pu­no po­kri­ven pri­ho­di­ma od stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja. Pre fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je pri­vre­da je bi­la ra­šti­mo­va­na i im­po­tent­na, a po­sle nje je osta­la im­po­tent­na – oce­nju­je Đu­ri­čin.

On do­da­je da ima­mo pu­ze­će sto­pe ra­sta i da se zbog to­ga srp­ska eko­no­mi­ja na­la­zi u ta­ko­zva­nom sta­ci­o­nar­nom sta­nju. Ovaj ter­min po­zajm­ljen iz fi­zi­ke za­pra­vo pred­sta­vlja ne­pro­men­lji­vost fak­to­ra ra­sta u vre­me­nu.  

– Sta­ci­o­nar­na eko­no­mi­ja mo­že ima­ti epi­zo­de ra­sta, ali je on neo­dr­živ. Da bi­smo op­sta­li mo­ra­mo da iza­đe­mo iz tog sta­nja, a za to nam je neo­p­ho­dan di­na­mi­čan, odr­živ i in­klu­zi­van rast – ka­že Đu­ri­čin i do­da­je da Sr­bi­ja mo­ra da pro­me­ni mo­del ra­sta ko­ji se ba­zi­ra na vi­so­kom ste­pe­nu fi­nan­si­ja­li­za­ci­je i ni­skom ste­pe­nu in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje.

To, za­pra­vo, zna­či pre­ve­li­ko uče­šće sek­to­ra fi­nan­sij­skih uslu­ga u od­no­su na re­al­nu eko­no­mi­ju. Fi­skal­na rav­no­te­ža je do­bra pret­po­stav­ka za di­na­mi­zi­ra­nje ra­sta, ali na­ma je neo­p­hod­na di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja eko­no­mi­je za us­po­sta­vlja­nje mo­de­la ra­sta za­sno­va­nog na pro­iz­vod­nji – ob­ja­šnja­va Đu­ri­čin. 

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja zna­či pre­la­zak na in­du­strij­sku pro­iz­vod­nju, ko­ja se ba­zi­ra na na­pred­nim teh­no­lo­gi­ja­ma, kao i uslu­ga­ma naj­ve­ćeg ste­pe­na do­da­te vred­no­sti ve­za­nih za obra­zo­va­nje, na­u­ku, zdrav­stve­nu za­šti­tu, pro­gra­mi­ra­nje i dru­go. Ove teh­no­lo­gi­je ima­ju moć da una­pre­đu­ju i dru­ge teh­no­lo­gi­je, ubr­za­va­ju pro­iz­vod­ne pro­ce­se, uz ve­ći kva­li­tet i do­stup­nost pro­iz­vo­da – ka­že Đu­ri­čin. 

Do­pri­nos in­du­stri­je BDP-u sa­da iz­no­si oko 16 od­sto, a pre kri­ze iz de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka bio je od 23 do 24 od­sto. Udeo po­ljo­pri­vre­de u srp­skom BDP-u iz­no­si od 20 do 22 od­sto, ener­ge­ti­ka i in­fra­struk­tu­ra ta­ko­đe ima vi­so­ko uče­šće u sve­mu što gra­đa­ni i pri­vre­da stvo­re za go­di­nu da­na. U ovim broj­ka­ma za­pra­vo se i kri­je od­go­vor na pi­ta­nje za­što vre­men­ska prog­no­za ima to­li­ko ve­li­ki uti­caj na ko­na­čan re­zul­tat srp­ske pri­vre­de i za­što nam kli­mat­ske okol­no­sti vr­lo če­sto po­mr­se na­ci­o­nal­ne ra­ču­ne. 

– Mo­ra­mo da po­ve­ća­mo uče­šće pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je i da sma­nji­mo uče­šće po­ljo­pri­vre­de, ener­ge­ti­ke i in­fra­struk­tu­re – ka­že Đu­ri­čin i do­da­je da nje­go­ve ra­ču­ni­ce po­ka­zu­ju da bi in­du­stri­ja mo­gla da do­đe do tre­ći­ne, a uslu­ge vi­so­kog ste­pe­na do­da­te vred­no­sti i pre­ko jed­ne tre­ći­ne BDP-a. 

 – Za ta­kav mo­del ra­sta Sr­bi­ja mo­ra da za­dr­ži po­li­ti­ku čvr­stog bu­džet­skog ogra­ni­če­nja, ali i da sred­stva od pri­va­ti­za­ci­je, po­put onih od kon­ce­si­je za aero­drom, na pri­mer, pre­u­sme­ri u raz­voj­nu ban­ku ko­ja će to struk­tur­no pri­la­go­đa­va­nje da fi­nan­si­ra – su­ge­ri­še Đu­ri­čin. 

Zdrav­stve­ni tu­ri­zam kao šan­sa

Đu­ri­čin do­da­je i da je zdrav­stve­ni tu­ri­zam, za ko­ji Sr­bi­ja ima po­ten­ci­ja­la, ta­ko­đe uslu­ga vi­so­kog ste­pe­na do­da­te vred­no­sti. Osim ba­nja, u na­šoj ze­mlji se raz­vi­ja­ju pri­vat­ne kli­ni­ke, u ko­ji­ma je kva­li­tet uslu­ge do­bar, a ce­ne jef­ti­ni­je ne­go u re­gi­o­nu, što pred­sta­vlja do­bru osno­vu za pru­ža­nje ovih uslu­ga, za­klju­ču­je Đu­ri­čin. Ogrom­ne mo­guć­no­sti po­sto­je i u obla­sti or­gan­ske hra­ne.

Komentari31
5dd43
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Možda je odlazak naroda i nečiji plan. Narod sa ovih prostora lako će asimilirati razvijene zemlje u koje odlaze. Imigrante iz Afrike i Azije ne mogu asimilirati verovatno nikad. Možda bi ih razvijeni deo Evrope najradije naselio na ove prostore pošto se ovi prostori isprazne od domaćeg naroda ?
Stefan Petkovic
Nije sto ti ljudi odu, problem je jos veci i porazniji je sto oni nestanu. Oni ostaju Srbi - samo po rodjenju. Samo jedan dobar primer je Mila Jovovic. S druge, pa i neka idu. Ako ostanu, a nemaju dece samo ce postati isfrustrirani i pujdace druge zene kako su deca glupost i da ne treba da slusaju svoje muzeve. S te tacke - neka idu. Prvo medicinske sestre.
ivan seljak
hajde da stvar razjasnimo, probleme prave ljudi, kako ekonomske tako i političke. nema ljudi nema problema. daklen, nisu nama problem oni koji odlaze već oni koji ostaju. oni stalno nešto zakeraju.
Petar
Fiskalna konsolidacija, digitalna transformacija, stacionarna ekonomija... Gomila izraza i naziva koji bi trebalo da ulepšaju tekst i daju dojam kako je rečeno nešto pametno. Ceo ovaj tekst je čista demagogija. Svi pričaju da imamo problem i pričaju koje bi ciljeve trebalo Srbija trebalo da ima u budućnosti. Niko ne priča kako rešiti te probleme i kako ostvariti te ciljeve.
Десимиров Сима
Одлична анализа поштованог професора Ђуричина. Једино ми мало смета што бројеви нису тачни. На пример, учешће пољопривреде у БДП-у је мање од 10%, а није 20-22% како каже професор. Исто тако, учешће индустрије је сада око 25%, а не 16%. Волео бих да ми професор појасни да ли његова рачуница која каже да је могуће доћи до око трећине додате вредности из индустрије почива на погрешном податку да индустрија сада учествује у БДП-у са 16%. То ме занима зато што би онда са тачним подацима, по рачуници професора, лако дошли до 50% учешћа индустрије у БДП-у, а можда и 120% ако се мало више потрудимо. Професор не само што каже да би наука у Србији требало добије нови смисао, већ то и практичним примером показује.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja