petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:41

Četiri godine od Majdana, svi peru ruke od Ukrajine

Stavljajući Kijev pred izbor – Rusija ili EU – zemlja gurnuta u haos od kojeg ni danas ne može da se oporavi, a međunarodna zajednica još nema efikasno rešenje krize
Autor: Biljana Mitrinovićutorak, 27.02.2018. u 22:00
При­пад­ни­ци по­ли­ци­је на тр­гу не­за­ви­сно­сти у Ки­је­ву 2014. (Фо­то Спут­њик/Ан­дреј Сте­нин)

Če­ti­ri go­di­ne na­kon što je na glav­nom ki­jev­skom tr­gu Maj­dan iz­bi­lo na­si­lje ko­je se pre­tvo­ri­lo u rat, ko­ji je od­neo vi­še od 10.000 ži­vo­ta, Ukra­ji­na ni­je da­le­ko od­ma­kla od rat­nog sta­nja. Pre ne­go što se fe­bru­a­ra 2014. do­go­di­la ma­sov­na puc­nja­va i po­gi­bi­ja, pr­o­te­sti na „evro­maj­dan­skom” tr­gu, ka­ko je ko­lo­kvi­jal­no na­zva­no me­sto na ko­me je opo­zi­ci­ja tra­ži­la evrop­ski put ze­mlje – tra­ja­li su tri me­se­ca. 

Go­vo­re­ći dru­gim po­vo­dom, ot­pri­li­ke upra­vo na če­tvo­ro­go­di­šnji­cu po­čet­ka ra­ta u Ukra­ji­ni, ru­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ser­gej La­vrov je re­kao da je Evrop­ska uni­ja uči­ni­la ve­li­ku gre­šku ka­da je Ukra­ji­nu sta­vi­la pred iz­bor „ili sa Ru­si­jom ili sa Za­pa­dom”, či­me je iza­zva­la ukra­jin­sku kri­zu i po­de­li­la dru­štvo. 

Upra­vo na dan ka­da su se ta­da­šnji pred­sed­nik Vik­tor Ja­nu­ko­vič i li­de­ri opo­zi­ci­je do­go­vo­ri­li da us­po­sta­ve pri­mir­je i pr­o­gla­se Dan na­ci­o­nal­ne ža­lo­sti – do­go­di­li su se ne­re­di ši­ro­kih raz­me­ra ko­ji su re­zul­ti­ra­li ve­li­kim br­o­jem žr­ta­va.

I da­nas se vo­de ras­pra­ve o to­me ko je pr­vi po­če­to da pu­ca, ali je osta­lo za­be­le­že­no da je opo­zi­ci­ja že­sto­ko kre­nu­la u osva­ja­nje Ok­to­bar­skog dvor­ca, puc­nja­va je po­sta­ja­la sve in­ten­ziv­ni­ja i tog da­na su po­gi­nu­le 53 oso­be, od to­ga če­ti­ri po­li­caj­ca. Rat je mo­gao da poč­ne. 

Zva­nič­ni­ci EU od­ba­cu­ju od­go­vor­nost i ne­gi­ra­ju bi­lo ka­kvu kri­vi­cu za si­tu­a­ci­ju na­sta­lu u je­sen 2013. go­di­ne u Ukra­ji­ni, ka­da su pod­sti­ca­li ta­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Vik­to­ra Ja­nu­ko­vi­ča da pot­pi­še po­li­tič­ki i pri­vred­ni spo­ra­zum sa Bri­se­lom. Pri to­me, ru­sko sta­nov­ni­štvo na is­to­ku je bi­lo pr­o­tiv stu­pa­nja ze­mlje na evro­a­tlant­ski put i ka­da je Ja­nu­ko­vič od­bio da pot­pi­še spo­ra­zum, kre­nu­li su pr­o­te­sti pr­o­e­vrop­ske opo­zi­ci­je, sa ša­to­ri­ma is­pred jav­nih zgra­da i za­pad­nim me­di­ji­ma ko­ji su po­dr­ža­va­li pra­vo na pr­o­te­ste. 

Za­hva­lju­ju­ći ne­sret­noj či­nje­ni­ci da je Ukra­ji­na u pre­kla­pa­ju­ćoj sfe­ri uti­ca­ja iz­me­đu Is­to­ka i Za­pa­da, bi­lo je do­volj­no ne­ko­li­ko snaj­pe­ri­sta na glav­nom ki­jev­skom tr­gu na ko­me je opo­zi­ci­ja pr­o­te­sto­va­la zah­te­va­ju­ći spo­ra­zum sa EU – da ot­poč­ne još jed­na rat­na tra­ge­di­ja.  

Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca da­nas ne­ma re­še­nje za Ukra­ji­nu. Već go­di­na­ma pre­go­vo­ri u nor­man­dij­skom for­ma­tu (Ne­mač­ka, Fran­cu­ska, Ru­si­ja i Ukra­ji­na) stag­ni­ra­ju. Iako je bi­lo na­ja­vlje­no, sa­sta­nak ni­je odr­žan ni na mar­gi­na­ma Min­hen­ske bez­bed­no­sne kon­fe­ren­ci­je. Li­de­ri evrop­skih ze­ma­lja su po­de­lje­ni oko re­ša­va­nja ukra­jin­skog pr­o­ble­ma, po­go­to­vo zbog to­ga što su dr­ža­ve ko­je ima­ju eko­nom­ske od­no­se sa Ru­si­jom di­rekt­no po­go­đe­ne sank­ci­ja­ma pre­ma Ru­si­ji. Na­ro­či­to su ne­go­do­va­nje iza­zva­le pr­o­šlo­go­di­šnje sank­ci­je SAD, ko­je su uve­de­ne bez kon­sul­ta­ci­ja sa EU, iako di­rekt­no ugro­ža­va­ju po­slo­va­nje evrop­skih, na­ro­či­to ne­mač­kih i austrij­skih, fir­mi. 

Ukra­ji­na je po­sta­la sim­bol ze­mlje ko­ja se gu­ši u ko­rup­ci­ji, u ko­joj su de­sni­čar­ske orga­ni­za­ci­je, ko­je „vu­ku” za­slu­ge iz rat­nih da­na ka­da su ra­to­va­li sa po­bu­nje­nim pr­o­ru­skim sta­nov­ni­štvom na ju­go­i­sto­ku, još uvek to­li­ko moć­ne da „dr­že u ša­ci” vlast. Ukra­ji­na sa svo­jim za­mr­znu­tim kon­flik­tom pred­sta­vlja jed­nu od naj­i­stu­re­ni­ju li­ni­ja ne sa­mo EU ne­go i NA­TO-a pre­ma Ru­si­ji. Za­to EU i ne mo­že sa­ma da vo­di pre­go­vo­re ni­ti da ru­ko­vo­di ra­tom ili mi­rom. 

Ko­li­ko je „Evro­maj­dan” bio va­žan za SAD, go­vo­ri i to da su na tr­gu de­mon­stran­te obi­la­zi­li ame­rič­ki se­na­tor Džon Me­kejn i po­moć­ni­ca ame­rič­kog dr­žav­nog se­kre­ta­ra Vik­to­ri­ja Nu­land, ko­ja je u pre­sret­nu­tom te­le­fon­skom raz­go­vo­ru da­va­la in­struk­ci­je o sa­sta­vlja­nju no­ve vla­de ame­rič­kom am­ba­sa­do­ru u Ukra­ji­ni, a na nje­go­vu pri­med­bu šta će re­ći EU, od­go­vo­ri­la: „J… EU.” 

Pi­šu­ći o pr­o­ble­mu ovog evrop­skog ra­ta kra­jem pr­o­šle go­di­ne por­tal „Po­li­ti­ko” je na­veo da je Ukra­ji­na u ozbilj­nim pr­o­ble­mi­ma, jer je 94 od­sto nov­ča­ne po­mo­ći ko­ju do­bi­ja za­pra­vo po­zaj­mi­ca, ko­ja će jed­nog da­na do­ći na na­pla­tu. Osim to­ga, Ukra­ji­na je i naj­dra­ma­tič­ni­ji, ali ne i je­di­ni pri­mer re­zul­ta­ta Is­toč­nog part­ner­stva, pr­o­gra­ma ko­ji je EU po­kre­nu­la 2009. go­di­ne u Pra­gu – bu­du­ći da se i dru­gih pet dr­ža­va su­o­ča­va sa te­ško­ća­ma. Pri­bli­ža­va­nje EU u ovih šest dr­ža­va ide ne­jed­na­kim tem­pom. Jer­me­ni­ja i Azer­bej­džan su i da­lje u su­ko­bu zbog te­ri­to­ri­je Na­gor­no-Ka­ra­ba­ha, Mol­da­vi­ja je u gar­du zbog pr­o­ru­skog re­gi­o­na Prid­nje­stro­vlja, a dve gru­zij­ske te­ri­to­ri­je Ab­ha­zi­ja i Ju­žna Ose­ti­ja su prak­tič­no ru­ske te­ri­to­ri­je. Ka­da se ra­di o Be­lo­ru­si­ji, ona je „po­li­tič­ki ve­o­ma izo­lo­va­na dr­ža­va”. 

U Ukra­ji­ni ko­ja je ima­la 46 mi­li­o­na gra­đa­na sve je ma­nje sta­nov­ni­ka. Pr­o­ce­nju­je se da je oko 1,7 mi­li­o­na in­ter­no ra­se­lje­nih, čak 700.000 je pre­be­gao u Ru­si­ju, a vi­še od mi­li­on u okol­ne dr­ža­ve na za­pad­noj gra­ni­ci. 

U re­ša­va­nju ukra­jin­ske kri­ze na­vod­no je po­mak na­či­njen tek u po­sled­njoj run­di pre­go­vo­ra iz­me­đu iza­sla­ni­ka ame­rič­kog i ru­skog pred­stav­ni­ka Kur­ta Vol­ke­ra i Vla­di­sla­va Sur­ko­va u Du­ba­i­ju, ka­da su po­stig­nu­ti ne­ki do­go­vo­ri u ve­zi sa uvo­đe­njem mi­rov­ne mi­si­je UN u Don­bas. Ipak sve in­for­ma­ci­je o to­me su do­sta štu­re i po­sti­za­nje do­go­vo­ra će za­vi­si­ti od sve­u­kup­nog ge­o­stra­te­škog pa­ke­ta iz­me­đu SAD i Ru­si­je, ko­ji se pr­ven­stve­no od­no­si na Si­ri­ju. 


Komentari27
065d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pedja
Interesantno je kako se "nacionalisti" lako daju iskoristiti od strane SAD ( koji uzgred preziru nacionalizam jer ga sami nemaju i vole samo dolar). Podvali im se demokratija kao oruzje i sredstvo protiv Rusije, siromastva, oligarhije i korupcije. U stvari demokratiju SAD i uvode svima da bi mogli da korumpiraju politicare da rade za interese SAD. Tako "nacionalisti" u stvari rade upravo protiv onoga sto bi voleli- jake i samostalne Ukrajine. Na bolje im nece krenuti dok upravo nacionalisti ne shvate da je najbolja pozicija za Ukrajinu- onakvu kakvu oni hoce, pozicija koju Srbija pokusava da igra: ni tamo, ni vamo. Koristiti svoju poziciju za prijateljske veze sa Rusijom ali i sa Evropom. Medjutim , prvi korak bi morao biti, otresti se SAD kao pokrovitelja i uzeti Ruse za pokrovitelja bezbednosti a EU kao dalji cilj ali zajedno sa Rusijom. Bez Rusije, Ukrajini nema buducnosti na duzi rok, jer EU nece zameniti svoj interes za Rusiju interesom za Ukrajinu.
Зорица Аврамовић
Одличан пример за нашу Србију, коју стално уцењују и малтретирају овим "или, или". А ко луд би желео да прође као Украјина (била Крајина, док је била у саставу Русије)? Уз Русију, браћо, уз велику, снажну, моћну, мудру, достојанствену, прекрасну, православну Русију!
Rudi Karužić
Lakše se podređuju ruskim interesima oni koji sa njom nemaju granicu, ne?!
Milos
Ukrajina kao i Hrvatska nikada nije bila drzava do 1991.godine. To je vestacki narod i lazna drzava i Staljinova velika greska. Nije trebao uzimati zapadni Poljski deo za sebe. Putin sada treba da otcepi istok i pripoji Rusiji a da ostatak da Poljacima. Tako bi doslo do istorijskog izmirenja Rusije i Poljske sto bi se odrazilo i na Rusku ekonomiju.
pedja
Moram da korigujem samoga sebe. Ne slazem se da treba da uzmu istok, niti bilo sta, sem onoga sto je bilo Rusko Carstvo. Rusi ne treba da odustanu od Ukrajine, nikako, Poljaci su dobili od Staljina istocni deo Nemacke kao kompenzaciju, ali o tome vole da mudro cute i da se zale na Ruse...Jedino sto od danasnje Ukrajine Rusko Carstvo nije imalo je Galicija ( zapadna Ukrajina) ...
Preporučujem 31
Uroš
@milos Tipičan nepznava ste! Simpatizer stranke av-a, defetista, nazovi šahista bez dame i topa! Ili, ste ovlašćen arbitar i supervizor za pitanja ruskog naroda, njegove istorije, njihovih viševekovnih odnosa sa katoličkom poljskom, (koja igra kako rimska kurija hoće!?).
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora
Darbo
Nisam siguran da je u pitanju greška.Pre će biti da je namera.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja