petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 27.02.2018. u 22:00 Ivana Albunović

Pesticida najviše ima u pomorandžama i trešnjama

Ostaci hemikalija iznad dozvoljene granice pronađeni i u celeru, zeleni i blitvi, objavila francuska organizacija „Generations futures”
(Фото Д. Жарковић)

Francuska organizacija „Generations futures” utvrdila je da je 2,7 odsto analiziranih uzoraka povrća i 3,5 odsto uzoraka voća kontaminirano pesticidima preko maksimalno dozvoljene granice koju je ustanovila Evropska unija. 

Kako je preneo „Mond”, dozvoljene vrednosti pesticida najviše su bile prekoračene kod trešanja (šest odsto), manga i papaje (4,8 odsto), narandži (4,4 odsto), kod zeleni, grančica celera, blitve i repe.

Pojedini francuski mediji navode da zbog ovakvih rezultata preporuku nutricionista „jesti pet puta dnevno voće i povrće” treba uzeti sa rezervom. Odnosno, da treba birati šta će se od poljoprivrednih proizvoda naći na tanjiru. 

Ova nevladina organizacija (koja se inače bori za bio-ishranu) do takvih zaključaka došla na neobičan način. Analizirali su praćenje voća i povrća koje je pet godina u supermarketima i veletrgovinama obavljala Generalna direkcija za konkurenciju, potrošnju i borbu protiv krijumčarenja (DGCCF). Ispitani su rezultati njihove kontrole u više od 11.000 uzorka, i to 19 vrsta voća i 33 vrste povrća. S tim što je u obzir uzimano samo ono voće i povrće koje je kontrolisano najmanje četiri do pet godina, i to sa najmanje 30 uzoraka.

U studiji koju su preneli svi značajniji francuski mediji, ističe se da su tragovi pesticida nađeni u oko 72 odsto uzoraka voća i u oko 41 odsto uzoraka povrća. Kod voća, ostaci su pronađeni kod 89 uzoraka grožđa i gotovo jednakom broju uzoraka mandarina, trešanja, grejpfruta i jagoda.  Slični procenti bili su i kod breskvi i nektarina, pomorandži, a nešto manji kod jabuka, kajsija, limuna, krušaka… Interesantno je da su tragovi pesticida nađeni u svega 23 odsto uzoraka avokada, 27 odsto kontrolisanog kivija i 34,8 šljiva. 

Što se povrća tiče, tragovi pesticida nađeni su najčešće na vezicama celera. Visoko se kotiraju i zelen i zelena salata. Takođe, tragovi sredstava za zaštitu bilja utvrđeni su i kod polovine ispitanih uzoraka krompira, pasulja i graška. Sa druge strane, pronađeni su kod svega 4,4 odsto uzoraka cvekle, 3,2 odsto špargli i 1,9 odsto uzoraka kukuruza.

Kako prenosi „Mond”, istraživače je iznenadilo da su jabuke, koje se zaštitnim sredstvima tretiraju 36 puta, i krompir, koji se prska 19 puta – tek na osmom, odnosno sedmom mestu po procentu uzoraka u kojima su nađeni tragovi pesticida. Navodi se da bi to moglo da znači da sve voće i povrće ne apsorbuje štetne materije na isti način.

Profesor sa katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Milan Stević kaže da je tačno da se jabuka u proseku tretira više nego druge vrste voća. Ali to ne znači da će ostaci pesticida biti iznad dozvoljene granice.   

– Možete i 20, čak i 25 puta tretirati jabuku, što se najčešće i radi, a da se ne detektuju povećane koncentracije pesticida. Isto tako može bilo koje povrće ili voće biti tretirano samo jednom pa da bude prekoračenja – objašnjava Stević. On ističe da problemi sa ostacima pesticida nastaju najčešće zbog nepoštovanja karence, odnosno minimalnog perioda koji mora da prođe od poslednje primene nekog pesticida do berbe plodova. Karenca je tako propisana da štiti bezbednost potrošača. Proizvođači se, dodaje, ponekad ne pridržavaju ovih propisa ili koriste nenamenske preparate, odnosno one koji nisu registrovani za primenu u datim vrstama i za određenu namenu. 

Iako rezultati francuske analize pokazuju da su kod voća bila češća prekoračenja propisanih granica ostataka pesticida, Stević kaže da ne postoji generalno pravilo i da to nikako ne znači da je povrće zdravije od voća.  

– Moglo se dogoditi i potpuno suprotno. Sve zavisi od načina proizvodnje, a postavlja se i pitanje i koji deo biljke se konzumira. Neke vrste povrća i voća su rizičnije. Recimo, kod mladog luka ili zelene salate tretira se lišće, a ono se i konzumira – objašnjava naš sagovornik. Što se tiče trešanja, on kaže da i ova vrsta voća spada u rizičnu grupu iz dva razloga. Plod je osetljiv na truljenje tokom sazrevanja i neposredno posle berbe, a trešnja takođe mora da se tretira i protiv trešnjine muve, koja napada plodove u vreme zrenja. Tu se najčešće prave greške jer proizvođači neretko koriste preparate koji nisu registrovani za ovu namenu. Neophodno je primeniti preparate sa kratkom karencom, odnosno one koji su registrovani za datu namenu. Ako se to ispoštuje, neće biti problema – upozorava Stević.    

Kod citrusa je drugi problem. Već ubrani plodovi tretiraju se i neposredno posle berbe kako bi se sprečila pojava skladišnih patogena. Najčešće se, tokom analiza, pronalaze ostaci upravo tih fungicida, poput afere sa imazalilom od pre nekoliko godina. 

Komеntari6
a4394
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen
Sumnjam da je roba koja ide za Francusku u klasi sa robom koja se ovde uvozi. Bilo bi veoma zanimljivo videti rezultate ispitivanja robe na nasem trzistu, ukljucujuci i domacu robu. Deo nasih proizvodjaca nisu ni agronomi, ni tehnolozi... pitanje je veliko kako se snalaze sa "preparatima"....
Прока
на жалост, то са препаратима није питање знања и сналажења већ питање свести и савести, а код нас нема ни једног ни другог. Зато нас трује ко како стигне. Сетите се афлатоксина, па шта очекујете од накупца са пијаце?
Branko Lovic
To što je samo do sest procenata proizvoda testiralo iznad ustanovljenih granica znaci da sistem kontrole dobro funkcionise. Pesticidi su neophodni za proizvodnju, sa godinama su sve bezbedniji za zdravlje, a dozvoljene vrednosti su sve manje. Operite samo to voće i povrće i slobodno jedite i po deset porcija dnevno... za zdravlje i za užitak.
Nina
Jako mali broj pesticida se rastvara u vodi, tako da nazalost pranjem se ne uklanjaju.
Marko
Lepo sto su Francuzi uradili analizu za nas, jer verovatno sva hrana koja ne prodje na njihovom trzistu zbog previsoke kolicine pesticida, u nasoj zemlji moze proci jer su kod nas zakonom dozvoljene vece kolicine pesticida.
Pedja
Mi smo otporni na sve; na herbicide, pesticide, fungicide, bombardovanja, etc. Bombarduju nas fasisti, bombarduju nas saveznici, bombarduju nas prijatelji, a mi ih volimo do obozavanja. Pa kom' se dosadi!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja