četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:21

Sudovi oprečno o bankama

Srpsko pravosuđe nije jedinstveno u stavu o tome da li banke imaju pravo naplate obrade kredita
Autor: Jovana Rabrenovićutorak, 27.02.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

U našem pravosuđu uočena je odavno pojava da sudovi različito presuđuju o istoj stvari. Apelacioni sud u Beogradu pravosnažnom presudom iz decembra prošle godine stavio je do znanja da je provizija za obradu kreditnog zahteva neopravdano naplaćen trošak banke od klijenta, dok drugi sudovi na nižim instancama i posle toga donose presude u korist banke, s obrazloženjem da se to njeno pravo zasniva na zakonu, i odbijaju tužbene zahteve klijenata.

Poslednji primer je Privredni sud u Nišu, koji je, obrnuto, doneo presudu u korist banke koju je klijent tužio tražeći povraćaj naknade na ime obrade kredita.

S obzirom na to da se, pod okriljem udruženja „Efektiva”, mnogi odlučuju da tuže banke i traže da im „banka vrati neopravdano uzet novac” i da je podneto već više od dve hiljade takvih zahteva, nameće se pitanje da li se može dogoditi da neki klijenti banaka budu obeštećeni, a neki ne.

Očigledno da će u sudskoj praksi šarenila i dalje biti.

Pravnici kažu da ih to što sudovi u istoj stvari različito presuđuju ne čudi, da se to dešava i da će tako biti sve dok viši sudovi ne zauzmu jedinstven stav. Niži sudovi će nakon toga uskladiti praksu zato što ne žele da im presude padaju na višim instancama. Svakom sudiji se broj ukinutih presuda računa kao minus i neuspeh u radu.

Otkud ova različita praksa sudova i to da se, na primer, Apelacioni sud u konkretnoj presudi poziva samo na Zakon o obligacijama, koji isključuje naknadu za obradu kredita, dok drugi sudovi navode odredbe članova Zakona o bankama i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga po kojima je naknada za obradu kredita legitiman trošak?

Mirjana Radović, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu za oblasti trgovinskog, bankarskog i berzanskog prava, kaže da kamata nije jedina naknada koju banke mogu da naplate po osnovu zaključenog ugovora o kreditu, već da one sa klijentom mogu da ugovore i druge naknade. To im, uostalom, omogućava i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, prema kome, primera radi, banke imaju pravo da ugovore naknadu za prevremenu otplatu kredita. Ovaj zakon takođe ne zabranjuje ugovaranje naknade za obradu kredita. Međutim, razlog za osporavanje prava bankama da je naplate pre svega proizlazi iz načina na koji je ona ugovorena sa klijentom i iz same prirode ove naknade.

– Obaveza korisnika kredita da plati naknadu za obradu kredita je nepravična ugovorna odredba, jer banka zauzvrat ne pruža nikakvu konkretnu protivčinidbu klijentu. Obradu kredita i proveru boniteta klijenta banka radi prevashodno u sopstvenom interesu i to čini deo opštih troškova poslovanja banke, koje ona želi da prevali na klijenta. Problem je u načinu ugovaranja ove naknade. Ona čini deo gotovog teksta, paketa odredbi, koji se u pravu označavaju kao opšti uslovi poslovanja banke, kojima klijent pristupa kada sa bankom zaključuje ugovor o kreditu kao ugovor po pristupu. Drugim rečima, način na koji je odredba ugovorena omogućava sudovima da odbiju njenu primenu iz razloga nepravičnosti prema korisniku kredita, a po osnovu člana 143, stava 2 Zakona o obligacionim odnosima – kaže profesorka Radović.

Osim toga, kada je o potrošačkom kreditu reč, član 14 Zakona o zaštiti potrošača zabranjuje trgovcu (ovde – banci) da potrošaču naplati bilo kakve dodatne troškove (ovde – troškove obrade kredita), ako ne dobije izričitu saglasnost potrošača za konkretne dodatne troškove, i to pre zaključenja ugovora.

Profesorka dodaje da u individualnim pregovorima banka i klijent mogu da se dogovore da tu naknadu klijent plati i da ona bude deo ugovora. U tom slučaju su mogućnosti suda da kontroliše sadržinu ugovornih odredbi uže nego kod opštih uslova poslovanja. Naša sagovornica podseća da su se identični sudski sporovi vodili u Nemačkoj i da je njihov Vrhovni sud još 2014. godine stao na stanovište da ugovaranje naknade za obradu kredita, kao deo gotovog teksta i paketa odredbi, nije punovažno.

Ako banka može da naplati naknadu za obradu kredita, onda je jasno da će je zadržati, ali u drugoj formi. Ona može da postane deo cene kredita, kamate, a to je upravo ono što su banke želele da izbegnu, iz prostog razloga što će kamata biti veća. Nije svejedno kada neko vidi da je kamata na gotovinski kredit sedam odsto godišnje, koliko sada u proseku iznosi, ili deset odsto, koliko je takođe trenutno efektivna kamata sa svim uračunatim drugim troškovima koje banka naplaćuje.

Narodna banka (NBS) obavezala je banke da i u oglašavanju svojih proizvoda i u ugovorima jasno naznače nominalnu kamatu, prema kojoj se obračunava iznos mesečne rate, i efektivnu sa svim troškovima.


Komentari15
7eca9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бојан
Трошак обраде кредита у износу од 100.000 динара и 500.000 динара би требало да буде исти јер не зависи од износа. Зато није правично да се клијенту који узима већи износ наплаћује 5 пута већа накнада за обраду тј за исти посао. То је оно што је незаконито због неправичности према клијенту. Образложење да је клијент то прихватио чином потписивања уговора не стоји и не брише неправичност и незаконитост. Другим речима банке се понашају у стилу слогана "чинимо то јер нам се може". Да желе вероватно би могли да наплаћују и додатних 0,25% као трошак зато што банкарски службеник мора да се смешка.
Dragoslav Stanisavljević
Da praosudski sistem nije sinhronizovan, to znam I ja lično. U Nišu za jednu istu stambenu jedinicu za koju se plaćao OTKUP, po tužbi JKP-a objedinjene naplate koja vrši usluge ,,Niš stana", prvostepeni, a I drugostepeni SUD je doneo presudu da mora da se plati i ZAKUP stana, sa obrazloženjem DA STRANKA NEDVOJBENO U NAVEDENOM STANU ŽIVI. Nebuloza, NEBULOZA da se za jednu st.jedinicu vrše dve naplate, otkup I zakup stana. A možda bi trebalo da se provere udzbenici po kojima PRAVO studiraju studenti na pravnim fakultetima u BG ili Nišu, možda provera profesora tih fakulteta, a možda i diploma sudija. U konkretno navedenom mom slučaju, sam zastupnik JKP nakon suđenja u holu mi saopštio da sam ja u pravu, po pitanju nebuloze, te da sigurno dobijam presudu u moju korist ako angažujem ,,JAKOG" advokata. E, to je pravosudje naše, na žalost.
Sasa Trajkovic
Toliko o PRAVNOJ državi u kojoj nijedan stub vlasti NE funkcioniše a SUDSTVO kao NE zavisna strana vlasti je naj slabija karika TE vlasti. Kome to odgovara Građanim ili bankarskom lobiju koji je zagospodario i NB koja mudro ćuti i radi ne u korist građana već za banka.
Vesa D
...samo zamislite slucaj da odete u samoposlugu i uzmete jednu litru mleka i platite sto dinara a onda trgovac kaze morate da platite jos deset dinara jer smo imali troskove istovara mleka troskove cuvanja na polici onda je i frizider hladio mleko da se neukvari pa i trgovac da nalepi cenu i amortizacija korpe jer je kupac nosio mleko do kase ..To je isti slucaj i sa bankama i njuhova alvost za zaradom na svaki nacin..Srbija je zahvajujuci politicarima eldorado za pljacku obicnog malog coveka zemlja sa najvecim kamatama na kredite u ovom perspektivnom regionu za EU ..neshvatljivo je da banke nemogu od previsokih kamata da pokriju troskove svog poslovanja ..lažu..treba se buniti i sudije treba da ponište njihovu alavost i time sprovedu pravdu u ime naroda ako je zakon faličan a vidi se sa nebesa da zakon jeste falican ..Ovo je bruka..
Miodrag Kiric
Zato su se strane banke umnozile u Srbiji u poslednjih desetak godina.
Preporučujem 4
Vesa D
..Karlo Tomka..slažem se samo u jednom da se kredit mora vratiti u celosti ka glavnica plus celokupna kamta kao njihova zarada i tu nema oprečnosti..Banke su svoje raznorazne kredite krstile same kao bankarske proizvode i kao takve upakovane nude uzmi ili ostavi i tu se slažem da su banke u potpunosti u pravu..Banke priznaju na sav glas posle izvesnog vremena da imaju skrivene troškove da imaju nejasan stav izmedju kupovnog i prodajnog kursa itd i nude se sada na sav i još jači glas svoje bankarske proizvode bez troskovnih skrivalica po klijente..Ja priznajem jednako učesnike tržista te ponudu i tražnju ,cenu,proizvod, maržu , kamatu , gramažu , litražu , metražu ravnopravno jednaku i za bankara i trgovca , tako i za mleko tako i da bude za bankarski kproizvod zvani kredit....
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
nikola andric
Kasacioni (najvisi) sud se stara o ''jedinstvu pravosudja'' a jedan od nacina je ''kasacija u interesu zakona''. Iz logickih razloga nije korektno govoriti o ''istim slucajevima''. Slucaj Petra nije identican sa slucajem Marka. Sto se u stvari namerava da kaze je: Kad Petar i Marko zadovoljavaju iste pravne uslove onda mogu zahtevati isto pravo . Ako Petar potvrdi to pravo a Marko ne potvrdi onda imamo protivrecne sudove. Dakle pravni uslovi koje treba ispuniti da bi se izvesno pravo moglo traziti nisu pravilno vrednovani. Pravilnu interpretaciju onda donosi kasacioni sud. Tu interpretaciju onda slede nizi sudovi pa se na taj nacin odrzava ''pravno jedinstvo''.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja