petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 27.02.2018. u 22:00 Dubravka Lakić
46. FEST

Igra, forma i čovek

U sredu uveče film „Agape” Branka Šmita, fino plasirano provokaciranje katoličke crkve i hrvatskog društva
Де­нис Му­рић и Го­ран Бог­дан у фил­му „Ага­пе” Бран­ка Шми­та (Фо­тографије Прес слу­жба 46. Фе­ста)

Da li u svom no­vom fil­mu „Aga­pe” hr­vat­ski re­di­telj Bran­ko Šmit go­vo­ri o ho­mo­fo­bi­ji ili pe­do­fi­li­ji? Ovo pi­ta­nje po­sta­vlje­no je na pro­šlo­go­di­šnjem Pul­skom fe­sti­va­lu na ko­jem je film imao svet­sku pre­mi­je­ru, a sa ovim pi­ta­njem su­o­či­će se ve­če­ras i Fe­sto­va pu­bli­ka u Sa­va cen­tru.

Naj­tač­ni­ji od­go­vor na ovo pi­ta­nje mo­gao bi da gla­si – sve za­vi­si iz kog ugla gle­da­lac po­sma­tra stva­ri i u če­mu se, even­tu­al­no, vi­še pre­po­zna­je. U sva­kom slu­ča­ju Šmi­tov film či­ji na­slov su­ge­ri­še sim­bol uni­ver­zal­ne (hri­šćan­ske) lju­ba­vi do­stup­ne svi­ma, je­ste jed­na fi­no (ne­u­vre­dlji­vo) pla­si­ra­na pro­vo­ka­ci­ja. I spram ka­to­lič­ke cr­kve, či­je sve­šte­ni­ke sve če­šće op­tu­žu­ju za pe­do­fi­li­ju i spram hr­vat­skog dru­štva, ko­je još uvek je­ste iz­ra­zi­to ho­mo­fo­bič­no.

U kon­tek­stu te uni­ver­zal­ne lju­ba­vi do­stup­ne svi­ma, Šmi­tov film je­ste i lju­bav­na me­lo­dra­ma u ko­joj se či­ni da se dvo­je vo­le, a tre­ći im sme­ta, iako je sve sa­mo u na­zna­ka­ma. U gla­vi i sr­cu lo­kal­nog žup­ni­ka (u vr­lo do­brom tu­ma­če­nju Go­ra­na Bog­da­na), ko­ji vo­di bri­gu da mla­di dom­ci po­sta­nu po­tvr­đe­ni­ci (kri­zma­ni­ci), ali nje­go­vo van­cr­kve­no po­na­ša­nje i od­nos pre­ma de­ča­ci­ma su­ge­ri­šu na one ne­ča­sne mi­sli pod ko­ji­ma se la­ko po­klek­ne. Pra­va dra­ma na­sta­je onog tre­nut­ka ka­da de­čak Go­ran – u iz­vr­snom tu­ma­če­nju De­ni­sa Mu­ri­ća, de­ča­ka sa Ko­so­va i zve­zde srp­skih fil­mo­va „Ni­či­je de­te“ i „En­kla­va“ – u na­stu­pu lju­bo­mo­re okle­ve­ta sve­šte­ni­ka jer ovaj svo­ju žud­nju is­ka­zu­je ka dru­gom de­ča­ku – ta­ko­đe u tu­ma­če­nju mla­dog srp­skog glum­ca Pa­vla Če­me­ri­ki­ća („Ni­či­je de­te“). I ta­da se pred gle­da­o­ci­ma otvo­re još mno­ge dru­ge di­le­me... 

Sa fil­mom „Aga­pe” Bran­ko Šmit je za­tvo­rio tri­lo­gi­ju o ske­ni­ra­nju sta­nja u sa­vre­me­nom, po­sle­rat­nom hr­vat­skom dru­štvu, ko­ju još či­ne i nje­go­va „Me­ta­sta­za“ i „Lju­do­žder ve­ge­ta­ri­ja­nac“. Za film „Me­ta­sta­ze“ Šmit je svo­je­vre­me­no osvo­jio i „Po­li­ti­ki­nu“ na­gra­du „Eri­tro­cit“ za naj­bo­lji film u pro­gra­mu „Evro­pa van Evro­pe“ na be­o­grad­skom Fe­stu.

***

Šmi­tov film je sa­mo je­dan od 16 fil­mo­va ko­ji se na 46. Fe­stu tak­mi­če u Glav­nom tak­mi­čar­skom pro­gra­mu o či­jim će vred­no­sti­ma ma­ke­don­sko-ame­rič­ki re­di­telj Mil­čo Man­čev­ski, kao pred­sed­nik ži­ri­ja, da­ti svoj ko­nač­ni sud u od­lu­ci o do­bit­ni­ci­ma na­gra­de be­o­grad­ski „Po­bed­nik“. Pod­se­ća­nja ra­di, i Man­čev­ski je me­đu do­bit­ni­ci­ma „Po­li­ti­ki­ne“ na­gra­de „Eri­tro­cit“ na Fe­stu 2011. i to za film „Maj­ke“.

Osim u svoj­stvu pred­sed­ni­ka ži­ri­ja Mil­čo Man­čev­ski se na Fe­stu ove go­di­ne pred­sta­vio i sa svo­jim pr­vim či­sto ame­rič­kim fil­mom – „Bi­ki­ni Mun”, du­go­me­tra­žno igra­nim de­lom, svo­je­vr­snim fil­mom u fil­mu ili, ka­ko sam ka­že „la­žnim do­ku­men­tar­cem kao igrom i eks­pe­ri­men­tom”. Ovo je pri­ča o po­vrat­ni­ci iz ra­ta u Ira­ku, Bi­ki­ni Mun Dej­vis (u tu­ma­če­nju glu­mi­ce Kon­do­le Ra­šad), de­voj­ci sa post­tra­u­mat­skim sin­dro­mom ko­ja kao bes­kuć­ni­ca pro­la­zi kroz pra­vi pa­kao u Nju­jor­ku. Ali, po­sta­je i glav­na ju­na­ki­nja do­ku­men­tar­nog fil­ma ko­ji jed­na film­ska eki­pa po­ku­ša­va da sni­mi o njoj. Sce­na­rio za ovaj film ko­ji je in­spi­ri­san Mil­čo­vom krat­kom pri­čom re­di­telj je pi­sao u sa­rad­nji sa V. P. Ro­zen­ta­lom.

Pri­ča­ju­ći o svom no­vom fil­mu, ko­ji je kao i svi nje­go­vi pret­hod­ni za­čet pr­vo kroz igru i eks­pe­ri­ment, Man­čev­ski je na Fe­stu re­kao: „Po­sle to­ga do­đe čo­vek. U ovom slu­ča­ju že­na ko­ja pa­ti od bi­po­lar­nog po­re­me­ća­ja, ima post­tra­u­mat­ski sin­drom i bo­ri se da po­vra­ti ćer­ku, a da gle­da­lac u po­čet­ku ni­je si­gu­ran da li je ona tu ćer­ku iz­mi­sli­la. Da­kle, pr­vo je for­ma, dru­go je čo­vek, a on­da do­la­zi pri­ča. I to je onaj lak­ši deo. Me­ni je uvek bi­lo la­ko da sa­sta­vim pri­ču. Ovo­ga pu­ta, u fil­mu ‘Bi­ki­ni Mun’ to je i so­ci­jal­na dra­ma sa­vre­me­ne Ame­ri­ke i lič­na psi­ho­lo­ška dra­ma“...

***

Pred Mil­čom Man­čev­skim i čla­no­vi­ma nje­go­vog ži­ri­ja ima do­sta kva­li­tet­nih i iza­zov­nih fil­mo­va. Osim li­ban­ske „Uvre­de“, grč­kog „Tr­ga Ame­ri­ka“, iran­skog „Bez da­tu­ma i pot­pi­sa“, me­đu iza­zo­vi­ma su i dan­ski „Šar­mer“ Mi­la­da Ala­mi­ja i ki­ne­ski „An­đe­li no­se be­lo“ Vi­vi­jan Ču. 

Dan­ski film „Šar­mer“ mla­dog iran­skog sce­na­ri­ste i re­di­te­lja Mi­la­da Ala­mi­ja ko­ji je sa šest go­di­na kao imi­grant sti­gao u Šved­sku pa za­vr­šio film­sku aka­de­mi­ju u Dan­skoj. Ala­mi gle­da­o­ci­ma nu­di uz­bu­dlji­vu i in­ten­ziv­nu psi­ho­lo­šku dra­mu o mla­dom Iran­cu Esma­i­lu ko­ji očaj­nič­ki po­ku­ša­va da ostva­ri lju­bav­ne ve­ze sa Dan­ki­nja­ma ko­je mu mo­gu osi­gu­ra­ti bo­ra­vi­šnu vi­zu i spa­si­ti ga od de­por­ta­ci­je. Ala­mi otva­ra i te­mu ra­sa, kla­sa i pra­va na bor­bu za bo­lji ži­vot, su­če­lja­va dva raz­li­či­ta kul­tu­ro­lo­ška pod­ne­blja i nu­di svež, go­to­vo „in­saj­der­ski“ po­gled na ak­tu­el­nu mi­grant­sku kri­zu u Evro­pi...

Ki­ne­ski film „An­đe­li no­se be­lo“ bio je je­dan od naj­bo­ljih fil­mo­va na pro­šlom Ve­ne­ci­jan­skom fe­sti­va­lu i je­dan od la­u­re­a­ta na­gra­da u Pin­gjau. U vi­zu­el­no moć­nom fil­mu na te­mu od­ra­sta­nja de­voj­či­ca u sa­vre­me­noj Ki­ni, Vi­vi­jan Ču je po­ka­za­la svu sup­til­nost i sna­gu re­ži­je, otva­ra­ju­ći pro­stor za kva­li­tet­nu glu­mu (ve­ći­nom) ne­pro­fe­si­o­nal­nih glu­mi­ca, po­ka­zu­ju­ći i ve­šti­nu do­sti­za­nja uni­ver­zal­nog pla­na upr­kos po­što­va­nju ki­ne­skih spe­ci­fič­no­sti... 

Na­gra­de po­bed­ni­ci­ma u Glav­nom pro­gra­mu 46. Fe­sta bi­će uru­če­ne na sve­ča­no­sti u su­bo­tu 3. mar­ta.

U četvrtak na Fe­stu „Ob­lik vo­de” 

U udar­nom Fe­sto­vom ter­mi­nu (19 sa­ti) u Sa­va cen­tru u četvrtak se pri­ka­zu­je pro­šlo­go­di­šnji do­bit­nik ve­ne­ci­jan­skog „Zlat­nog la­va” ame­rič­ki film „Ob­lik vo­de” Gi­ljer­ma del To­ra ko­ji je osvo­jio i re­kord­nih 13 no­mi­na­ci­ja za ovo­go­di­šnju na­gra­du Oskar.

Za 22 sa­ta u Sa­va cen­tru za­ka­za­na je svet­ska pre­mi­je­ra fil­ma „Iz­gred­ni­ci“ De­ja­na Ze­če­vi­ća u ko­jem ulo­ge tu­ma­če glum­ci Ra­do­van Vu­jo­vić, Mar­ta Bje­li­ca, Mla­den So­vilj i Sve­to­zar Cvet­ko­vić.

Komеntari1
93f89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja K.
Pre oko 5 godina, izašao je danski film Lov u režiji Tomasa Vinterberga i sa Madom Mikelsenom u naslovnoj ulozi. Velika imena i kvalitetan rezultat doneli su nominaciju za Oskara. Priča o učitelju koji pokušava da dobije starateljstvo nad sinom gradeći nov život dobija silovit zamah kada ga devojčica, čiji su roditelji učiteljevi prijatelji, optuži za nedolično ponašanje. Film ne ide u detalje šta se tačno desilo ni da li se desilo (mada je nagovešteno da nije), već se bavi odnosom pojedinca i zajednice prema tom činu i eventualnom dogadjaju. To je, čini se, i jedino važno. Kako se postavljamo prema onome što se dešava oko nas i kako znati šta je istina? Gde prestaju dečje fantazije koje rastu i razmnožavaju se pod uticajima medija? Kako da čovek bude deo zajednice u kojoj su svi protiv njega? Kako izgraditi i sačuvati poverenje medju ljudima? Nadam se da se Agape nije utopio u talasima napada na crkvu, već se bavio reakcijama društva, kako je to učinio i Oskarom nagradjen Pod lupom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja