sreda, 27.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 28.02.2018. u 22:00 Mirjana Sretenović
46. FEST

Tragična sudbina porodice Botorić

Film o prvom srpskom producentu Svetozaru Botoriću čiji je život završen u logoru. Njegova ćerka koja je studirala muziku u Parizu, izbačena je sa Muzičke akademije u Beogradu
(Фотодокументација Феста)

Do­ku­men­tar­ni film „Bo­to­ri­ći” o porodici Sve­to­za­ra Bo­to­ri­ća (1857–1916), ko­ji je pre­šao put od si­ro­ma­šnog kel­ne­ra do vla­sni­ka ba­kal­ske rad­nje i ka­fa­ne, za­kup­ca a po­tom i vla­sni­ka ho­te­la „Pa­riz” na Te­ra­zi­ja­ma, pred­sta­vlja sve­do­čan­stvo o is­ku­še­nji­ma i stra­da­nji­ma jed­ne srp­ske po­ro­di­ce u 20. ve­ku. 

Bo­to­rić u svom ho­te­lu otva­ra 1908. „Grand bi­o­skop po­zo­ri­šte”, iz­najm­lju­je sa­lu pu­tu­ju­ćim ki­ne­ma­to­gra­fi­ma i lič­nim za­la­ga­njem 1911. po­sta­je za­stup­nik ču­ve­ne fran­cu­ske fir­me „Bra­ća Pa­te” na Bal­ka­nu. Sti­če eks­klu­ziv­no pra­vo na pri­ka­zi­va­nje nji­ho­vih fil­mo­va i pro­da­ju pro­jek­ci­o­nih apa­ra­ta. Ula­že i sop­stve­na sred­stva u sni­ma­nje fil­mo­va i za krat­ko vre­me (1911–1914) pro­du­ci­ra dva igra­na fil­ma i oko 20 do­ku­men­ta­ra­ca. Film o nje­go­vom ži­vo­tu, u re­ži­ji Sr­đa­na Kne­že­vi­ća, bi­će pri­ka­zan na Fe­stu u četvrtak (16 č.), petak (20.30 č.) i u subotu (18 č.) u Ki­no­te­ci.

– Sve­to­zar Bo­to­rić bio je član Na­rod­ne ra­di­kal­ne stran­ke i u nje­go­vom ho­te­lu, ko­ji je bio na me­stu da­na­šnjeg pa­sa­ža kod ho­te­la Ka­si­na, oku­plja­li su se ra­di­ka­li. On je bio lič­ni pri­ja­telj Ni­ko­le Pa­ši­ća i za ovu stran­ku pre­go­va­rao je o ku­po­vi­ni oruž­ja. Ka­ko je do­sta pu­to­vao po sve­tu, a že­le­ći da osta­vi ne­što vred­no ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je do­la­ze, stu­pio je u kon­takt sa sni­ma­te­ljem Lu­jem de Be­ri­jem ko­ga je an­ga­žo­vao za sni­ma­nje filmova. Naj­pre su sni­mi­li isto­rij­sku dra­mu „Ul­rih Celj­ski i Vla­di­slav Hu­nja­di”, a Či­ča Ili­ju Sta­no­je­vi­ća uzeo je za re­di­te­lja da­nas po­zna­tog fil­ma „Ka­ra­đor­đe” ko­ji je sni­man i u dvo­ri­štu ho­te­la „Pa­riz”, u da­na­šnjem Be­zi­sta­nu, što po­ka­zu­je ko­li­ko je taj pro­je­kat bio po­ro­dič­na, srp­ska stvar – ka­že Sr­đan Kne­že­vić. 

Ili­ja Sta­no­je­vić re­ži­ra i film „Ci­gan­ska svad­ba”, o ži­vo­tu čer­ga­ra, ko­ji je od Bo­to­ri­ća ot­ku­pljen za pri­ka­zi­va­nje u sve­tu... 

S austro­u­gar­skom oku­pa­ci­jom Sve­to­zar Bo­to­rić je uhap­šen sa osta­lim vi­đe­ni­jim lju­di­ma i 1915. go­di­ne in­ter­ni­ran u lo­gor Ne­ži­der u bli­zi­ni Be­ča gde je bo­le­stan i is­cr­pljen, go­di­nu da­na ka­sni­je pre­mi­nuo. Sa­hra­njen je na No­vom gro­blju u Be­o­gra­du. 

– Bo­to­ri­će­va su­pru­ga Slav­ka tro­je de­ce ško­lu­je u ino­stran­stvu. Sin Mi­loš za­vr­ša­va pra­va u En­gle­skoj i ra­di u Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va. Ćer­ka Rok­san­da in­ter­na­ci­o­nal­nu ško­lu za­vr­ši­la je u Že­ne­vi i ona je bi­la u di­plo­ma­ti­ji. Ćer­ka Sta­ni­ca pr­va je Ju­go­slo­ven­ka ko­ja je za­vr­ši­la mu­zi­ku na Ekol nor­mal su­per­i­er u Pa­ri­zu. Pre­da­va­la je na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji u Be­o­gra­du (1937–1945), me­đu­tim, sa fa­kul­te­ta ju je iz­ba­cio pro­fe­sor Emil Ha­jek. Hte­li su da joj odu­zmu i kla­vir. Bi­li su eli­ta Be­o­gra­da, vla­sni­ci ve­li­ke imo­vi­ne zbog če­ga su ih uze­li na zub. Njen muž bio je Pa­vle Mi­ha­i­lo­vić, či­ja je po­ro­di­ca bi­la vla­snik Šu­ma­dij­ske kre­dit­ne ban­ke i za­stup­nik „Me­ri­me” iz Kru­šev­ca – na­gla­ša­va Kne­že­vić. 

– Pi­ta­la sam za­što sam is­klju­če­na – go­vo­ri Sta­ni­ca Mi­ha­i­lo­vić u fil­mu. – I re­kli su mi: „ Vi pri­pa­da­te bur­žuj­skoj po­ro­di­ci i ne­po­želj­ni ste za stu­den­te.” Vla­sti su nam od­u­ze­le imo­vi­nu. Bi­li smo obe­le­že­na po­ro­di­ca, pla­ši­li su se lju­di da do­la­ze kod nas…

Po­sle tra­gič­ne smr­ti nje­nog su­pru­ga u avi­on­skoj ne­sre­ći 1950, Sta­ni­ca Bo­to­rić je kao fran­cu­ski đak po­tra­ži­la po­sao u Fran­cu­skoj, gde je bi­la 18 me­se­ci bez de­te­ta, sve dok ju­go­slo­ven­ske vla­sti ni­su da­le pa­soš nje­nom de­ve­to­go­di­šnjem si­nu Lju­bo­mi­ru. 

Tri­de­se­tak go­di­na ka­sni­je, bi­la je pri­nu­đe­na da „is­pra­zni” po­ro­dič­nu grob­ni­cu u Be­o­gra­du. Pre­ma re­či­ma na­šeg sa­go­vor­ni­ka, je­dan uti­ca­jan čo­vek iz dr­žav­nog apa­ra­ta ja­vio se po­ro­di­ci; re­kao da ima ne­kih te­ško­ća sa grob­ni­com i pred­lo­žio da, po­što ne­ma do­volj­no me­sta za sa­hra­nji­va­nje na­rod­nih he­ro­ja, on ot­ku­pi grob­ni­cu za sim­bo­lič­nu ce­nu i omo­gu­ći im pa­pi­ro­lo­gi­ju da grob­ni­cu pre­ba­ce na dru­go me­sto. Po­tom­ci su pre­me­sti­li po­smrt­ne ostat­ke u ma­lo se­lo u Fran­cu­skoj, u Bre­ta­nji, gde da­nas po­či­va po­ro­di­ca Sve­to­za­ra Bo­to­ri­ća.

Komеntari0
25480
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja