nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 01.03.2018. u 22:00 Dubravka Lakić

Film­ska Evro­pa palih anđe­la

Ve­čeras u Sa­va cen­tru, posle dodele nagra­da za fil­move u selek­ciji „Srpski film”, biće prikazana ostvarenja „Fantom­ska nit” i „Fantastična žena”
Из фил­ма „Фан­та­стич­на же­на“ Се­ба­сти­ја­на Ле­ли­ја (Фо­то Прес слу­жба 46. Фе­ста)

46. FEST

Za­hva­lju­ju­ći pro­gra­mu „Fo­kus Evro­pa” na be­o­grad­ski Fest se po­no­vo vra­ća sta­ri zna­nac – grč­ki re­di­telj, sce­na­ri­sta i pro­du­cent Va­si­lis Ma­zo­me­nos. Na Fe­stu 1996. i 1997. go­di­ne pri­ka­zi­va­ni su nje­go­vi pr­vi fil­mo­vi (oba ani­mi­ra­no-eks­pe­ri­men­tal­ni), a on sam, u ne­dav­nom raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku“, ovim po­vo­dom je iz­ja­vio: „Vi ni­ste ni sve­sni ko­li­ko ste mi pri­ka­zi­va­njem fil­mo­va na Fe­stu po­mo­gli i to baš to­kom tih rat­nih go­di­na ko­je su za vas bi­le ve­o­ma te­ške. Sr­bi su me kao auto­ra ot­kri­li i uči­ni­li da po­sta­nem me­đu­na­rod­no pri­znat. Sr­bi­ja za­to ni­je za me­ne sa­mo bli­ska ze­mlja, ja je ose­ćam i vo­lim kao svo­ju dru­gu ku­ću...”. 

Ma­zo­me­nos, autor ani­mi­ra­nih, eks­pe­ri­men­tal­nih i igra­nih fil­mo­va: „Da­ni be­sa – Re­kvi­jem za Evro­pu”, „Tri­jumf vre­me­na”, „No­vac, mi­to­lo­gi­ja i ta­ma”, „Se­ća­nje”, „Re­či i gre­si”, „Kriv­nja“ i „De­se­ti greh”, sa­da se pred­sta­vlja autor­skim fil­mom „Li­ni­je“. Sa go­to­vo hi­per­re­a­li­stič­kim, vi­še­sloj­nim de­lom u ko­jem kroz se­dam pri­ča ske­ni­ra naj­bol­ni­je tač­ke grč­ke sva­ko­dne­vi­ce. Sa fil­mom ko­ji kao pro­duk­cij­ska ce­li­na de­lu­je sa­vr­še­no, čak i ve­o­ma sku­po, iako je u nje­gov na­sta­nak ulo­že­no sve­ga ne­što vi­še od sto hi­lja­da evra.

 

Kao pro­du­cent Va­si­lis Ma­zo­me­nos zna ka­ko se od onog ma­lo mo­že na­pra­vi­ti mno­go na fil­mu, ko­ji je ve­o­ma sku­pa umet­nost. U tom smi­slu srp­skim pro­du­cen­ti­ma bi mo­gao da odr­ži ko­ri­snu lek­ci­ju. Mo­žda baš jed­nu od onih ko­je ne­se­bič­no de­li i stu­den­ti­ma u svo­joj ma­loj i ve­o­ma uspe­šnoj film­skoj ško­li ko­ja sva­ke go­di­ne iz­ne­dri oko 25 krat­kih fil­mo­va. Ma­zo­me­nos je sav po­sve­ćen film­skoj umet­no­sti...

***

U pro­gra­mu „Fest 46” ve­če­ras u Sa­va cen­tru, od­mah po­sle ce­re­mo­ni­je do­de­le na­gra­da za fil­mo­ve u se­lek­ci­ji „Srp­ski film”, pu­bli­ka će bi­ti u pri­li­ci da vi­di „Fan­tom­sku nit” Po­la To­ma­sa An­der­so­na (od 19 sa­ti) i iz­vr­stan či­le­an­ski film „Fan­ta­stič­na že­na” Se­ba­sti­ja­na Le­li­ja („Glo­ri­ja”) ko­ji je na pro­šlo­go­di­šnjem, 67. Ber­li­na­lu osvo­jio „Sre­br­nog me­dve­da” za naj­bo­lji sce­na­rio.

Le­li­jo­va „Fan­ta­stič­na že­na” osva­ja sr­ca i gle­da­la­ca i kri­ti­ke kao ne­u­o­bi­ča­je­na lju­bav­no-ži­vot­no-tra­gi­čar­ska pri­ča iz­me­đu tran­srod­ne oso­be Ma­ri­ne i sre­do­več­nog mu­škar­ca ko­ji će na­pra­sno umre­ti od ane­u­ri­zme. Nje­go­va iz­ne­nad­na smrt po­kre­nu­će la­vi­nu po­ro­dič­nih op­tu­žbi na ra­čun Ma­ri­ne i nje­nog po­la, otva­ra se Pan­do­ri­na ku­ti­ja pred­ra­su­da, za­blu­da i mr­žnje s ko­jom će ova ne­žna i bol­nim gu­bit­kom skr­ha­na že­na za­ro­blje­na u mu­škom te­lu, mo­ra­ti da se no­si. U „Fan­ta­stič­noj že­ni“ sva pa­žnja je usme­re­na na glu­mi­cu Da­ni­je­lu Ve­gu ko­ja su­per­i­or­no por­tre­ti­še lik Ma­ri­ne ne osta­vlja­ju­ći ni­kog rav­no­du­šnim...

***

Gost 46. Fe­sta je i ma­đar­ski re­di­telj Kor­nel Mun­dru­co sa fil­mom „Ju­pi­te­rov me­sec“, sa ko­jim se ko­nač­no do­mo­gao i glav­nog tak­mi­čar­skog pro­gra­ma pro­šlo­go­di­šnjeg Kan­skog fe­sti­va­la („Be­li bog“ je bio je­dan od po­bed­nič­kih fil­mo­va „Iz­ve­snog po­gle­da”). Reč je o te­mat­ski sna­žnom i vi­zu­el­no ma­gič­nom ale­go­rij­skom fil­mu o si­rij­skim iz­be­gli­ca­ma u Ma­đar­skoj. Ili, još tač­ni­je, o iz­be­glič­koj kri­zi i kri­zi hri­šćan­ske Evro­pe, kon­ti­nen­ta ko­ji no­si ime jed­nog od Ju­pi­te­ro­vih sa­te­li­ta što ga je Ga­li­leo Ga­li­lej ot­krio 1610. go­di­ne. 

Glav­ni ju­nak fil­ma je mla­di Si­ri­jac – hri­šća­nin ko­ji se zo­ve Ari­jan, baš kao ari­je­vac po­to­mak No­i­nog si­na. On je upu­can to­kom ile­gal­nog pre­la­ska gra­ni­ce iz­me­đu Sr­bi­je i Ma­đar­ske (fa­sci­nant­ne i po­tre­sne uvod­ne sce­ne) i od šo­ka od smrt­nih po­vre­da ot­kri­va da ima moć le­vi­ta­ci­je. To će pod­mi­tlji­vog dok­to­ra Šter­na iz iz­be­glič­kog kam­pa, ina­če ne­ver­ni­ka, na­gna­ti na po­mi­sao da je reč o pra­vom an­đe­lu ko­jeg ni­ka­da ni­ko do sa­da vi­deo ni­je.   

Mun­dru­co se po­i­gra­va otvo­re­nom te­mom, raz­ma­tra­ju­ći je u kon­tek­stu isto­ri­je uko­re­nje­ne u Evro­pi kri­ze, po­seb­no u Ma­đar­skoj i nje­nog zva­nič­nog sta­va pre­ma iz­be­gli­ca­ma sa Bli­skog is­to­ka. I žan­rov­ski se po­i­gra­va, vo­de­ći film i u pre­de­le fan­ta­sti­ke, ali i žan­ra kla­sič­nog tri­le­ra i po­li­cij­skih po­te­ra, stal­no pro­vo­ci­ra­ju­ći per­spek­ti­vu gle­da­la­ca i otva­ra­ju­ći pi­ta­nja ve­re, ču­da i od­no­sa pre­ma stran­ci­ma. Pre­ma čo­ve­ku u ne­vo­lji pred ko­jim je hri­šćan­ska Evro­pa po­ka­za­la i svo­je ne­mo­ral­no li­ce...

Kor­ne­lu Mun­dru­cu u Be­o­gra­du je uru­če­na Pla­ke­ta Ju­go­slo­ven­ske ki­no­te­ke za do­pri­nos evrop­skoj ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, a ovo pri­zna­nje mu je uru­čio uprav­nik Mu­ze­ja ki­no­te­ke Mar­jan Vu­jo­vić...¶

Komеntari0
6df8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja