sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 02.03.2018. u 15:20 Miloš Lazić
FENOMEN NOVINE

Potpisu se veruje

Dnevni listovi opstaju zbog poverenja, jer sve što je napisano najčešće je i potpisano, pa uprkos predviđanjima internet nije uspeo da „pogasi” štampu, a ima još onih koji smatraju da ono što nije objavljeno u novinama kao da se nije ni dogodilo

Oko devet uveče u kafanama na obodu današnjeg Trga Politike nije moglo da se nađe slobodno mesto ni za lek. Jer, vredni kolporteri sa prvim sutrašnjim izdanjem najstarijeg dnevnog lista prvo bi u njih zašli noseći torbe prepune novina koje bi rasprodali odmah, za desetak minuta. Ono što bi im preteklo nudili bi noćnicima na Terazijama. I tako nekoliko puta. Slično je bilo i nedeljom pre ponoći na Trgu Nikole Pašića gde se pred zgradom „Borbe” okupljalo po nekoliko stotina nestrpljivih čitalaca tada jedinih sportskih novina zbog sutrašnjeg izdanja sa prvim izveštajima i rezultatima sa jučerašnjih sportskih nadmetanja.

Istovremeno, u senci zgrade „Politike” nalazila se radnja koja je, uz raznoraznu torbarsku robu, kupcu nudila i jučerašnje novine, kao i one od pre nedelju-dve! Jer, i u njima je imalo šta da se pročita. U toj radnjici je, takođe, često bivalo gužve.

Onda su nestali kolporteri, zatvorena je i ona radnja sa jučerašnjim novinama, a niko se nije upitao – zašto?

Manje oglasa

Uprkos predviđanjima internet nije uspeo da pogasi novine. To nije pošlo za rukom ni radiju, a potom ni televiziji. Jedini opasan džumbus koji su elektronski mediji napravili štampi bilo je drastično smanjenje prihoda od oglašavanja, čime su je doveli tako reći do prosjačkog štapa.            Počelo je sedamdesetih, ali prelomna je bila 2009. godina kad je prvi put u Velikoj Britaniji za oglase na internetu utrošeno više nego u ostalim medijima. Ta prevlast novih medija nije bila posebna senzacija, već presek trenda koji traje i danas. Buja.

Ipak, novine se i dalje pune vestima, štampaju, kupuju i čitaju. Zašto prave novine opstaju? Uz rivalstvo sa elektronskim medijima, i u poplavi „žutih” i ostalih šarenih izdanja, odgovor je zbunjujući: reč je o poverenju! Jer, sve što je u novinama napisano najčešće je i potpisano, i traje zauvek, a sa stanovišta čitaoca na raspolaganju mu je barem jedan dan duže od onoga što je otišlo u etar.

Još ima onih koji smatraju da ono što nije objavljeno u novinama nije vredno pažnje, kao da se nije ni dogodilo. Kako reče neki zloslutnik: „Za mene niko nije umro dok mu se u novinama ne pojavi čitulja”. Eto šta znači poverenje!

Poverenje se najlakše stiče iskrenošću. I solidnim znanjem, ali je istina presudna.

Blagodareći novinama svi smo donekle imućniji... iako se na njima niko nije obogatio, izuzev Larija Flinta, vlasnika „Haslera”, prvog pornografskog časopisa. Ali, to nisu bile novine za čitanje već za gledanje. Zapravo, u novinskoj delatnosti pravu zaradu imaju gotovo svi, od vlasnika šuma, fabrikanata papira, proizvođača grafičke opreme i boja, štampara i prevoznika, pa sve do vlasnika distributivnih firmi ili kioska za prodaju štampe. Samo su novine i novinari u deobi dobiti ostajali kratkih rukava, s čime su se nosili izdajući „oglasni prostor” i prodajući razne servisne usluge. Ono, mogle bi da budu skuplje pa da svima bude potaman, ali...

Kupci i čitaoci novina ne znaju za jedno nepisano pravilo koje se primenjuje pri određivanju cene koštanja. U Srbiji, na primer, uvek je bilo na snazi pravilo da dnevne novine koštaju koliko tri jajeta na pijaci, dok su nedeljni časopisi bili tri puta skuplji.

Od takvog aksioma odustalo se samo početkom devedesetih zbog krize izazvane sankcijama, mada i tada na štetu novina. Te, devedesete, obeležilo je pojavljivanje sijaset novih dnevnih i periodičnih novina od kojih su se urušavali kiosci po Srbiji. Međutim, iako su se negdašnji austrougarski protektorati uveliko otcepili od nekad zajedničke države, većina novih izdanja štampana je latinicom! To je bio jedan od razloga što su im tiraži tonuli i što su neke od novih redakcija pozatvarane čak i pre najskromnijeg jubileja. Prve godišnjice, na primer.

Ko je umeo da gleda krah tolikih štampanih medija prvo je opazio na pijaci kad su seljaci, umesto u tradicionalne fišeke od starih novina, svoj espap počeli da pakuju u – najlonske kese.

Grabež za besplatnim primercima

I usred tog užasa, a mimo logike, zbilo se nešto nezamislivo. Na tržištu štampe pojavile su se – besplatne novine! Na skromnih dvanaest strana, ali „za džabe”. Bili su to, ako ćemo pošteno, tek reklamni prospekti uz koje su štampane i reciklirane vesti. Ali, još ih ima, otimaju se domaćice i penzioneri za svaki primerak iz samo njima znanih razloga. Ko zna, možda ih i čitaju? Jer, kao što je poznato, ono što se Srbinu nudi badava, makar to bile i novine, pre svega budi podozrenje!

Potpisnik ovih redova kupuje i čita samo jedne dnevne novine, one „najstarije na Balkanu”, iako je do pre dvadesetak godina „gutao” gotovo sve što bi se zateklo na kiosku. Od toga sam odustao, ne zbog malih primanja, bar ne samo zbog toga, već i u nastojanju da sačuvam zdrav razum i ovo malo pismenosti (iz sličnih razloga izbacio sam iz kuće i televizor). Jer, lakše se diše.

Svojevremeno, ima tome četiri decenije, država je usvojila Zakon o šundu. Na udaru tog novog zakona zatekli su se polupornografski časopisi, petparačke novine i ostalo što uz njih ide. Mada, niko ih nije zabranjivao, već je razrezana tolika poreska stopa da je obeshrabrivala i najzadrtije. Ta kolektivna katarza, nažalost, nije potrajala, jer – zakon je povučen! Ne na intervenciju novinarskih udruženja ili boraca za slobodu štampe, već zbog zapomaganja mnogobrojnih produkcija gramofonskih ploča i predstavnika raspomamljene estrade, pa bolne posledice osećamo i danas.

Možda će se država dosetiti da opet interveniše nekim sličnim zakonom, ili će slučaj prepustiti raznoraznim udruženjima, regulatornim telima, nevladinim organizacijama, struci i tržištu. Ili će, po savetima starih Latina, ostaviti narodu da uživa u onoj čuvenoj predstavi Panem et circenses (hleba i cirkusa), ali treba znati da ona nikad nije bila komedija.

Šta god da bude, bar neće biti dosadno. Uostalom, novine će, kao i obično, prve izvestiti o tome.

Biramo po meri, navici, ali i političkom opredeljenju

U Srbiji je 31. januara ove godine bilo registrovano 353 novina, a od toga dvanaest dnevnih, dok su ostale periodične. Uz ove koje držite u rukama i verovatno čitate, još postoje i (po azbučnom redu, a ne po značaju i kvalitetu) „24 časa”, „Alo”, „Blic”, „Vesti”, „Danas” „Informer”, „Kurir”, „Novosti”, „Pravda”, „Pres” i „Republika” (odnosno „Srpski telegraf”). Da li ih je malo, mnogo ili taman koliko treba, stvar je ukusa, mere, potreba i navika, a u poslednja četvrt veka i političkih opredeljenja čitalaca.

Komentari0
9594e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja