petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 04.03.2018. u 20:00
DIZAJN

Senzacija zvana mini-suknja

Jedna od prvih demonstracija ukidanja tabua na važnim mestima i bitnim društvenim događanjima, uz istovremeno promovisanje značajne modne ideje, dogodila se na Melburn-kupu 1965. godine
(Фотографије приватна архива ауторке)

Pravila odevanja vekovima su predstavljala diktate kojih su se morali pridržavati svi oni koji drže do sebe i do svog ugleda. Da biste bili plemić ili aristokratkinja, učiteljica ili monahinja, bankarski službenik ili umetnik, uličarka ili dama... o tome je pored vas govorila i vaša odeća. Tako, na primer, da biste bili prisutni na londonskim konjskim trkama ili takmičenju za teniski trofej, pre samo sedamdesetak godina, morali ste biti „obeleženi” ekstravagantnim šeširom i – rukavicama. Da li se iko mogao pojaviti na nekoj spektakularnoj priredbi na otvorenom, bez ovih rekvizita? Svakako da ne. Bilo bi to u najmanju ruku neadekvatno, nedopustivo, nezamislivo. Ali, vremena se menjaju, i navike sa njima.

Jedna od takvih senzacija dogodila se na Melburn-kupu 1965. godine, kada se poznata manekenka Džin Šrimpton pojavila obučena u jednostavnu, gotovo skromnu belu haljinicu sa suknjom iznad kolena, bez rukava, bez šešira, bez rukavica, čak i bez čarapa (!!), sa, doduše veoma lepim sandalama – na bose noge? Da li je to moguće? Da, to je bila jedna od prvih demonstracija ukidanja tabua na značajnim mestima i bitnim društvenim događanjima, uz istovremeno promovisanje značajne modne ideje – mini-suknje. Mini-suknja je postala jedan od simbola nemirenja sa diktatima tih šezdesetih godina 20. veka, bilo da su diktati dolazili iz sveta mode, umetnosti, bilo ponašanja – kućnog i uličnog. Moda, naročito ženska, bila je jedno od ubojitih oružja, jer je bila tako vidljiva, prisutna svuda i na svakom mestu. Poprišta društvenih okupljanja bila su, naravno, idealna za demonstriranje stavova o nemirenju sa onim pravilima za koje su mladi, talentovani ljudi mislili da su besmislena. Mini-suknju su odmah prihvatili i žene i naročito muškarci i mladi i ne tako mladi. Ona je oslobodila ženska kolena i donela veliku slavu onoj koja se prva setila.

Meri Kvant

Engleska modna dizajnerka rođena je 1934. godine u Londonu. Ranih pedesetih završila je „Goldsmit” – umetnički koledž, a zatim je jedno vreme sarađivala sa londonskim dizajnerom E. Erikom. Prvu sopstvenu radnju otvorila je 1955. godine na Kingsroudu sa mužem Aleksandrom Planketom Grinom. U početku se bavila samo trgovinom odeće da bi se ubrzo posvetila dizajnu i kreiranju odeće za mlade. Ta je odeća bila veoma dopadljiva sa pristupačnim cenama, što je skrenulo pažnju i obezbedilo znatne profesionalne i poslovne uspehe. Odeća koju je kreirala Meri Kvant bila je jednostavna, kroj je bio savršen, idealno je pristajala mladima i bila je apsolutno nešto sveže, novo i atraktivno. Njene ideje zdušno su podržavali modni magazini, što je bilo presudno za uspeh. Jednu jednostavnu ideju dizajnerka je uspela da obogati izborom neobičnih materijala, sjajne plastike, skupe čipke, finih puplina, nežne vune, kao i dezenima „op” i „pop” art kombinacijama. Čuveni Karnabi strit na Vest endu u Londonu bio je prepun butika koji su promovisali mini-suknju i trendi aksesoare. Ubrzo je mini-suknju prihvatio ceo svet – od SAD do Japana, a danas se smatra kao nešto sasvim obično i jednostavno za nošenje u svakoj prilici.

Arh. Radmila Milosavljević,

www.dopisna-skola-ambijent.rs

Komеntari1
6ab6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стефан Стојановић
И тако се женска слобода свела на мини-сукњу... Још ћете и "Инстаграм" прогласити за нешто револуционарно, слободоумно, ослобађајуће....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja