sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 03.03.2018. u 22:00 Dimitrije Bukvić

Odlazak partizanske heroine

Posle smrti Danice Milosavljević (1925–2018) u Srbiji više nema žena odlikovanih Ordenom narodnog heroja
Да­ни­ца Да­на Ми­ло­са­вље­вић ступила је у редове Народноослободилачке војске 1941, имала је само 16 година (Фото Википедија и Фото СУБНОР)

Bi­la je bom­baš, bo­rac s pu­škom i pu­ško­mi­tra­lje­zac. Sa­ma je ju­ri­ša­la na ne­pri­ja­telj­ski bun­ker. Zbog hra­bro­sti is­ka­za­ne u mno­gim bit­ka­ma Dru­gog svet­skog ra­ta za­vre­de­la je Or­den na­rod­nog he­ro­ja. Ne­dav­nom smr­ću Da­ni­ce Da­ne Mi­lo­sa­vlje­vić, ko­ja je pre­mi­nu­la u 93. go­di­ni, u Sr­bi­ji vi­še ni­je ži­va ni­jed­na že­na ko­ja je od­li­ko­va­na tim or­de­nom.

Od po­sled­nje he­ro­i­ne Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be su se na be­o­grad­skom No­vom gro­blju opro­sti­li čla­no­vi po­ro­di­ce i Da­ni­či­ni rat­ni sa­bor­ci.

Ro­đe­na 15. av­gu­sta 1925. u se­lu Bi­o­ska, kod Uži­ca, Da­ni­ca je pre­mi­nu­la pre šest da­na, 26. fe­bru­a­ra – sve­ga tri da­na pred go­di­šnji­cu osni­va­nja nje­ne ma­tič­ne Dru­ge pro­le­ter­ske bri­ga­de u ko­ju je pre­ko­man­do­va­na 1942. go­di­ne. Pret­hod­no je, već sa 16 go­di­na, 1941. za­vr­ši­la ile­gal­ni sa­ni­tet­ski kurs i pri­klju­či­la se Užič­kom par­ti­zan­skom od­re­du, a po­tom je bi­la bo­rac bol­ni­čar u Pr­voj pro­le­ter­skoj bri­ga­di. U to­ku ra­ta se bo­ri­la u bit­ka­ma na Ku­pre­su, u Jaj­cu, Do­njem Va­ku­fu, Bu­goj­nu, na Su­tje­sci...

Ra­nje­na je 1942. u okr­ša­ju s usta­ša­ma kod Liv­na. Ko­man­do­va­la je de­se­ti­nom i vo­dom, a u čin pot­po­ruč­ni­ka je una­pre­đe­na 1943. kad su uve­de­ni pr­vi či­no­vi.

Naj­ve­ći rat­ni pod­vig je iz­ve­la le­ta 1944. kad je njen ba­ta­ljon imao za­da­tak da pre­đe Ibar i za­u­zme ne­pri­ja­telj­ske po­lo­ža­je. Če­ta u ko­joj se na­la­zi­la Da­ni­ca je bi­la na za­če­lju i, u okol­no­sti­ma ote­ža­nog pre­ba­ci­va­nja pre­ko na­bu­ja­le re­ke, iz­gu­bi­la je ve­zu s ba­ta­ljo­nom. Vi­dev­ši da ne­ma ni­ko­ga iz šta­ba če­te, Da­ni­ca je po­zva­la bor­ce s ko­ji­ma je osta­la od­se­če­na na ju­riš i, za pri­mer, pr­va po­šla na ne­pri­ja­telj­ski bun­ker ko­ji je s još jed­nim sa­bor­cem uni­šti­la i tom pri­li­kom za­ro­bi­la mi­tra­ljez.

Bi­la je no­si­lac Par­ti­zan­ske spo­me­ni­ce 1941. i dru­gih ju­go­slo­ven­skih od­li­ko­va­nja, a Or­de­nom na­rod­nog he­ro­ja je od­li­ko­va­na 1953. go­di­ne. Pre ne­ko­li­ko go­di­na joj je do­de­lje­na i me­da­lja ru­skog pred­sed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na „Se­dam­de­set go­di­na po­be­de u Ve­li­kom otadž­bin­skom ra­tu 1941–1945”. Za ži­vo­ta je do­bi­la i svo­je­vr­sni spo­me­nik za­hva­lju­ju­ći 

Jo­va­nu Ra­do­va­no­vi­ću, ta­ko­đe bor­cu, ali i no­vi­na­ru i knji­žev­ni­ku, ko­ji je 2014. ob­ja­vio nje­nu ro­man­si­ra­nu bi­o­gra­fi­ju „Oda­nje­no ne­bo”. U toj knji­zi, oven­ča­noj pr­vom na­gra­dom Fon­da­ci­je „Dra­goj­lo Du­dić”, Da­ni­ca o se­bi go­vo­ri ka­ko je na sva­ki na­čin hte­la da u ra­tu ne bu­de bol­ni­čar­ka ne­go bo­rac od­no­sno, ka­ko je na­ve­la, da „cr­ve­ni krst za­me­nim za pu­šku”. 

„Ka­žu mo­ji dru­go­vi, sa­bor­ci, da sam bi­la hra­bra. Je­sam, ali sam po­ne­kad bi­la i ku­ka­vi­ca. Pla­šim se vo­de, pla­šim se obič­nog mi­ša. A kad je gr­me­lo na Ibru – dva pu­ta sam pre­ga­zi­la tu br­zu re­ku i za ru­ke vu­kla po­je­di­ne lju­de pla­šlji­ve od vo­de, kao što sam i ja bi­la”, na­ve­la je Da­ni­ca.

Pre­ma sop­stve­nom pri­zna­nju, ras­pad Ju­go­sla­vi­je je do­ži­ve­la kao „slom svo­jih ide­a­la”, po­to­nje ra­to­ve kao „ka­ta­kli­zmu”, a ukla­nja­nje par­ti­zan­skih spo­me­ni­ka i iz­jed­na­ča­va­nje čet­ni­ka s par­ti­za­ni­ma kao „te­šku mo­ru”. Za­to je nje­na po­sled­nja bor­ba, za sad još ne­u­spe­šna, bi­lo za­la­ga­nje da se Ti­to­va sta­tua vra­ti na Trg par­ti­za­na u Uži­cu. O to­me je pre tri go­di­ne go­vo­ri­la u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku”. 

Tom pri­li­kom, Da­ni­ca je no­vi­na­ru na­šeg li­sta Ni­ko­li Be­li­ću is­pri­ča­la da ni­kad ni­je pre­ža­li­la što pro­boj Srem­skog fron­ta ni­je pro­ve­la u bor­bi jer je pret­hod­no iz bri­ga­de pre­ko­man­do­va­na na slu­žbo­va­nje u Cen­tral­nom ko­mi­te­tu u Be­o­gra­du. Čak je ne­u­spe­šno po­ku­ša­la da na svo­ju ru­ku na­pu­sti no­vu du­žnost ka­ko bi se pri­dru­ži­la sa­bor­ci­ma u srem­skoj rav­ni­ci.

Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, Da­ni­ca se zdu­šno za­la­ga­la za rav­no­prav­nost že­na i mu­ška­ra­ca, ka­že za naš list Jo­van Ra­do­va­no­vić. Ta­ko je, kao pred­sed­ni­ca Kon­fe­ren­ci­je za dru­štve­ni po­lo­žaj že­na Sr­bi­je, ini­ci­ra­la ob­ja­vlji­va­nje mo­nu­men­tal­ne mo­no­gra­fi­je „Že­ne Sr­bi­je u NOP” na vi­še od hi­lja­du stra­na. Ova is­tak­nu­ta he­ro­i­na, na­vo­di Ra­do­va­no­vić, ni­je ima­la po­tom­stvo, a po­sle nje­ne smr­ti, u Sr­bi­ji je ostao živ još sa­mo je­dan na­rod­ni he­roj – Pe­tar Ma­tić Du­le.

Komentari32
bf761
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vesa D
..našim ratnicim i herojima rata neka je večna slava i hvala na zlatnoj slobodi što za veka nam dadoše..
Леон Давидович
Вечна слава жени хероју која се као млада девојка борила против мрачних сила фашизма. највећег зла које је снашло тадашњи свет и највећег зла које се и данас буди и опет нам прети.
Dusko Kljajic
Kad citam ove komentare obuzme me tuga i jad da Srbi jos nisu shvatili ko su bili komunisti.To je bila strana ideologija koja je imala jedini cilj srusiti slovenski duh,njihove monarhije,i crkvu.Ova jadna zena nije tome keiva sto se nasla u taboru proriv svoga naroda.Ona je bila tad mlada i neobrazovana.Svako je mogao nasesti na podvalu boljeg zivota.Komunisticki zapovednici su ubili vise neduzni srba nego nacisti tokom svog boravka u Srbiji.Ovo srbi morate shvatiti inace vas svako moze prevesti zedne preko vode...
Vidoje
E, Kljajicu i svi koji dele tvoje ideale, Ti ces da nam kazes ko su cetnici a ko partizani, Ti, englezi, amerikaanci, francuzi, nemci, tvrdite i tvrdicete da su partizani klali, palili kuce, streljali, surovali sa nemcima??!!!! Normalnom coveku je M U K A od takve konstatacije, licemerja da taj normalan covek ostaje bez, reci, komentara......Nisi ni Ti ni tvoji istomisljenici vredni utrosenog vremena i prostora, kriticna masa jos nije stvorena, nazalost velike vecine.
replika
Koje licemerje ili ne znanje. Pa nije ona bila u taboru protiv svog naroda vec se sa narodom borila protiv tog tabora tj. Nemaca i domacih izdajnika. Ponovi lekciju - cista jedinica.
Prikaži još odgovora
Srboljub Petrovic
U crno zavili Srbiju crveni drugovi i drugarice. Ubijali ideoloske, klasne i licne neprijatelje. Komunjarska okupacija Srbije trajala je deset puta duze od nacisticke. Sa neuporedivo tezim posledicama, cije pogubne efekte osecamo i danas. No, dade Bog te se izbavismo od crvenog zla.
Boris
Znas li ti Milane kako je zavrsio vojvoda Bojovic? Moj Milane, ti sto nikad ne zaradise nista, ubise kao psa luticalicu najuglednijeg srpskog vojnika...
milan ćurić
"Srboljube Petroviću"Znaš li možda kako su se srpske vlasti poneli prema Milunki Savić, heroini iz I Sv.rata, dobitnici najviših srpskih i francuskih vojih odlikovanja, a onda nije bilo komunista. Radila je kao čistačica, a penziju joj dali, kao ih ti nazivaš, komunjare. Možda je Milunka bila inspiracija heroju Danici Milosavljević? Obe heroine, obe Srpkinje, a ti taj prvi deo imena izbriši, ne priliči ti.
Zvezdan Dimitrijevic
Slava joj, lično sam poznavao gospodju (drugaricu) i upoznat sa njenom hrabrošću tokom II svetskog rata i borbe protiv nemaca i domaćih izdajnika

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja