četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 04.03.2018. u 22:00 Branislav Radivojša

Zbog prevara u nauci napisan novi etički kodeks

Najteža predviđena mera za prekršioca je zabrana korišćenja sredstava za istraživanje na projektima Ministarstva prosvete i nauke u periodu od pet godina
(Фото Пиксабеј)

Dr­ža­va je od­lu­či­la da sta­ne na put ne­po­šte­nju u na­u­ci, re­kli bi­smo po­sle raz­go­vo­ra s pred­sed­ni­kom Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za na­u­ku i teh­no­lo­ški raz­voj, aka­de­mi­kom Zo­ra­nom V. Po­po­vi­ćem.

Na­ci­o­nal­ni sa­vet je 21. fe­bru­a­ra usvo­jio Ko­deks po­na­ša­nja u na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom ra­du, ko­ji u ne­ko­li­ko svo­jih pa­ra­gra­fa go­vo­ri o „pre­va­ra­ma u na­u­ci” za ko­je su pre­ma va­že­ćem Za­ko­nu o na­uč­no­i­stra­ži­vač­koj de­lat­no­sti i po­me­nu­tom ko­dek­su pred­vi­đe­ne čak če­ti­ri vr­ste me­ra pro­tiv is­tra­ži­va­ča ko­ji kr­še pra­vi­la i etič­ke nor­me.

Naj­te­ža pred­vi­đe­na me­ra za pre­kr­ši­o­ca je za­bra­na ko­ri­šće­nja sred­sta­va za na­u­ku i is­tra­ži­va­nje na pro­jek­ti­ma Mi­ni­star­stva pro­sve­te i na­u­ke u pe­ri­o­du od pet go­di­na.

– To zna­či da ako ne­ko ra­di na pro­jek­tu ko­ji se fi­nan­si­ra iz dr­žav­nog bu­dže­ta, a pri­tom pre­kr­ši ne­ku od etič­kih nor­mi u is­tra­ži­vač­kom ra­du, po­put pla­gi­ja­ta re­ci­mo, na nje­ga se od­no­se od­red­be ko­dek­sa ko­je pred­vi­đa­ju kon­se­kven­ce, sve do is­klju­če­nja iz sle­de­ćeg ci­klu­sa fi­nan­si­ra­nja na­uč­no­i­stra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta – ob­ja­šnja­va no­vo­u­ve­de­na pra­vi­la aka­de­mik Po­po­vić. On sma­tra da bi ova naj­stro­ža sank­ci­ja mo­gla ve­o­ma ne­ga­tiv­no da uti­če na da­lju ka­ri­je­ru is­tra­ži­va­ča. U da­na­šnjim uslo­vi­ma, ka­da su pro­me­ne u na­u­ci ve­o­ma br­ze, bi­ti sa­mo dve-tri go­di­ne van glav­nih to­ko­va raz­vo­ja na­uč­ne obla­sti do­vo­di do to­ga da ta­kav is­tra­ži­vač ne­ma vi­še šan­se da se da­lje ba­vi na­u­kom.

Ko­deks je ob­ja­vljen na saj­tu Mi­ni­star­stva pro­sve­te i na­u­ke, a nje­gov tekst oba­ve­zu­je sve na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je (fa­kul­te­te i in­sti­tu­te), kao i or­ga­ni­za­ci­je ko­je su re­gi­stro­va­ne za ba­vlje­nje ino­va­ci­o­nom de­lat­no­šću, da u ro­ku od 60 da­na do­ne­su svo­je ko­dek­se. Sve or­ga­ni­za­ci­je mo­ra­će da for­mi­ra­ju i svo­je od­bo­re za eti­ku, ako ih već ne­ma­ju. Mi­ni­star­stvo je, pre­ma va­že­ćem za­ko­nu, u oba­ve­zi da obra­zu­je od­bor za eti­ku u na­u­ci ko­ji će či­ni­ti po šest pred­stav­ni­ka Za­jed­ni­ce in­sti­tu­ta i Kon­fe­ren­ci­je uni­ver­zi­te­ta Sr­bi­je i je­dan pred­stav­nik SA­NU.

– Smi­sao do­no­še­nja ovog ko­dek­sa i for­mi­ra­nja od­bo­ra je u sprem­no­sti dr­ža­ve da za­šti­ti svoj in­te­res u ovoj obla­sti. Na­uč­na za­jed­ni­ca se za­sni­va na po­šte­nju, ali ako dr­ža­va fi­nan­si­ra na­uč­na is­tra­ži­va­nja i umet­nič­ko stva­ra­la­štvo, ona u svo­jim ru­ka­ma mo­ra da ima in­stru­men­te za sank­ci­o­ni­sa­nje onih ko­ji ta sred­stva zlo­u­po­tre­blja­va­ju svo­jim etič­kim pre­stu­pi­ma – ko­men­ta­ri­še Po­po­vić, ina­če pot­pred­sed­nik SA­NU iz re­do­va pri­rod­nih, me­di­cin­skih i teh­nič­kih na­u­ka u ovoj in­sti­tu­ci­ji.

On na­gla­ša­va da se no­vi ko­deks od­no­si is­klju­či­vo na na­uč­no­i­stra­ži­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je či­je pro­jek­te fi­nan­si­ra dr­ža­va. Za na­uč­na de­la ko­ja ni­su na­sta­la iz pro­je­ka­ta ko­je fi­nan­si­ra dr­ža­va (pla­gi­ja­te ot­kri­ve­ne na pri­vat­nim uni­ver­zi­te­ti­ma, u ča­so­pi­si­ma ko­je ob­ja­vlju­ju iz­da­vač­ke ku­će ili na­uč­na udru­že­nja itd.) po­treb­ni dru­gi me­ha­ni­zmi za­šti­te in­te­re­sa na­u­ke i auto­ra.

Na pi­ta­nje ka­ko se u sve­tu od­no­se pre­ma slu­ča­je­vi­ma pre­va­ra u na­u­ci, ovaj pro­fe­sor be­o­grad­skog Elek­tro­teh­nič­kog fa­kul­te­ta ka­že da su u raz­vi­je­nim evrop­skim ze­mlja­ma mno­go efi­ka­sni­ji, pa i ri­go­ro­zni­ji u ka­žnja­va­nju pre­kr­ši­la­ca. U tre­ćem iz­da­nju svo­je knji­ge „Ka­ko na­pi­sa­ti i ob­ja­vi­ti na­uč­no de­lo”, u odelj­ku „Eti­ka na­uč­nog ra­da”, Po­po­vić je de­talj­no opi­sao slu­čaj ne­mač­kog is­tra­ži­va­ča Jan Hen­drik Še­na, ko­ji je do­bio ot­kaz u pre­sti­žnoj is­tra­ži­vač­koj in­sti­tu­ci­ji „Bell Luc­cent Teh­no­logy”, iako su ga jed­no vre­me sma­tra­li za naj­o­zbilj­ni­jeg kan­di­da­ta za No­be­lo­vu na­gra­du za fi­zi­ku. Is­po­sta­vi­lo se da je Šen u pri­ka­zi­va­nju svo­jih is­tra­ži­va­nja ma­ni­pu­li­sao eks­pe­ri­men­tal­nim po­da­ci­ma.

Ot­kri­va­nje fal­si­fi­ka­ta u na­u­ci olak­ša­va­ju i spe­ci­ja­li­zo­va­ni soft­ver­ski pro­gra­mi i ser­vi­si ko­ji u svo­jim ba­za­ma po­da­ta­ka ras­po­la­žu čak s tri­de­se­tak hi­lja­da na­uč­nih ča­so­pi­sa, s mi­li­on i vi­še čla­na­ka. 

– Kad autor po­ša­lje svoj rad za ob­ja­vlji­va­nje u re­dak­ci­ju ne­kog ča­so­pi­sa, ta­da ured­nik na tom ser­vi­su naj­pre pro­ve­ra­va ima li, i u ko­joj me­ri, slič­no­sti tog ra­da s ne­kim dru­gim već ob­ja­vlje­nim. I ako ta slič­nost do­sti­že tri­de­set pro­ce­na­ta, on­da je to već raz­log za upo­zo­re­nje re­cen­zen­ti­ma – ob­ja­šnja­va pro­fe­sor i na­vo­di da kom­pju­ter­ski pro­gram ipak ni­je taj ko­ji će pre­u­ze­ti ulo­gu ured­ni­ka i re­cen­zen­ta. 

Po­mi­nje i jed­no svo­je is­ku­stvo s ko­ri­šće­njem ra­ču­na­ra u pre­po­zna­va­nju pla­gi­ja­ta. 

– Svo­je­vre­me­no sam mo­rao da pre­u­zmem ulo­gu sud­skog ve­šta­ka u slu­ča­ju jed­nog pla­gi­ja­ta i kad me je advo­kat za­mo­lio da po­ka­žem ka­ko sam utvr­dio da je reč o tu­đem pre­u­ze­tom de­lu, ja sam sa­mo ak­ti­vi­rao jed­no­stav­nu op­ci­ju u „vor­du” „kom­per” i upo­re­đi­va­njem pr­vih pet stra­ni­ca dva tek­sta po­ka­zao sam da je u nji­ma raz­li­či­to sa­mo ne­ko­li­ko re­či – do­da­je aka­de­mik.

Pi­ta­mo na­šeg sa­go­vor­ni­ka šta je to što uti­če na ne­ke na­uč­ni­ke i is­tra­ži­va­če da pla­gi­ra­ju tu­đe ra­do­ve ili da se ba­ve dru­gim kri­vo­tvo­re­nji­ma. Po­po­vić deo raz­lo­ga vi­di u či­nje­ni­ci da se da­nas u na­u­ci me­ri pre sve­ga pro­duk­tiv­nost ko­ja se is­ka­zu­je bro­jem ob­ja­vlje­nih ra­do­va, a ko­ja je po­treb­na da bi se oprav­da­la sred­stva do­bi­je­na za rad na pro­jek­ti­ma. S tim u ve­zi je i ob­ja­vlji­va­nje na­uč­nih ra­do­va po sva­ku ce­nu, uz po­zna­tu iz­re­ku „ob­ja­vi ili ne­sta­ni”.

– Tu se če­sto gu­bi smi­sao na­u­ke jer va­žno je ne­što ob­ja­vi­ti, po­ne­kad i u ča­so­pi­si­ma ko­ji su sa­mo po svom na­zi­vu na­uč­ni – ka­že Zo­ran V. Po­po­vić i pod­se­ća na ozbi­ljan pro­blem s ča­so­pi­si­ma ko­ji su ob­ja­vlji­va­li ra­do­ve bez re­cen­zi­je ili bez va­lja­ne re­cen­zi­je. To su po­zna­ti pre­me­ri la­žnih na­uč­nih ča­so­pi­sa „He­al­thMED” i TTEM iz BiH i „Me­ta­lur­gia In­ter­na­ti­o­nal” iz Ru­mu­ni­je. Sa­mo u 2012. go­di­ni u ova tri ča­so­pi­sa ob­ja­vlje­no je 425 ra­do­va na­uč­ni­ka iz Sr­bi­je. Na­ši is­tra­ži­va­či su, ka­že pro­fe­sor, ob­ja­vlji­va­li ra­do­ve bez ika­kvih struč­nih pro­ve­ra uz fi­nan­sij­sku na­kna­du od oko hi­lja­du evra za ob­ja­vljen rad. Oce­nju­je se da je za ovo po­ve­ća­nje pro­duk­ci­je iz dr­žav­nog bu­dže­ta po­tro­še­no oko po­la mi­li­o­na evra! A po­stu­pak je bio sle­de­ći: ob­ja­vi­te rad u ča­so­pi­su bez re­cen­zi­je, ko­ji se ta­da na­la­zio na tzv. VoS in­dek­snoj ba­zi, i na osno­vu tog ob­ja­vlje­nog ra­da ima­te po­kri­će za po­tro­še­ne pa­re na pro­jek­tu. 

Ta­ko ne­što je mo­ra­lo da se za­u­sta­vi, a „Po­li­ti­kin” sa­go­vor­nik je uve­ren u to da će no­vi ko­deks i no­va mre­ža etič­kih od­bo­ra u na­uč­no­i­stra­ži­vač­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je se fi­nan­si­ra­ju pre­ko pro­je­ka­ta ko­je fi­nan­si­ra dr­ža­va, a ta­kvih je naj­vi­še, „za­u­sta­vi­ti man­gu­pe u re­do­vi­ma na­še na­u­ke”.

Komеntari18
18f69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MILKA
Da prica bude jos strasnija, jedan drzavni fakulteti je priznavao radove iz predatorskih casopisa kao uslov za odbranu doktorske disertacije, cak i nakon skidanja sa SCI liste. Radovi bez recenzija, na tri strane , placeni ,naravno i eto doktorat. A vredna deca su budale jer posteno urade eksperiment, podnesu rad, drhte da li ce biti pozitivna recenzija...pa odgovor recenzentima....pa ode dve godine rada do publikovanja. Ukazivala sam na tu pojavu..ali svi cute..stite jedni druge...Svaka stuka ima svoju mafiju samo sto je u nauci "elitna" .
nihailo
Zašto ste stali kada ste naišli na zlatnu žicu prevara u srpskoj nauci? Drugi mediji vas prenose, a vi ćutite.
zdenka djurić
Prevara je kriminalna radnja. Prevarna radnja se definiše i sankcioniše zakonima, a ne kodeksima.
zoran
pa izgleda da ste zavrsili sa moravsko resavskom skolom,ocito svi koji su trebali da prepisu su to lepo odradili od reci do reci i sada ce dobiti zvanje,polozaj,i naravno dobro mesto a neznaju kako se ukljucuje prekidac za sruju u kabinetu.nigde u svetu nema da se stancuju doktorske disertacije kao kod nas.to dobiti u eu znaci da morate nesto da izmislite,napravite itd,a ne da prepisete.ali znate sto je normalno u eu,to nije kod nas.stacete cime se budala ponosi pametan i posten se stidi.
Aleksandar Devecerski
I već postojeći Kodeksi i Pravilnici (inostrani i domaći), se ne bave samo plagijatima - nego i zloupotrebom položaja i drugim mnogo većim prekršajima od plagiranja - čime bi pre svega trebalo da se ukine postojanje šefova sa faraonskim pravima. E sad, kolko će to u praksi biti sprovedeno - to je drugo pitanje...:/ Osim toga, u Zakonu o NID već godinama piše da je Nacionalni savet dužan da donese Kodeks - te je isti to konačno i uradio.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja