Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas na Kopaoniku da je Srbija uspešno završila trogodišnji aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i da sa tom finansijskom institucijom treba da ima novi program koji ne uključuje finansijsku pomoć.
Vujović je na Kopaonik biznis forumu kazao da bi novi program saradnje sa MMF-om, kroz Instrument koordinacije politika (PCI) omogućio Srbiji da lakše savlada izazove koji se mogu očekivati u narednom periodu.
On je na panelu „Vladina dostignuća, problemi i rešenja” rekao da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto u 2018. godini planiran na osnovu očekivanja da će biti bolji rezultati u poljoprivredi i energetici, a da su za 2019. godini potrebni novi izvori rasta.
Po njegovim rečima, za Vladu Srbije posle postignute fiskale stabilnosti neće biti problem ta budžetski deficit drži na nivou od 0,7 odsto BDP-a.
Vujović je podsetio da je u 2017. godini budžetski suficit bio 1,2 odsto BDP-a iako je bio planiran deficit od 1,7 odsto BDP-a.
„Srbija je uspela da preokrene liniju duga, odnosno da smanji učešće duga u BDP-u, čemu su doprineli devizni kursevi, odnosno pad vrednosti dolara”, rekao je on i dodao da je deo javnog duga Srbije koji je u dolarima oko 8,5 milijardi.
Vujović je novinarima rekao da neće dati saglasnost da plate u javnom sektoru i penzije rastu brže od rasta privrede. On nije želeo da komentariše da li će ostati u Vladi ako rashodi budžeta budu veći od onoga za šte je spreman da da saglasnost jer smatra da je za takve komentare prerano.
Zamenik direktora MMF-a za Evropu Tanos Arvanitis je kazao da je sada pravo vreme da Srbija nastavi reforme, ojača ekonomiju i završi proces učlanjenja u EU.
„Srbija je dosta učinila u poboljšanju tržišta rada i uslova poslovanja, jačanju finansijskog sektora, ali mora više da se radi na strukturnim promenama”, preporučio je on.
On je procenio da će makroekonomska stabilnost u Srbiji moći da se održi i da bi sada bilo značajno da se ubrzaju reforme javnog sektora i ojača privatni sektor kako bi bio konkurentniji i inovativniji.
„Privatni sektor mora da stvara više radnih mesta, a da država ne bude glavni pokretač ekonomskog rasta. Javna potrošnja treba da bude pod kontrolom i da bude veće učešće žena na tržištu rada”, kazao je Arvanitis. (Beta)
