Od 2010. godine Makedonija je čak 12 puta, raznim vancarinskim barijerama, pokušavala da stopira uvoz brašna iz Srbije, a naša država za to vreme nijednom nije odgovorila kontramerama, kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”, koje okuplja najveće domaće mlinare.

– Svake godine, u proseku tri do četiri meseca, makedonska strana opstruiše i umanjuje izvoz srpskog brašna i povećava prateće troškove. Reč je o kršenju i obesmišljavanju osnovnih načela i ciljeva Cefta sporazuma o slobodnoj trgovini. Naši zvaničnici svaki put su se obraćali Cefti i potom bi mere bile ukinute – kaže Šajatović, dodajući da ta procedura traje i da Makedonija, očigledno, uvek po istom receptu, kupuje vreme, što nanosi velike štete domaćim proizvođačima. 

Ovo udruženje od Ministarstva trgovine traži da usvoji mehanizam brzog reagovanja i uvođenje kontramera (u roku od 48 sati), kako bismo predupredili sve slične pokušaje u budućnosti.

Šajatović ističe da je makedonska štampa juče objavila da se srpski ministar trgovine protivi mogućnosti uvođenja mera reciprociteta, što je, kaže, slobodna i pogrešna interpretacija Ljajićeve izjave.

– Naš stav je da se urgentno ukine pravilnik, dok oni predlažu da se formira zajednička komisija za rešavanje ovakvih problema, što je neprihvatljivo – ističe naš sagovornik.

Izvoz srpskih mlinara u poslednje vreme u kontinuitetu opada. Četiri najvažnija tržišta za Srbiju su: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Kosovo. Skromne količine idu u Italiju, Grčku, Albaniju, Hrvatsku, Sloveniju… Prošlog meseca izvezli smo 13.975 tona brašna, što je drastičan pad u odnosu na srpski prosek od oko 20.000 tona. U protekla četiri meseca izvoz na Kosovo smanjen je za 80 odsto, jer je uvedena posebna dažbina isključivo za srpsko brašno. Šajatović objašnjava da su troškovi uvoznika tako povećani za oko 20 odsto i da su retki uvoznici koji i dalje imaju interesa da rade sa nama, a nova tržišta teško se pronalaze, jer je reč o specifičnom proizvodu. Cilj je bio, objašnjava, da se stvori monopol kosovskih proizvođača i u tome su uspeli, uprkos naporima da se to spreči. Nešto slično pokušavaju sada i Makedonci, žele da više uposle domaće mlinove, a da od Srbije kupuju više pšenice, a manje brašna.

Makedonija je, sa druge strane, najnovije mere o isticanju markica na brašno tek po završenim fitosanitarnim analizama obrazložila potrebom da se podigne bezbednost proizvoda koji dolaze na njihovo tržište. Da li to znači da sumnjaju u kvalitet brašna iz Srbije? Direktor „Žitounije” tvrdi da su to izgovori. U kontinuitetu se, kaže, već godinama rade fitosanitarne analize na makedonskoj granici i kontroliše svaki šleper.

– Jasno je da pokušavaju da uposle domaće mlinove i obezbede im monopol. Pa i 20 odsto vina koje se prodaje u Srbiji makedonskog je porekla. Zar mi to njima treba da radimo sa ranim paradajzom i krastavcima? I naši proizvođači se bune, pa mi to ne radimo. Mi nismo za trgovinski rat. Ali, ako oni to rade već osam godina, pitanje je dokle ćemo da se ponašamo ovako pomirljivo – ističe Zdravko Šajatović.