utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 05.03.2018. u 21:50 Marijana Avakumović
KOPAONIK BIZNIS FORUM

Srbija diže investicioni rejting

„Rezultati su zaista sjajni na makroekonomskom planu. Srbija je sada mnogo finansijski stabilnija”, rekao je šef Kancelarije MMF-a Sebastijan Sosa na panelu posvećenom programu strukturnih reformi
Министар Душан Вујовић на Копаоник бизнис форуму (Фото Танјуг)

Za ovu godinu planirano je skoro 60 milijardi dinara za rast plata i penzija i dodatno povećanje moguće je samo ako za to bude prostora, odnosno ako to bude dozvoljavao rast BDP-a, rekao je juče Dušan Vujović, ministar finansija na „Kopaonik biznis forumu” i naglasio da se neće saglasiti sa dodatnim rastom plata i penzija ako za to ne bude prostora.

 „U budžetu za ovu godinu dozvolili smo maksimalni mogući prostor za povećanje plata i penzija, koje su realne makroekonomske projekcije dozvoljavale, što je oko 1,5 odsto BDP-a. To ne samo da je rekord za Srbiju već i u svetu”, objasnio je Vujović i podsetio da je naša vlada zacrtala da plate ne budu više od osam odsto BDP-a u javnom sektoru, a da penzije ne budu više od 11 odsto.

Naveo je primer Rumunije, koja je imala pokušaj nerealnog povećavanja plata, što nije bilo održivo, i da zato ne treba da idemo preko „gubera”.

Planirani rast BDP-a za ovu godinu iznosi 3,5 odsto i on je, prema rečima ministra finansija, projektovan na očekivanjima oživljavanja proizvodnje u poljoprivredi i energetici, a u 2019. godini moramo da nađemo druge izvore rasta. On smatra da u narednom periodu možemo da održimo budžetski deficit na nivou 0,7 odsto BDP-a, i ističe da je Srbiji od najvećeg značaja sada da dođe do investicionog rejtinga, odnosno da je kao pouzdanu i povoljnu investicionu destinaciju tržišta prepoznaju pre međunarodnih rejting agencija.

Vujović smatra da aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom treba nastaviti zbog podrške reformama i kontinuiteta poboljšanja kreditnog rejtinga. Reč je o takozvanom programu čuvarkuća ili Instrument koordinacije politike (PCI), koji ne predviđa finansijsku podršku, već dogovore oko reformskih mera.

„Mi smo samo dva mala koraka do investicionog rejtinga. Mislim da je to nešto što bi Srbija morala da ostvari u narednih godinu, godinu i po dana, maksimalno dve godine“, rekao je ministar finansija na jučerašnjem „Kopaonik biznis forumu” na panelu na kome su predstavljeni rezultati vlade, ukazano na probleme i ponuđena rešenja.

Srbija je prema njegovim rečima uspela da dovede u ravnotežu rashode i prihode, zahvaljujući čemu smo u 2017. godini imali budžetski suficit od 1,2 odsto BDP-a, a planirali smo deficit od 1,7 odsto BDP-a.

„Uspeli smo da preokrenemo liniju duga, to jest da smanjimo učešće duga u BDP-u, u čemu su nam pomogli i devizni kursevi, odnosno pad dolara, kao što su nam ranije odmagali”, rekao je Vujović i dodao da je naš dug u dolarima još uvek oko 8,5 milijardi.

Za dostizanje održivog i brzog rasta neophodne su: makroekonomska stabilnost, jače investicije, viši stepen produktivnosti i stabilan finansijski sektor, koji može da podrži investicije, zaključio je ministar finansija.

MMF međutim ima nešto konzervativniju procenu kada je reč o rastu BDP-a. Šef kancelarije MMF-a u Srbiji, Sebastijan Sosa, očekuje rast od oko tri odsto u ovoj godini. On je pohvalio dosadašnje napore Vlade Srbije u postizanju fiskalne konsolidacije podsetivši da je došlo do velikog smanjenja deficita i da je on pretvoren u budžetski višak.

„Rezultati su zaista sjajni na makroekonomskom planu. Srbija je sada mnogo finansijski stabilnija”, naveo je Sosa na panelu posvećenom programu strukturnih reformi za Srbiju.

Međutim, nije propustio da ne podseti na ono što nije urađeno, a to su: racionalizacija javnog sektora, reforma javnih preduzeća i privatizacija preostalih državnih preduzeća. Kao uspešne primere privatizacije naveo je prodaju „Železare” i „Galenike”.

Ko ključni izvor budućeg rasta naveo je povećanje investicija, koje su niske i iznose 17 ili 18 odsto BDP što je malo u poređenju sa 32 odsto koliko imaju dinamičnija tržišta.

„Srbiji su zato potrebne veće investicije iz privatnog i javnog sektora, kao i veće ulaganje u infrastrukturu”, rekao je Sosa i kao slabosti naveo sivu ekonomiju, vladavinu prava i efikasnost pravosudnog sistema.

Pavle Petrović, Dragan Đuričin, Linda van Gelder i Sebastijan Sosa (Foto Tanjug)

Regionalna direktorka Svetske banke, Linda van Gelder, složila se da je Srbija „ostvarila fantastične finansijske rezultate”, ali je ukazala da mora da reformiše javna preduzeća. Ona je podsetila da je potrošeno 1,5 milijardi evra na „spasavanje raznih banaka i javnih preduzeća”. Kao dobar primer navela je reformu „Železnica Srbije”, koje su ukinule neprofitne linije i godišnje zarađuju tri miliona dolara.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, smatra da je država već puno preuzela na svoja leđa, kada je reč o dugovima javnih preduzeća, zbog čega je pod hitno potrebna njihova privatizacija i pronalaženje strateških partnera.

„Rudarsko-topioničarski basen ’Bor’ treba što pre privatizovati. ’Petrohemiju’ isto tako. Tržišni uslovi su dobri da to može sada da se uradi”, rekao je Petrović.

Kod javnih preduzeća, kao što su EPS i lokalna javna preduzeća, treba da dođe do povećanja njihove efikasnosti i modernizacije, jer samo tako reformisana preduzeća mogu da generišu investicije i da budu značajan pokretač privrednog rasta, ocenio je on. Država bi, prema njegovim rečima, trebalo da omogući veći prostor privatnom sektoru kako bi on u budućnosti povukao privredni rast.

„Za to je, međutim, potrebno dati ravnopravne uslove da bi i oni mogli da investiraju”, izjavio je on.

Petrović: Udeo plata i penzija ograničiti na 11 odsto BDP-a

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije, Pavle Petrović, smatra da udeo

plata i penzija, u onome što se proizvede za godinu dana, ne treba da bude viši od 11 odsto, a učešće zarada u javnom sektoru ne više od osam procenata.

Prema njegovim rečima, rast plata i penzija treba da prati ekonomsku snagu zemlje tako da, ako je realni rast privrede od 3,5 do četiri procenta, znači da bi toliko mogle da se povećaju plate i penzije nominalno, naravno uvećane za stopu inflacije.

Uravnoteženi budžet je, kako kaže, moguć i nije restriktivan jer otvara prostor za dodatna trošenja u narednim godina zato što će se smanjivati subvencije za državna i javna preduzeća pod uslovom da se reforme u tom sektoru i sprovedu.

Drugi izvor ušteda vidi u smanjenju kamatnih stopa za zaduživanje države, koje će uslediti sa padom javnog duga usled uravnoteženog budžeta.

Petrović je ocenio da će se javni dug zemlje smanjiti u narednih pet godina, sa sadašnjih nešto malo iznad 60 procenata, na ispod 50 odsto ili na 45 posto zajedno sa restitucijom, što je prema mišljenju Fiskalnog saveta gornja granica za privrede kao što je srpska.

Privatni sektor da bude inovativniji

Zamenik direktora Međunarodnog monetarnog fonda (EU) za Evropu, Tanos Arvanitis, ocenio je da će se makroekonomska stabilnost održati, ali da fokus treba staviti na javni sektor i poboljšanje privatnog sektora koji, kako kaže, mora da postane konkurentniji i inovativniji.

„Privatni sektor mora da generiše više radnih mesta. Država ne sme da bude glavni pokretač ekonomskog rasta. Mora se kontrolisati javna potrošnja, kao i da se radi na poboljšanju položaja žena na tržištu rada”, rekao je on.

Govoreći o finansijskom sektoru on je ukazao da još nije postignuto da se „pojača dinarizacija” i smanji „evroizacija”.

Vlahović: Realno da privredni rast bude iznad 3,5 odsto

Predsednik Saveza ekonomista Srbije, Aleksandar Vlahović, smatra da je realno da Srbija ove godine ima privredni rast od 3,5 odsto i više. On je u uvodnom izlaganju na „Kopaonik biznis forumu” rekao da je javni dug Srbije blizu 60 odsto BDP-a i da sada imamo bolji kreditni rejting od nekih zemalja EU.

Prema njegovim rečima, vlada se mora pridržavati toga da se rast bazira na investicijama i izvozu, dok rast privatne i državne tekuće potrošnje treba da bude u skladu sa ostvarenim stopama BDP, i naveo da je to bilo uspešno u 2015. i 2016. dok je u 2017. doprinos investicija i izvoza u privrednom rastu smanjen.

Komеntari1
c1ed9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Odlicne vesti! Nasli smo u MMFovoj koloniji Srbiji odlican recept koji motivise strane investitore! ... Bas kao i u Britanskoj Imperiji osamnaestog veka najveci investicioni rejting su imale najvece britanske kolonije: Amerika i Indija. Jedna puna crnih robova, a druga radi za novac od koga nema prezivljavanja. ... Sve sto ulozis, vratiti se 100%, nema zakona, nema poreza, ne moras da im ostavis ni zutu paru, profit para oblake a domorodci skapavaju od gladi?! Bravo! Samo napred!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja