Jednostavno, moralo je to da se dogodi baš u Engleskoj. Ivani Španović nije bilo suđeno da to bude London i Svetsko prvenstvo na otvorenom, ali planetarna šampionka postala je u Birmingemu, „pod krovom”. Kada je nesrećni startni broj prošlog leta srušio njene snove o zlatnoj medalji, očaj i bes je kanalisala u još jači motiv, veru i želju da stane na najviši vrh postolja i čuje „Bože pravde”. Tako je i bilo pod svodovima „Barklikad arene”, dočekala je da joj legendarna Amerikanka Britnti Ris stisne šaku i stane stepenih ispod nje.

Ivana je konačno kompletirala set medalja sa svetskih dvoranskih prvenstava, uradila isto ono što ju je još kao juniorku poguralo ka sazvežđu atletskih velikana. Zasijala je 2008. godine  u Bidgošću na Svetskom prvenstvu u dvorani, za zlato oko vrata bio joj je dovoljan skok od 6,61 metra. U Birmingemu je doskočila do 6,94 i tako zaokružila priču „pod krovom” iz Sopota 2014 (bronzana sa 6,77) i Portlanda dve godine kasnije ( sa 7,07 do srebra). Srpska atletika broji ukupno četiri odličja, prvo je doneo „nebeski letač” Dragutin Topić (bronzu sa 2,32 m) na Šampionatu u Parizu 1999. Ipak, Španovićeva je usmaljena kada su u pitanju svetski šampionati na otvorenom – vlasnik je dve jedine bronzane medalje, iz Moskve 2013. (6,82) i Pekiga 2015. (7,01) i „ženske” atletske olimpijske – bronzane iz Rija (7,08).

– U Birmigem sam otišla po zlato i jedino to me je zanimalo. Toliko puta sam bila blizu i obično mi je Amerikanka Ris u pretposlednjem ili poslednjm skoku odnosila pobedu, bez obzira što sam imala bolje serije u proseku. Ona je vrhunski takmičar i dostoja poštovanja. Ima osam zlatnih medalja sa najvećih takmičenja, a kada imate takvu konkurenciju, preostaje samo da se skoncentrišete na ono što sami morate da uradite. Ovog puta sam uspela – izjavila je Španovićeva za „Sportski žurnal”.

Pripretila je Ris i u Birmingemu, u četvrtoj seriji je preuzela vođstvo, ali trajalo je tek par minuta. Ivana je odgovorila šampionski i potvrdila ono što su ona i njen trener Goran Obradović najavili još pred polazak iz Beograda. Nema sumnje da je mogla još dalje, ali na sreću nije se obistinilo Obradovićevo „proročanstvo” da će se zlato kovati na daljini oko 7,10 metara. Učitelj šampionke nije gubio veru ni kada je Ris povela trku, uprkos činjenici da je pre pobedonosnog skoka osetila bol u nozi.

– Ništa Ivanu nije moglo da poremeti. Kada je videla rezultat Amerikanke sve karte je bacila na četvrti skok. Sačekala je da na pravi način uđe u dasku i odrazi u najpovoljnijem trenutku i to je donelo ono što smo želeli – rekao je Obradović koji je priznao da nije gledao skok Amerikanke u šestoj seriji.

Sve pehove i nedaće Ivana je zlatnim skokom iz Birmigema bacila iza sebe. Pred njom je još nekoliko godina mukotrpnog rada i dokazivanja, a nije tajna da karijeru želi da završi sa još dva šampionska skoka koji joj nedostaju – na olimpijskim igrama i svetskom šampionatu na otvorenom, kako bi zlatom optočila knjigu svoje već sada blistave karijere. Te najveće mete su u Tokiju i Dohi, a do tada je pred njom još dosta posla, a prvi najvažniji da na leto u Amsterdamu odbrani titulu evropske prvakinje.

Danas u podne šampionki će biti priređen doček, ali ne ispred Gradske skupštine, već u atletskom domu, dvorani na Banjici tačno u podne. Simbolika je jasna u svakom smislu, a ne treba smetnuti s uma da je Ivana dva najbolja rezultata ostvarila upravo u Beogradu, 7,10 na otvorenom,2016. i treći svih vremena u dvorani, za zlatnu evropsku medalju od 7,24.