utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25
10 PITANjA: DOMAĆA RADINOST

Suvenir za najviše državnike i dar za najbliže

Stranci kao uspomenu iz Srbije sve češće ponesu prostirke s motivima staparskog i pirotskog ćilima, srpske tkanice, minijature, lopte od pustovane vune, necane nadstolnjake i stilizovana slova vezene azbuke
četvrtak, 08.03.2018. u 13:15
Огртач и капа (Фото Архива Етно-мрежа)

Nekad je pletenje bio svakodnevni rad. Naročito zimi. Naročito žena. Ono što se plelo, oblačilo se ili čuvalo, da se ponese kada se po udaji napusti roditeljski dom. Tople čarape, prsluci, suknje, haljine, tekstil za pokućstvo... Nije mogla da se zamisli kuća bez ormara sa poređanim metrima pamučne spreme. Umeće pletenja, vezenja, tkanja, pustovanja (ručno valjanje vune) prenosila se sa baka i mama na mlađe.

U moderno vreme međutim, heklani miljei polako su postajali – demode. Industrijska proizvodnja potisnula je ručne razboje, pa su se rukotvorine našle u zapećku. Žene, pod teretom drugih obaveza prestale su da se interesuju za tradicionalne tehnike i sve je manje onih koje znaju da prenesu ove veštine na mlađe generacije.

Ipak, vremenom, što zbog mode, koja je vratile etno-motive u žižu, što zbog– zarade, ručni rad je ponovo aktuelan. Starim tehnikama ručnog rada danas se izrađuju futrole za mobilne telefone. U koferima gosti iz inostranstva iz Srbije za uspomenu ponesu najčešće izvezenu torbicu, tapiseriju, peškir... Iste poklone daruju naši političari kolegama iz sveta.

Žene sa srednjom stručnom spremom, između 35 i 50 godina, radno sposobne, ali dugo bez posla, u izradi rukotvorina vide mogućnost za zaradu i zaposlenje

O tome kako se tradicionalnim ručnim radom može zaraditi za život, gde i kako naučiti ove zaboravljene veštine razgovarali smo sa Ivom Radić Kostić, koordinatorom Etno- mreže, udruženjem koje se bavi očuvanjem tradicionalnog nasleđa. Od 2005. obuku u tehnikama veza, zlatoveza, tkanja, pustovanja, pletenja i necanja prošlo je skoro 1.000 žena. Od sredine 2017. pokrenut je i projekat „1000 žena” upravo sa ciljem da se na poslovima izrade rukotvorina za protokolarne poklone angažuju mladi i žene bez posla.

1. Ko se danas bavi pletenjem, vezom, tkanjem…?

Iz čitave Srbije veliki broj žena se obraća Etno-mreži i interesuje za obuke i stručnu pomoć u ovoj oblasti, pitajući kako da opreme radionicu, dizajniraju proizvod, organizuju promociju. Najčešće su to žene sa srednjom stručnom spremom, između 35 i 50 godina, radno sposobne, ali dugo bez posla. U izradi rukotvorina vide mogućnost za zaradu i zaposlenje. Takođe, interesovanje postoji i među mladima, pa i za njih periodično organizujemo kreativne radionice. Tako dobijaju jedinstvenu priliku da razvijaju kreativnost i osećaj za lepo, kao i da na praktičan način upoznaju i zavole tradiciju svoje zemlje. Ohrabruje što interesovanje za ovakve programe raste među našim mališanima u dijaspori.

2. U bogatim zemljama pletenje se propagira kao „nova joga”. Šta je motiv da neko, na primer, u kasnim četrdesetim nauči da plete?

Žene u okviru Etno-mreže su tehnike ručnog rada najčešće učile od mama i baka, ali priznaju da se sada ovim poslom bave iz ekonomskih razloga. Na taj način mogu sebi da obezbede prihod radeći ono što vole, u čemu su najbolje. Često majka i kćerka rade zajedno u okviru naših udruženja. Sredovečne žene u našim udruženjima se uglavnom posvete izradi rukotvorina, dok se mlađe članice bave dizajnom, promocijama, plasmanom proizvoda, pisanjem projekata.

3. Da li ovaj posao donosi dovoljnu zaradu?

Žene obezbeđuju dodatni izvor prihoda u domaćinstvu, a mogu da rade u vreme koje ne remeti druge obaveze u porodici, domaćinstvu. Najprodornije su se osmelile na samozapošljavanje i otvorile su samostalne zanatske radnje. Mnoge su od amaterskog statusa izrasle u profesionalce.

4. Osim poznavanja same tehnike potreban je i repromaterijal konci, igle, vuna. Kako je snabdeveno naše tržište?

Nedostaje kvalitetan repromaterijal da bismo mogli da održimo oznaku autentičnosti i kvaliteta rukotvorina. Prirodna vuna se godinama u Srbiji spaljuje i baca iako predstavlja dragocen resurs za sve nas. I predionicama treba podrška, a vuna bi mogla da se „reciklira”: fino uprede, oboji i ponovo upotrebi za izradu pustovanih i tkanih komada. U sličnoj poziciji su druge zanatlije. Opančari sirovine nabavljaju iz inostranstva. Zato je neophodno da se donese zakon o zanatstvu i reguliše status zanatlija, koji u nepovoljnim uslovima čuvaju nasleđe i identitet Srbije.

5. Šta naša ekonomija dobija negovanjem starih tehnika?

Izrada rukotvorina mogla bi da izraste u industriju domaće radinosti i uposli veliki broj žena, mladih na selu. Znanja imamo, a organizovana proizvodnja ne zahteva velika ulaganja.

6. Koliko rukotvorine mogu da budu reprezentativni suveniri ?

Uz proizvode sa geografskom oznakom, poput pirotske peglane kobasice, somborskog sira ili homoljskog meda, rukotvorine predstavljaju autentične proizvode. Turisti ih traže kada šetaju Knez Mihailovom, a otvaranjem etno-galerije u centru Beograda, imali bismo mesto na kojem bi naše žene mogle da predstave svoje ručne radove.

7. Etno-motivi su u svetu sve češći u kolekcijama visoke mode. Da li ste sarađivali sa domaćim dizajnerima?

Imamo dugogodišnju saradnju sa Fakultetom primenjenih umetnosti i Etnografskim muzejom u Beogradu čiji stručnjaci i etnolozi čine naš dizajnerski tim, angažovani su kao predavači i mentori u brojnim projektima. Aktivno sarađujemo sa vrsnim domaćim umetnicima i dizajnerima. Na toj listi su Sofija Arsić iz Zemuna, Dušanka Botunjac iz Negotina, Rajka Jovanović iz Beograda i Slobodan Mitrović iz Bele Palanke. Imamo tematski konkurs i izložbu koju ocenjuje stručni žiri pod nazivom „Sto žena – sto minijatura”. Time želimo da podstaknemo članice da se takmiče i istaknu u osmišljavanju savremeno dizajniranih rukotvorina.

8. Koliko je ovaj posao pogodan za kategorije stanovništva koje teško dolaze do posla, one u petoj deceniji života i osobe sa invaliditetom?

Sa Savezom slepih i slabovidih smo već uspešno sarađivali na obukama za njihove članove. Bez obzira na hendikep, oni na ovaj način mogu kreativno da se izraze i da rade. U 2018. planiramo obuke pustovanja u Pančevu i Leskovcu. Angažovanje na izradi rukotvorina može da unapredi ekonomski status i drugih osetljivih kategorija stanovništva, uz programe koji se prilagođavaju specifičnosti svake ciljne grupe.

9. Dokle se stiglo sa inicijativom „1000 žena”?

Do danas smo angažovali 308 žena. Pokazali smo da iz veština kojima vladaju, ne odlazeći iz svojih sredina, mogu da ostvaruju prihod.

10. Kakvu korist država ima od narodnog veza?

Protokol Vlade Republike Srbije dugi niz godina koristi rukotvorine Etno-mreže za diplomatske poklone.

Rukavice za Ketrin Ešton, tkanica za Putina

Iva Radić Kostić, koordinatorka Etno-mreže, kaže kako je ministar Ivica Dačić prilikom pregovora o Kosovu Ketrin Ešton, predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost, poklonio rukavice s vezom. Tomislav Nikolić, prethodni predsednik Srbije, Vladimiru Putinu poklonio je tradicionalnu srpsku tkanicu. Princ Čarls i vojvotkinja Kamila prilikom posete Srbiji bili su oduševljeni poklonima izrađenim tehnikom veza i zlatoveza. Aktuelna premijerka Srbije Ana Brnabić rado koristi rukotvorine iz našeg asortimana. Omiljeni su joj azbuka u tehnici veza i zlatoveza i tradicionalni srpski peškiri. Predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović osim što koristi rukotvorine iz našeg asortimana je iskazao posebno poštovanje prema proizvođačima rukotvorina iz Vojvodine i lično je posetio udruženje u Staparu koje izrađuje tkane prostirke.

Hiljadu žena

– Projekat „1000 žena” pokrenuli smo je u junu 2017. sa Naledom, uz podršku Zorane Mihajlović kao predsedavajuće Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Cilj je da u roku od godinu dana omogućimo radno angažovanje 1.000 žena i mladih u poslovima izrade rukotvorina, koje će biti protokolarni pokloni naših institucija i privrede – kaže Iva Radić Kostić.

Srpski salon

Kao najistaknutijeg ljubitelja rukotvorina naša sagovornica izdvaja Zoranu Mihajlović, potpredsednicu vlade i ministarku saobraćaja i infrastrukture. Ona prilikom susreta sa zvaničnicima daruje rukotvorine. Zahvaljujući njenoj inicijativi u zgradi Vlade Srbije opremljena je sala za sastanke neformalno nazvana „Srpski salon” , u njoj su osim tkanih prostirki s motivima staparskog i pirotskog ćilima, tradicionalne srpske tkanice, minijature, lopte od pustovane vune, necani nadstolnjaci i stilizovana slova vezene azbuke.​


Komentari0
863c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja