utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25
IZ NAŠIH RIZNICA

Sudbina spomenika Mari Resavkinji

Rasprave oko javnih obeležja često su pratili sukobi različitih političkih, estetskih i moralističkih mišljenja, pa je svilajnačkoj heroini pripisano da nosi „republikansku” buktinju
Autor: Branko Bogdanovićpetak, 09.03.2018. u 08:15
Статуа представља персонификацију Србије (Фото Д. Јевремовић)

Inicijative građana za podizanja spomenika borcima izginulim u Velikom ratu nisu uvek tekle bez trzavica. Indikativna je sudbina svilajnačke Mare Resavkinje, koja donekle podseća na aferu oko spomenika „Vesniku pobede”, odnosno nagog Meštrovićevog „Pobednika” u Beogradu. Rasprave oko javnih spomenika, naime, često su bile propraćene sukobima različitih političkih, estetskih i konzervativno-moralističkih mišljenja.

Građani Svilajnca su, naime, 1923. godine odlučili da podignu spomenik svojim sugrađanima palim u ratovima od 1912. do 1918. godine. Osnovan je odbor koji je prikupio dobrovoljne priloge u visini od oko 300.000 dinara a izrada projekta poverena je slovenačkom vajaru Ivanu Zajcu. Temelji spomenika postavljeni su 1923, a svi radovi su završeni tri godine kasnije.

Spomenik je otkriven 27. oktobra 1926. godine, na svečanosti kojoj su prisustvovali kraljev izaslanik i mnoge ugledne ličnosti.

Lovorov venac ne smeta

Spomenik je bio u vidu „piramide od mermera, na čijem je vrhu stajala od tuča figura lepe Resavke u narodnoj nošnji. Resavka je u desnoj ruci držala luču, a u levoj lovorov venac, dok su joj pod nogama bili postavljeni vojnički simboli – truba i doboš”.

Devojka je dobila ime „Mara Resavkinja”, a kao model je, navodno, poslužila mesna lepotica Zora Bidžić-Milosavljević.

Na prednjoj strani postamenta ispisano je krupnim slovima: „+Palim ratnicima / Varoši Svilajnca / 1912–1918 / blagodarno potomstvo.”

Pri dnu piramide bila su urezana imena oko 400 ratnika iz Svilajnca, među njima i imena osnivača „Politike” Vladislava i Darka Ribnikara, koji su takođe otuda rodom. Na uglovima piramide nalazile su se slike mnogih ratnika, a pri dnu su urezana imena članova odbora koji su podigli spomenik.

Spomenik Mari Resavkinji danas i na otvaranju 1926.

Međutim, Opštinskom odboru Svilajnca je 15. septembra 1934. godine predsednik opštine Mihajlo R. Milenković sa članovima odbora podneo molbu da se na spomeniku bista „Devojke sa buktinjom u ruci” zameni drugom, prikladnijom. Nakon slave koju su stekle heroine Velikog rata, poput Milunke Savić, gospodi nije smetalo to što figura devojke simbolizuje žrtve palih meštana. Problem je bio – političke prirode!

Kao motiv za ovakav postupak, naime, navedeno je da buktinja u ruci predstavlja „simbol republikanizma”, a pri tome, venac pobede u drugoj ruci nije spomenut.

Podnosioci molbe nisu znali ili nisu uzeli u obzir već postojeće slične spomenike bez ikakvog političkog značenja kako u svetu, tako i kod nas. Opštinski odbor je 3. oktobra uslišio molbu da se bista „Devojke sa buktinjom u ruci” na spomeniku zameni novom skulpturom. Protiv ovako ishitrenog rešenja „rojalističke” uprave su članovi Odbora za podizanje spomenika, mesar Čeda S. Kostić, inž. agronomije Jovan i apotekar Vojin Draškoci, trgovac Drag. N. Ilić, trgovac Mita Stefanović, Dušan A. Popović i Rale S. Veličković, pa čak i protojerej Bogdan – Boga Lj. Petrović, 6. oktobra podneli žalbu.

Heroina Pomoravlja
Postoji više verzija o poreklu mita o „Mari Resavkinji”. Legende kažu da se posle kosovske tragedije 1389. godine ćerka jednog srpskog plemića, Mara, zajedno sa majkom zakaluđerila u nekom od srpskih manastira. Postoji i priča o Mari iz vremena Prvog srpskog ustanka, kćeri Jokse Resavca, jednog od prvih doseljenika sa Kosova. Po njima, Mara je kao otresito čeljade sarađivala sa resavskim knezom Petrom Jakovljevićem Erčićem i Stevanom Sinđelićem u organizovanju otpora prema Turcima i lično učestvovala u nekim akcijama. Konačno, postoji i verzija da se radi o devojci koja se zajedno sa srpskim vojnicima borila u Prvom svetskom ratu i povlačila preko Albanije.

Oba dokumenta su tri dana kasnije prosleđena na razmatranje Načelstvu Sreza resavskog. No, načelnik je ekspresno, 9. oktobra potvrdio odluku opštinskog odbora, a žalba odbora je odbačena.

Spor ovim nije okončan nego je podignut na viši nivo: kompletan materijal poslat je na razmatranje upravi Moravske banovine u Nišu. Ban Milan Nikolić je 26. oktobra poništio odluku opštine Svilajnac o zameni statue do okončanja spora, a predmet je prosledio Ministarstvu prosvete u Beogradu, kao nadležnom za pitanje podizanja spomenika. U cilju da preduprede trajno poništenje njihove odluke, uporni borci protiv „republikanizma” su se 30. oktobra obratili Umetničkom odeljenju Ministarstva prosvete, tražeći obaveštenje da li je spomenik uopšte prošao uobičajenu proceduru i dobio saglasnog ovog tela. Službenici ministarstva, koji su svakodnevno, dolazeći na posao u zgradu u Kralja Milana br. 2 (Danas Vukova zadužbina), na vrhu kupole Ministarstva finansija gledali „Veliku Srbiju”, našli su se u čudu. Kako bi se izbegla nesuvisla polemika, pronađeno je „solomonsko” rešenje: odgovarajući dokument, navodno, nije pronađen, te je Ministarstvo prosvete u decembru 1934. odlučilo da zabrani korekcije spomenika sa obrazloženjem da „ako je spomenik jednom odobren, zasigurno ne predstavlja simbol republikanizma ili bilo šta slično”.

Pretopljena u municiju

Figura nesrećne „Mare”, međutim, nije uspela da preživi Drugi svetski rat – u noći između 7. i 8. jula 1944. je srušena i odneta u nepoznatom pravcu. Prema pisanju Nikodija Trujića i Miše Milojevića, statuu su navodno skinuli četnici pod komandom poručnika Vukašina Petkovića iz Resavskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini i preneli je u selo Gladnu, gde su je u lokalnoj četničkoj radionici oružja pretopili. Od materijala su izlili ručne bombe, upotrebljene u borbi sa partizanima 24. jula kod sela Mozgovo.

Posle oslobođenja građani Svilajnca su odlučili da obnove spomenik. Naravno, ovo je bilo vreme kada se na „republikanske” simbole poput nesrećne buktinje gledalo sa žarom novih političkih ideja; čak pet ih je bilo ukomponovano u grb nove države. Tako je angažovan vajar Lojze Dolinar, koji je prema sačuvanom kalupu Zajčevog dela izlio novu statuu. Obnovljeni spomenik je svečano otkriven 29. novembra 1951. godine. Na novom spomeniku postavljena je tabla sa urezanim tekstom: „Palim ratnicima / Varošice Svilajnca / 1912-1918 / Blagorodno potomstvo / Podiže ovaj spomenik 27 H 1926 / preko noć 7-8 jula 1944. uništili su / Resavski četnici, a obnovi je / Građanstvo Svilajnca.”

Bronzane devojke simboli Srbije

Slični spomenici već su krasili Srbiju. Najistaknutija bronzana statua, nalazila se na vrhu kupole zdanja Ministarstva finansija u Beogradu (danas Vlada Republike Srbije), izgrađenog 1928. godine. Radilo se o nešto izmenjenoj skulpturi „Velike Srbije” vajara Đorđa Jovanovića, izlivenoj još 1901. godine. Statua je predstavljala personifikaciju Srbije, prikazanu u vidu devojke sa vencem na glavi, koja je u desnoj ruci držala visoko podignutu baklju, a levom pridržavala štit.


Komentari0
8cc24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja