četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:28
INTERVJU: MIODRAG KOSTIĆ, predsednik „MK grupe”

Hoću da kupim deo „Agrokora”

Radije ćemo se opredeliti za bankarski sektor u Sloveniji ili hotelijerstvo u Crnoj Gori i regiji, nego za investiciju u PKB, kaže naš sagovornik
Autor: Marijana Avakumovićutorak, 06.03.2018. u 22:00
Миодраг Костић (Фото Танјуг)

„MK grupa” je zainteresovana za kupovinu onih „Agrokorovih” firmi koje se bave oblastima u kojima imamo dugogodišnje iskustvo, a to se pre svega odnosi na poljoprivrednu proizvodnju i preradu. Konkretni koraci zavise od ponude i od toka samog procesa prodaje. Nemamo ambicije da kupujemo „Agrokor” u celosti, već samo one delove koji će doprineti jačanju konkurentnosti naše kompanije na evropskom i regionalnom tržištu. Naravno, bitan faktor da do kupovine i dođe jeste odgovarajuća cena, kaže za „Politiku” Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe”.

Da li ste i dalje zainteresovani za kupovinu PKB-a?

U ovom momentu je opalo naše interesovanje za kupovinu dodatnog poljoprivrednog zemljišta. Tako gledano, PKB nam je manje interesantan nego ranije. Obrađujemo više od 30.000 hektara i nastojimo da povećamo efikasnost prinosa postojećih parcela koje imamo. Kada je reč o novim investicijama, radije ćemo se opredeliti za bankarski sektor u Sloveniji ili hotelijerstvo u Crnoj Gori i regiji, nego za investiciju u PKB.

Da li to znači da se težište vašeg poslovanja širi na region i za koje ste kompanije iz bivših jugoslovenskih republika zainteresovani?

Prisutni smo u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. U Sloveniji smo investirali oko 50 miliona evra. Krajem 2015. godine preuzeli smo luksuzni hotel „Kempinski palas Portorož”. Posedujemo većinski udeo vlasništva u Aerodromu „Portorož”, a AIK banka poseduje 20 odsto akcija Gorenjske banke. U Hrvatskoj smo uložili oko 60 miliona evra u akviziciju hotelskog kompleksa „Skiper rizort”. U Crnoj Gori posedujemo Nikšićki mlin i mlin u Spužu, a zajedno sa „Strateks grupom” posedujemo 30,46 odsto HTP „Budvanska rivijera”. Vrednost investicija u Crnoj Gori iznosi oko 50 miliona evra. U budućem periodu planiramo da i dalje širimo poslovanje u ovim zemljama. Naše oblasti interesovanja i dalje su poljoprivreda, sa posebnim akcentom na preradne kapacitete u poljoprivredi, bankarstvo i turizam, koji je u konstantnom porastu, imajući u vidu porast broja turista koji daju prednost odmoru na Jadranskom primorju u odnosu na severnu Afriku i Tursku.

Na „Kopaonik biznis forumu” se priča o digitalizaciji poljoprivrede. Koliko je to realno u trenutku kada mi i dalje subvencionišemo kupovinu traktora?

Digitalizacija je neminovnost i svetske kompanije već uveliko idu u ovom pravcu. Podrazumeva se da će to biti slučaj i sa domaćim. Budući da su ulaganja u digitalizaciju velika, bitno je odrediti odnos cene i profita koji će ona doneti.

„MK grupa” krenula je sa digitalizacijom poslovanja još pre tri godine, pod radnim nazivom „Uberizacija ’MK grupe’”.

Državne finansije su stabilne. Kako prema vašem mišljenju pospešiti privredni rast?

Da li je dug 60 ili 80 odsto BDP-a manje je bitno u odnosu na cilj tog zaduživanja. Nije isto da li se država zadužuje da bi povećala plate i penzije ili zbog investicija u infrastrukturu. Ukoliko država ulaže u izgradnju infrastrukture, koja će povećati konkurentnost srpske privrede, doprineti rastu zaposlenosti i BDP-a, onda je opravdano da zaduženost bude i veća od nivoa o kojima pričamo.

Predstavnici MMF-a insistiraju na jačanju privatnog sektora, a Linda van Gelder, direktorka Svetske banke, skreće pažnju da je nivo investicija manji od nivoa subvencija...

Poreska uprava redovno objavljuje spiskove poreskih dužnika, ali istovremeno ne daje podatak ko su najveće platiše. Neophodno je da država uradi ozbiljnu analizu i sagleda koje kompanije plaćaju najveći porez i najviše izdvajaju za socijalno i penziono. Time bi mogla da predvidi koje mere treba preduzeti da bi te kompanije brže rasle i napredovale, a da državne i privatne firme, koje godinama ne izmiruju svoje obaveze, sankcioniše.

Kada na Zapadu dajete subvencije sagledavate dodatu vrednost toga što subvencionišete. Tamo, na primer, svaki poljoprivredni proizvođač može da dobije po 450 evra, ako generiše dodatu vrednost od 1.000 evra. Naravno da to važi i za druge sektore. Nivo subvencija treba prilagoditi sektoru i broju ljudi koji je u toj oblasti zaposlen. Odličan primer za to je turizam, gde su poželjne subvencije države kako bi se smanjila nezaposlenost. To je oblast koja zapošljava veći broj ljudi, a u kojoj posao mogu da nađu i oni koji su manje obrazovani i generalno im je teže da se zaposle.


Komentari7
c22cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

karijera
cudno je da pojedinci po svaku cenu uspesnu karijeru zele da zavrse u BANKROTU
Ivo Mušić
Što je bilo naše sada je njihovo.
Miroslav M.
Ako mislite na tajkune onda ste apsolutno u pravu.
Preporučujem 7
Trifun
Радије ћемо се определити за банкарски сектор у Словенији или хотелијерство у Црној Гори и регији, него за инвестицију у ПКБ...Kostic je kapital stekao za vreme dosmanlijske pljackaske privatizacije,kupujuci secerane za 1 evro i svercujuci u EU secer od trske iz J.Amerike.Srbija je zbog tog Kosticevog sverca,svojevremeno pretrpela ogromne materijalne stete,ali i medjunarodni ugled,jer je EU takvo ponasanje sankcionisala ukidanjem kvote za izvoz secera iz Srbije.Kostic je u tom poslu stekao veliku materijalnu dobit i nikad nije odgovarao za to delo pred sudom u Srbiji niti mu je ta nelegalno stecena dobit oduzeta..I sad taj kapital,nezakonito stecen u Srbiji, nece da ulaze u Srbiju,nego ce u Sloveniju i Crnu Goru!!!
Jeremija
Biće jednog dana kao Todoriću: Partija dala, partija uzela.
Preporučujem 15
slavica
Mozes da kupis na pijaci jaja na komad,a firmu ces morati celu a ne kako tebi odgovara. Dosta si dzabaline dobio od ove drzave,dosta je. Plati pa radi sta hoces.
Мирослав
Је л' то што неће да улаже у домаће и овдашње разлог да клијенти бивше Алфа банке, коју је купила његова АИК банка, 3,5 месеци након укидања још нису добили платне и чековне картице и не могу да плаћају безготовински?! Принуђени су да дижу паре на шалтеру јер не могу да користе ни банкомате​. Да ли би у Словенији могао тако бахато да се понаша, кад већ хоће да купи словеначку банку? Чисто сумњам.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja