ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:52
Kopaonik biznis forum

Većinski paket RTB-a „Bor” za 350 miliona dolara

Država će ponuditi strateškom partneru RTB „Bor” većinski paket, najavio je juče Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede
Autor: Marijana Avakumovićutorak, 06.03.2018. u 22:00
Нова борска топионица испуњава високе еколошке стандарде (Фото Танјуг)

Na sledećem „Kopaonik biznis forumu” RTB „Bor” najverovatnije neće biti tema panela o reformi državnih preduzeća, koji se iz godine u godinu ponavlja, budući da će rudarsko-topioničarski basen ove godine biti privatizovan.

Država će strateškom partneru RTB „Bor” ponuditi većinski paket, najavio je juče Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede na panelu posvećenom restrukturiranju državnih preduzeća.

On smatra da će privatizacija biti uspešna kao i privatizacija „Železare Smederevo” i da će biti predviđena dokapitalizacija od oko 350 miliona dolara, te da će država u skladu sa zakonom tri godine pratiti tu investiciju. Prema njegovim rečima, to je najbolje rešenje za RTB i podsetio da je država ranije „oprostila 1,1 milijardu evra istorijskih obaveza koje su nagomilavane u tom preduzeću još iz vremena SFRJ”.

Navodeći „Železaru” kao primer uspešne privatizacije, podsetio je da je država za smederevsku čeličanu ranije izdvajala oko 110 miliona evra svake godine za pokrivanje gubitaka, dok sada pozitivno posluje.

Naveo je da je fizička proizvodnja u „Železari” povećana za 44 odsto, kao i prihod od prodaje za 77 odsto. „Dobar deo je i od rasta cene čelika, a i investicije su za skoro pet puta povećane u odnosu na period kada je Srbija bila vlasnik. Započeli su i investicioni ciklus.”

Trivunac je rekao da je za dobar deo državnih preduzeća privatizacija „nužno zlo, jer nema drugog izlaza”.

Danas se u svetu dešava magija
Budućnost počinje kada se rešite svih starih ideja, dogmi, zastarelog i prevaziđenog znanja, rekao je futurolog i predavač u oblasti poslovne inteligencije i trendova Magnus Lindkvist.Kao gost iznenađenja na „Kopaonik biznis forumu”, Lindkvist se obratio liderima i poručio im da ne treba težiti konkurenciji, takmičiti se, već treba stvarati ono što „nije izmišljeno”. „Još je Nensi Sinatra otpevala da kad treba da se promenimo, mi se držimo onog što je staro i isto. Ostajemo dugo u vezama za koje znamo da treba da ih prekinemo. To važi i za kompanije, jer rade jedno isto svake godine. Ne idite tamo gde vas tolerišu, nego gde vas slave”, rekao je Lindkvist.Objašnjava da kompanije danas žele samo više da prodaju, a ne da promene svoj način rada, te da prava prilika leži u „magiji”. „Ono što je nerealno danas, to je potencijal sveta, da se ne takmičimo, nego da pravimo stvari ni iz čega”, rekao je Lindkvist i istakao da su mnoge stvari nastale kao delo usamljenih i tada pogrešno shvaćenih kreatora i dodao da treba tražiti „čudne ljude”. „Mi danas nagrađujemo takmičenje, a kažnjavamo kreaciju. Mi ne volimo kreatore, stvaraoce, ne želimo da se uklope”, napominje i objašnjava da se u takmičenjima dobijaju medalje, da ljudi vole uspeh koji vas kasnije čini arogantnim.Govoreći o robotizaciji u budućnosti, Lindkvist kaže da roboti neće moći da obavljaju poslove koji su laki za ljudska bića, kao što su, našalio se, „mazanje karmina” ili, na primer, „nošenje stvari”.Futurolog kaže da se ne treba plašiti promena i buke koju pravi tehnologija, te da treba trčati u susret buci, jer je to mesto na kome bi trebalo da budemo. „U 2018. postoji strah i oklevanje. Ljudi se odvajaju, gledaju jedni druge kao protivnike. Nije sve vezano za prosperitet i tokove novca, ovde se radi o nečemu dubljem, o sposobnosti i kapacitetu da, recimo, Srbija postane svetionik. Da nam pokaže da će ono što je danas nemoguće sutra biti moguće”, rekao je on.

Od 556 državnih preduzeća njih oko sto još čeka da promeni vlasnika, mada većinu očekuje stečaj. Očigledno je da restrukturiranje ovih firmi ne ide tako brzo kao što je očekivano, ali je činjenica da su pomaci napravljeni.

Milun Trivunac je izneo podatak da je na ta preduzeća od 2002. do 2013. godine potrošeno 923 miliona evra, a u poslednje četiri godine direktna davanja iznose oko 50 miliona evra.

„Mnoga od tih preduzeća već su u stečaju, neka su sprovela Unapred pripremljeni plan reorganizacije, ali ’Železaru’ najčešće navodimo kao primer dobre privatizacije”, rekao je Trivunac.

Tender za strateškog partnera za RTB „Bor” biće raspisan najkasnije u maju ili junu, najavio je juče ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i rekao da bi u toku ove godine mogao da bude izabran strateški partner, koji će morati da obezbedi oko 300 miliona dolara investicija. Za RTB „Bor” su prema njegovim rečima zainteresovane velike kineske, ruske i kanadske kompanije, koje već mesecima prate poslovanje rudarsko-topioničarskog basena. RTB je u dobrom stanju i relativno je konsolidovan „sa dve noge na zemlji”, rekao je ministar.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, slaže se da su „Železara” i „Galenika” svetli primeri, ali ako se posmatra broj zaposlenih u preostalim preduzećima koja još čekaju kupce, jasno je da se restrukturiranje sprovodi manje uspešno.

„Ne mora ništa strašno da se desi ako preduzeće ode u stečaj. To se vidi na primerima IMT-a, IMR-a, Fabrike vagona iz Kraljeva. Izvesno je da za mnoge neće biti zainteresovanih privatnih investitora. Osnovna poruka je politika svođenja čistih računa”, rekao je Vučković.

Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, smatra da se proces reformi mora ubrzati. Objašnjavajući zašto je dobro da bude završeno restrukturiranje i kakve koristi od toga ima, naveo je da su „Železnice Srbije” uštedele 30 miliona evra, dok je EPS naplatu povećao na 87 odsto, umesto nekadašnjih 50 odsto.

On je rekao da je EPS na dobrom putu reorganizacije, kao i da je predviđeno da do kraja 2019. iz te kompanije ode ukupno 5.000 radnika.

Ali, ovo javno preduzeće, prema njegovim rečima, i dalje ima višak zaposlenih, iako je iz tog preduzeća već otišlo 3.500 radnika. „Promene idu u pravom pravcu, ali moramo da ubrzamo ceo taj proces. Na primer, tarife EPS-a sada su bolje definisane, ali i dalje nisu na nivou tarifa u EU”, kazao je on. Navodi da treba još poraditi na izlasku kompanija na berzu, kao i da je EPS ključni igrač u srpskoj privredi. „Tu možemo najbolje da demonstriramo šta može da se uradi i koje su poteškoće, ali i da se na EPS-u može videti pozitivan uticaj ako se sve uradi dobro. Ne možemo još reći da je, kad je o EPS-u reč, čaša potpuno puna, ali krećemo se u dobrom pravcu”, istakao je Ndegva.

„Sviđa mi se to što je predsednik Srbije rekao da možemo da se vinemo kao raketa u svemir, ali moramo biti efikasniji da bismo to i ostvarili. Eto, to su sve benefiti reformi, one su na početku bolne, ali dugoročno donose veliku korist”, naglasio je Ndegva.

Tatjana Pavlović, finansijska direktorka EPS-a, rekla je da je to preduzeće prošlu godinu završilo u plusu od šest milijardi dinara.

„Elektroprivreda Srbije” pokrenula je velike investicije i na kraju procesa reformi 2020. godine tom preduzeću biće potrebno još proizvodnih radnika”, rekla je ona. U EPS-u trenutno ima oko 29.000 zaposlenih. Pavlovićeva ističe da je smanjivanje broja zaposlenih bolna tema i da je predviđeno da EPS od 2014. do 2020. smanji broj zaposlenih za 5.000, što je oko 15 odsto. „Broj smo do sada smanjili za oko 3.000, preciznije 2.947, i to najvećim delom kroz stimulativne otpremnine. Postavlja se pitanje da li će EPS 2020. imati dovoljan broj radnika, pošto je obim posla jako veliki. Mi smo najveće energetsko preduzeće u Srbiji, ali i na Balkanu”, naglasila je ona.

Upitan koje je preduzeće najviše odmaklo u sprovođenju reformi Vladimir Vučković je odgovorio da su to „Železnice Srbije”, te da je u tom preduzeću za dve godine broj zaposlenih smanjen za 30 odsto, a masa zarada za 20 odsto.

„’Železnice Srbije’ su najpozitivniji primer. Zaista se tu najviše vide sprovedene reforme u finansijskim izveštajima. Sigurno da ima problema, ali su pohvale vredni rezultati. Broj zaposlenih je smanjen za 30 odsto, masa zarada je pala za 20 odsto, zatvorili su 1.000 kilometara pruge ili oko 12 odsto svih pruga. Nisu se čuli veliki otpori, a oko 3.000 ljudi otišlo je iz tog preduzeća”, naveo je Vučković.

„Srbijagas”, prema njegovim rečima, ima bolje rezultate koji nisu zagarantovani na duži rok, jer su bili povoljni odnosi cena imputa i gotovih proizvoda. Takođe, za EPS kaže da ima dobre rezultate, ali je to delom „palo s neba”, jer je u poslednje dve godine cena struje povećana za 11 odsto, a broj zaposlenih smanjen za 10 odsto, ali da se očekivala bolja slika nego što se može videti u finansijskom izveštaju.


Komentari6
bfbff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар,ЗАГРЕБ.
Да би мој коментар био јасан нек нетко од данашњих владара"државе ми"објави колика је вриједност рударског блока бакра,сребра и злата по данашњим тржишним цијенама,узимајући у обзир бурзовне промијене у задњих пет година.Просијек.
Леон Давидович
Све ће упропастити и продати м и шта ће народ имати? Неће имати ништа моћиће да раде само као најамна радна снага. Народ то и види па се зато и селе јер сигурно размишљају ако смо ионако најамници онда да идемо тамо где ћемо бар скупље продати своју кожу. Транзиција је најегостичније и најкорумпираније друштво у новијој историји. Првобитна акумулација капитала још личи на морално друштво наспрам транзиције.
Петар,ЗАГРЕБ.
По други пут г.уредниче.Молим објавите.Права политика је обрни зло на добро.Ако је Србија каснила у транзицији,то може надокнадити из добрих и још више лоших примјера у другим транзицијским државама. Вриједност РТБ,Бор,треба исказати у двије цијелине: 1-Вриједност друштва као производно технолошке цијелине треба процијенити по правилима струке,динамичком методом будућих приноса.Ако је резултат негативан ,а то значи да је ликвидацијска вриједност,мања од нуле,продај за један динар,а негативну разлику надокнади преузиматељу из рудног блага. 2-Рудно благо у рударским блоку процијенити посебно бакар,сребро и злато.То је државно и народно То има вриједност.То осигурава неограничено пословање друштва(going concern) и профит. Примјер. Паметни и поштени тражили су да се Ина-Нафтаплин са плинским и нафтним пољима издвоји и остане у хрватском власништву,али нису послушали, предали највеће богаство странцима. Данас,хоће да гаси прераду и да се сировина прерађује у Мађарској. Хрватска држава би да врати доброг коња који је данас стари парип,али тешко,што се једном да то се више не враћа.Стара дјечја. Прочитајте рударске уговоре српских владара у Дубровачком архиву. Воздигли државу ми,на рудном богаству.
Душан
Не не не и не!
Zivko
Nada drzava nema kapacitet sigurno a mozda ni volju da adekvatno prati te strane partnere investitore.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja