petak, 23.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:03

Patrijarha će tajno birati vladike

Prema Predlogu novog ustava, zvaničan naziv SPC će biti Srpska pravoslavna crkva – Pećka patrijaršija
Autor: Aleksandar Apostolovskisreda, 07.03.2018. u 12:00
Ти­ту­ла иза­бра­ног па­три­јар­ха гла­си­ће: ар­хи­е­пи­скоп пећ­ки, ми­тро­по­лит бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ки и па­три­јарх срп­ских и по­мор­ских зе­ма­ља (Фото Д. Јевремовић)

Ako tradicionalni majski Sveti arhijerejski sabor usvoji Predlog novog ustava SPC, dve trećine vladika biraće tajnim glasanjem patrijarha. Sadašnja praksa apostolskog žreba, kada se vrhovni poglavar naše crkve bira nasumice, odnosno izvlačenjem jedne od tri koverte sa imenima kandidata, otići će u istoriju. Prema Predlogu novog ustava, zvaničan naziv SPC će biti Srpska pravoslavna crkva – Pećka patrijaršija, a titula izabranog patrijarha glasiće: arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpskih i pomorskih zemalja.

Finalnu verziju ovog dokumenta, kako se saznaje, Sveti arhijerejski sinod nedavno je uputio svim arhijerejima SPC, a usvajanje novog ustava SPC najverovatnije će se naći na dnevnom redu majskog zasedanja najvišeg crkvenog tela.

Šta se krije i kakve mogu biti posledice stavljanja na dnevni red i usvajanja novog ustava, koji je izradila Komisija za reviziju Ustava SPC, formirana odlukom Sabora još 16. juna 2011. godine.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije bio je na njenom čelu.

Uobličeni tekst nacrta mogao bi postati prvi celoviti Ustav SPC još od 1931. godine. Njegova poslednja veća revizija učinjena je 1947. godine i poznavaoci prilika unutar SPC saglasni su da je neophodno da se novi Ustav SPC prilagodi sadašnjem vremenu.

Naravno, pitanje je kakve su bile namere komisije koja je stvarala novi ustav? Da li je reč o pripremi terena i odmeravanju snaga među mitropolitima i episkopima u izboru narednog patrijarha, kako se ne bi dogodilo da on bude izabran Božjom voljom, već voljom njegovih predstavnika u Saboru? Apostolsko biranje patrijarha uvedeno je 1967. godine, kao odbrana od mešanja svetovne komunističke vlasti u najvažnija crkvena pitanja. Ali ni zasedanja Sabora prethodnih godina nisu bila lišena borbe unutar samog episkopata za prevlast.

Ukoliko se dogodi da ovaj dokument bude usvojen, SPC će pretrpeti promene i u teritorijalnoj organizaciji, a nacrt novog ustava predviđa uzdizanje 13 postojećih episkopija u mitropolije. Novi ustav SPC takođe predviđa i sprovođenje u delo i staru ideju podele Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. U prestonici će tako biti osnovane dve nove eparhije: Voždovačko-vinčanska, sa sedištem na Voždovcu, i Zemunsko-novobeogradska, čiji će vladika stolovati na Novom Beogradu. Da li se ovakav predlog može tumačiti i smanjivanjem realne moći patrijarha, jer je on, između ostalog, nosilac titule mitropolit beogradsko-karlovački?

Istoričar dr Aleksandar Raković, iz Instituta za noviju istoriju Srbije, kaže za „Politiku” da izbor srpskog patrijarha dvotrećinskom većinom može biti dobro rešenje, ali ukazuje da je reč o Nacrtu ustava Srpske pravoslavne crkve.

– Pri tom, tek treba da vidimo da li je reč o tekstu koji će biti poslat Svetom arhijerejskom saboru ili će biti korigovan i poboljšan. O svim ovim rešenjima mišljenje pored našeg episkopata treba da daju i sveštenstvo i narod jer svi mi zajedno činimo Srpsku pravoslavnu crkvu – napominje Raković.
Prema njegovim rečima, dodavanje imena Pećke patrijaršije u dosadašnji naziv Srpske pravoslavne crkve takođe je dobro rešenje, jer se time još izričitije potvrđuje srpska crkvenost Kosova i Metohije.

– Budući da je Pećka patrijaršija, kao istorijska institucija, jedan od kamena temeljaca savremene srpske državnosti, na taj način se naglašava i karakter srpske državnosti na Kosovu i Metohiji – napominje Raković.

Ali njegovo mišljenje je drugačije kada je reč o unutrašnjoj podeli SPC na mitropolije, s kojima bi očito bile grupisane neke episkopije. One bi zajedno imale svoje Sinode sa mitropolitima na čelu i o tome treba dobro razmisliti – pojašnjava Raković.

– Naša crkva nije u poziciji kao Ruska pravoslavna crkva ili Rumunska pravoslavna crkva da donosi takva rešenja. Srpska pravoslavna crkva deluje u nametnutim državnim okvirima otcepljenih republika i čini mi se da nije srećno rešenje stvarati Sinode u republičkim granicama ili regionalnim okvirima. Nema potrebe izlaziti u susret državnom vrhu crnogorskih separatista, posebno zbog toga što verni narod u Crnoj Gori želi da ostane čvrsto vezan za Patrijaršiju u Beogradu – kaže on ukazujući da treba razmisliti da li patrijarhova titula treba da nosi naziv patrijarh srpskih i pomorskih zemalja. Raković smatra da u današnjem kontekstu, ta drevna titula ne znači baš ništa.

– Sasvim je ispravna i najbolja moguća dosadašnja titula patrijarh srpski – napominje dr Aleksandar Raković.


Komentari15
b2af0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Др Милан Лекић
Предлог новог устава је у својој суштини антисрпски. Сврха његова је субверивна; разорити само језгро српског духовног и културног идентитета у коме лежи најснажнија свесрпска кохезиона сила - Светосавље. У најтежим историјским искушењима Српска црква Светога Саве збијала је редове свога народа; а данас? На врхунцу борбе за спас Косова и Метохије потеже се питање раслојавања и децентрализације СПЦ потезом пера. Заборавља се колико је милиона наших предака дало своје животе за свесрпско уједињење и заједничку цркву, онакву каквом ју је учинио Свети Сава. Српска црква (архиепископија) на челу са Архиепископом српским (1219-1346) а потом Патријархом српским (1346 до данас) - најстарија је национална хришћанска црква у Европи, позната под тим именом од почетка. Зашто би се мењало традиционално име најстарије српске институцијe? Али, питање имена СПЦ је спин и дефокусирање пажње са суштине - подле субверзије изнутра, према упутствима "Равенског" и "Критског" документа о стицању аутономије.
Нишчи добронамерник
Новим начином избора Владике изгледа имају више поверења у свој избор него у Божији! Сви знамо шта се све обећава због изборне победе па није тешко замислити да тако једног дана када зафали који глас за победу,неке Митрополије са својим синодима добију аутокефалију а назив "поморске земље" у Патријарховој титули постане доказ да су оне нешто друго од Српских земаља и тд. Обратите пажњу и које се Епархије уздижу на ниво Митрополија, бар једна Епархија са територија које имају политичку независност ће имати ранг Митрополија али ће и Војводина (чак две) и Косово добити Митрополије што отвара могућност за велике политичке злоупотребе,притом у Војводин само Банатска неће бити Митрополија ваљда Е. Никанор није достојан титуле, исто тако ће случајно чланови комисије за промену устава постати митрополити(Банатска,Браничевска,Далматинска..),Патријарх ће моћи да буде Епископ без једног дана предходног столовања итд...Ако су неке информације нетачне ви праштајте и исправљајте али не будимо млаки!
Миљан
Као и увек одличан текст нашег најбољег колумнисте... Два питања ме "копкају", ако је до сада уз помоћ Светог Духа, за шта је служена посебна литургија и вођен посебан ритуал, биран Патријарх, да ли то значи да га сада заобилазимо и одбацујемо? И под два, због назива СПЦ-Пећка патријаршија Патријарх ће бити у Пећи, јел тако? Ако неће, онда је реч о лицемерју своје врсте...
Милча Петринсћи
Ама се раскрекетале комуњаре, разгакале жуте паткице и пачићи, разгоропадили другосрбијанци, "паметни срби", "културни срби" "слободни срби", НАТО-овце и НАТО-овке, НВО-овце и НВО-вке, афежејке и афежејци, "боркиње и борци", "антифашисткиње и антифашисти", жене у црном и брадати мушкарци у црном. Кад год виде чланак о нашој цркви муњевито се окпе "као муве зумзаре око тазе говно"! Све они знају шта је боље за цркву иако нису крштени (то су неверници) не знају ни да се прекрсте, ни да очитају оче наш, ни где им је црква. Све боље збају од Синода у коме седе најобразованије владике. Ако тајно гласање није демократско, како ли се тек зове избор Доналда Трампа када је Хилари Клинтон на тајним изборима добила 2 милиона гласова више од Трампа, али га 534 чланова ЦК КП Америке тзв. електори изабраше за председника? Тада нисте зујали, крекетали, гакали и арлаукали, јер је то америчка демократија нацифашистичког типа. Од вајкада је наша црква демократичнија од свих светских демократија.
Miodrag X
Brate Milca, po prethodnim a po ovom komentaru zakljucujemo da si jako pametan i obrazovan i podrzavamo tvoj stav i ako nismo bas sve u potpunosti razumeli. Nasa crkva je demokratska i u njenom Ustavu nista ne treba da se menja jer komunisti i sad vladaju u Srbiji i usvajanjem novog Ustava preti velika opasnost da se dogodi politizacija crkve i patrijarh naturi srpskom narodu. Pecka patrijarsija se ne sme pojavljivati dok ne bude egzistirala u Srbiji jer je bez smisla da bude u stranoj zemlji. S postovanjem za sve Srbe sirom sveta koji se svakog dana u sve vecem broju okupljaju u srpskim pravoslavnim hramovima. Mi treba da smo ljudi koji s verom u Boga treba da postujemo, pomazemo i volimo jedni druge, da vlada sloga medju nama, da ne cinimo nikome zla i da s ponosom zivimo kao Srbi. Pozdrav od nas iz Chicaga.
Preporučujem 11
Кунта
Укидањем досадашњег начина бирања патријарха жребом, који је уведен због комуниста да не би они бирали патријарха, потврђује се присуство и победа комуниста у Цркви. Питао сам се, где су преко ноћи нестали силни комунисти, сад сам добио одговор.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja