Devetoro ljudi preminulo je u Srbiji od komplikacija malih boginja (morbila), bolesti koja može da se spreči jednostavnim postupkom – dobijanjem vakcine. Zbog toga je juče ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar apelovao na roditelje oko 30.000 mališana da vakcinišu svoju decu jer je to jedini način da se deca i odrasli ne razbolevaju i ne umiru od malih boginja u 21. veku. On je naglasio da se preduzimaju sve raspoložive mere i u prevenciji i u lečenju.

– Nemojte da opet odlazimo u krajnost kako je sistem mogao nešto više da uradi, kada je jedino merilo stepen obuhvata vakcinacije, na šta smo godinama unazad upozoravali da se smanjuje, ali je bilo onih koji su želeli da slušaju druge i tako izlože opasnosti svoju decu i ostale ljude. Do sada je zabeleženo devet smrtnih slučajeva, što nije smelo da se desi. Najmlađa žrtva imala je samo 15 dana, a najviše obolelih je uzrasta do pet godina. Kada govorimo o smrtnim slučajevima, nažalost, to je sve u skladu s opisom ove bolesti, da se na 1.000 obolelih dogode tri smrtna slučaja – istakao je Lončar.

Od početka oktobra prošle godine registrovane su 3.162 osobe obolele od malih boginja, dok je kod 1.594 bolest laboratorijski potvrđena u Institutu „Torlak”. Većina obolelih bila je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Građani se s pravom pitaju šta još, osim vakcinacije, može da se uradi kako bi se sprečilo širenje epidemije i da li se očekuje rast broja obolelih.

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović smatra da je pitanje dana je kada će broj umrlih postati dvocifren i da zdravstvene vlasti moraju da insistiraju na poštovanju propisa. To znači i da ne sme da se događa da nevakcinisano dete bez opravdanog razloga dolazi u dečji kolektiv, da je važno da se kažnjavaju nesavesni roditelji, kao i odgovorni za širenje panike, ali i doktori koji izdaju lažne potvrde o postojanju alergije kod deteta. Naime, neki roditelji plaćaju lekare da im izdaju lažne potvrde da je dete alergično na jaja, pa ono u tom slučaju ne sme da primi MMR vakcinu.

– Nije se podbacilo s protivepidemijskim merama, već je bojkotovano njihovo sprovođenje. Nije stvar do epidemiologa, već do inspekcije i sudova. Neki se pitaju kako je moguće da u susednoj Crnoj Gori nemaju epidemiju ove bolesti. To je zato jer su mali Crnogorci zaštićeni u velikom procentu. Važno je uplašene roditelje predškolske dece privoleti da se urazume. Sve ostalo je mnogo manje važno. Predškolski uzrast je potencijalni rezervoar zaraze od kojeg prevashodno zavisi dalji tok epidemije. Takođe, zdravstveni radnici biće testirani i vakcinisani. Ta aktivnost je već u toku – naglašava dr Radovanović.

On napominje da ne postoji stroga granica bezbednog uzrasta koji je zaštićen. U načelu, prirodnim putem (zaražavanjem u detinjstvu) zaštićeno je 95 odsto rođenih pre polovine šezdesetih godina prošlog veka. Vakcinacija je počela 1971. i obuhvatila je 1970. godište. Te osobe su dobile jednu dozu vakcine, koja od 10 do 15 godina štiti u vrlo visokom procentu, a kasnije ublažava kliničku sliku.

Revakcinacija, davanje druge doze, uvedena je formalno 1993. za decu rođenu 12 godina ranije.

– Trebalo bi da su bezbedni svi rođeni od 1983. godine i kasnije. Međutim, obuhvat je, zbog sankcija, bio nizak i 1996. dostigao je tek 50 odsto – upozorava dr Radovanović.

Epidemije malih boginja prijavljene su na teritoriji svih većih gradova u Srbiji i u brojnim opštinama. Ipak, čini se da je najteža situacija u Beogradu, gde živi trećina obolelih od morbila i gde je zabeleženo šest smrtnih slučajeva.

Primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje, napominje da su male boginje izrazito zarazna bolest. Statistika pokazuje da je, zaključno sa 28. februarom, u Beogradu oko 20 odsto dece koja imaju pet, šest ili sedam godina i dalje nevakcinisano, da je onih koji imaju od sedam do 10 godina vakcinisano od 95 do 97 odsto, a starijih do 14 godina više od 97 odsto. To se oslikava i na strukturu obolelih, jer deca predškolskog uzrasta najčešće obolevaju.

– Oni koji imaju više od 30 godina, a obole, uglavnom se zaraze od nevakcinisane dece koja virus donesu kući. Na taj način virus dobiju i oni koji su polovično vakcinisani. Nema trajnog rešenja za epidemiju osim vakcinacije veće od 95 odsto. Najtvrđi orah je u Beogradu, gde je najdublje ušla antivakcinalna aktivnost. Trenutno više od 5.000 dece u glavnom gradu Srbije nije dobilo cepivo. U prestonici je od 2007. godine obuhvat vakcinacije manji od 95 odsto, a naglo opada posle 2011. godine. Najmanje vakcinisanih bilo je 2016. godine – 65 odsto. Ovako kako se sad žestoko reaguje, tako je trebalo te 2016. godine, a kada je Beograd u pitanju, možda čak i ranije – smatra dr Kon.

Ako se ne promeni trend vakcinisanja u predškolskom uzrastu, slede i epidemije zaušaka i rubeola, dodaje naš sagovornik, a ukoliko se izbegava davanje deci četvrte doze vakcine u drugoj godini, za pet do deset godina možemo da očekujemo čak i epidemiju difterije, tetanusa i velikog kašlja. Trenutno je samo 78,81 odsto dece vakcinisano ovim cepivom.

– U odnosu na to šta bi moglo da se dogodi, mogu da kažem da su nas male boginje samo pomilovale. Kada se pojavi epidemija gripa, naučili smo da zatvaramo škole na nekoliko dana i da se ona umiri. Međutim, s malim boginjama to nije dobro rešenje jer je njihova inkubacija od sedam dana do 21 dan. Mi se verovatno nalazimo u maksimumu epidemije, koja će polako opasti u nekoliko narednih nedelja. Dakle, u narednim mesecima neće imati toliku snagu – dodaje naš sagovornik.

Mnogi ljudi se pitaju ima li smisla da se vakcinišu u odraslom dobu. Neke privatne zdravstvene ustanove nude tu opciju, što se naplaćuje od 5.000 do 8.000 dinara. Dr Kon kaže da je najvažnije da svako proceni rizik i odluči da li će to da uradi, ali da je mnogo bitnije da zdravstveni radnici, posebno oni koji rade s decom, dobiju vakcinu. Antivakcinalni lobi, smatra on, prikazuje kao istinu nešto što je nemoguće, a to je da oni koji su vakcinisani obolevaju i šire bolest.

– Da li je vreme za ispitivanje odgovornosti nije najbitnije, ali je važno da niko ne bude bez odgovornosti. Besmislena je i teza da su bezbedne samo vakcine koje se proizvode u Srbiji. Neki roditelji traže garanciju države da bi detetu dali vakcinu. Država se svojim zakonima na neki način obavezuje, ali nije jasno kako bi mogla da bude garant. To je isto kao kada bi se garantovalo da dete, kada krene u školu, nikad neće imati nikakav problem. Neke stvari ne mogu u potpunosti da se garantuju. Ostavljanje deteta nezaštićenog nosi najmanje hiljadu puta veći rizik po mališana i društvo nego da bude vakcinisano – dodaje dr Kon.

Oko milion građana u Evropi nije vakcinisano osnovnim vakcinama protiv bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, zbog čega se povećava broj država koje se suočavaju s epidemijama, kako se ranije mislilo, već zaboravljenih bolesti.