nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Raskoš rimske Srbije u Akvileji

Mnoštvo vrednih predmeta iz naše zemlje, na čijoj je teritoriji rođeno čak 17 rimskih imperatora, od subote će biti izloženo u palati Meizlik
Autor: Milica Dimitrijevićsreda, 07.03.2018. u 22:00
Симпулум, остава Текија, први век, Народни музеј у Београду (Фото НМ.)

Eksponati izložbe „Blago i carevi – raskoš rimske Srbije”, koja se u subotu 10. marta otvara u Akvileji, u Italiji, stigli su na odredište i njihovo postavljanje je u toku. U palati Meizlik do 3. juna biće izložen 61 vredan predmet, svi zajedno čine najznačajnija ostvarenja umetnosti i zanatstva iz vremena kada je prostor današnje Srbije činio integralni deo Rimske imperije.

O kulturnom nasleđu naše zemlje, na čijoj je teritoriji rođeno čak 17 rimskih imperatora, svedočiće trideset predmeta iz fonda Narodnog muzeja u Beogradu, deset iz Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici, osam iz Narodnog muzeja u Zaječaru, četiri iz Narodnog muzeja u Nišu, po tri iz Muzeja Vojvodine i Muzeja grada Beograda i po jedan iz Narodnog muzeja u Požarevcu, Muzeja Krajine u Negotinu i jedne privatne kolekcije. Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja, i Antonio Zanardi Landi, predsednik fondacije „Akvileja”, čelnici dve partnerske institucije u ovom projektu, složili su se, govoreći juče pred medijima, da je prostor ovog drevnog mesta idealan za jedan ovakav poduhvat.

– Ovaj je grad predstavljao vrata ka istoku koja bi omogućila širenje Rimskog carstva, ali je za nekoliko godina on postao kapija sa istoka kroz koju su stizali uticaji sa Balkana, Srednjeg istoka, severa Afrike i stvorena je nova kultura. Akvileja, kao i Srbija, predstavlja vekovima pograničnu teritoriju – istakao je Landi i dodao da je ovo dobra prilika da se italijanska publika podseti veza koje su postojale u davna vremena i koje postoje i sada.

Šlem-maska, Smederevo, drugi vek, Narodni muzej u Beogradu (Foto NM)

Dela koja će biti izložena potiču iz širokog hronološkog okvira između prvog i šestog veka, odnosno počev od ranog Rimskog carstva, preko perioda Tetrarhije, sve do vremena Konstantina Velikog i perioda ranog hrišćanstva. To je upravo i vreme kada je Akvileja bio jedan od najvećih i najbogatijih gradova Carstva na tlu današnje Italije i doba kada su, kako je podsetio Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, Akvileja i Singidunum bili direktno povezani putem koji je agilni pešak mogao da pređe za oko 25 dana. Pred Italijanima će se, prema rečima Ivane Popović, naučnog savetnika i autora izložbe, naći paradni šlemovi s početka četvrtog veka, iz Berkasova i Jarka, i vladarski skiptari, carski portreti u bronzi, poput portreta imperatora Trajana, kao dela monumentalne skulpture sa mosta na obali Dunava na Đerdapu, kao i moćni portret Konstantina Velikog, rođenog u Nišu, imperatora koji je svoju viziju o toleranciji prema progonjenim hrišćanima ostvario Ediktom 313. godine u Milanu, promenivši pogled na svet ljudi tog doba i dalje tokove istorije.

– Pored portreta ova dva imperatora – vizionara biće izloženi i portreti rimskih vladara trećeg veka, careva Albina, Makrina i Kara, ali i portreti od porfira iz vremena Tetrarhije, kao što je portret Galerija iz Romulijane – Gamzigrada ili portret Konstancija Drugog iz Sirmijuma. Prikazaćemo i izuzetnu grupu tetrarha iz Gamzigrada kao i veličanstvenu Beogradsku kameju, izvedenu u višeslojnom sardoniksu, a u slavu pobede Konstantina Velikog nad varvarima – objasnila je Ivana Popović i dodala da će biti izložena i dela koja svedoče o religiji i verovanjima, kao i promenama tokom dugog istorijskog perioda koji ova izložba prati: reljefi boga Mitre, statuete Asklepija i Higije iz Medijane, glave boginje Venere iz Sirmijuma i Medijane, Herkula iz Gamzigrada.

Izložba se realizuje u okviru kulturne saradnje Italije i Srbije i pod pokroviteljstvom našeg Ministarstva kulture i informisanja. Postavku prati i dvojezičan katalog na engleskom i italijanskom koji je plod saradnje srpskih i italijanskih stručnjaka. Pored Ivane Popović, koordinator izložbe je i Deana Ratković, muzejski savetnik. 


Komentari1
31df3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Puno Ime
Ne radi se o portretu cara Trajana vec Trajanovog oca!!! Otkud nespominjanje u oficijelnom tekstu italijanske izlozbe Arheoloskog muzeja Djerapa ili lokaliteta Karataš, Tekija (bez naznake''kladovska'') Kladovo-Pontes, odakle poticu Mitrin reljef, Bronzana glava Trajanovog oca, figuralna predstava Albina pa i glavna ilustracija iz vaseg clanka? Negotin i Zajecar nisu izuuzeti iz nabrajanja, svakako zasluzeno, ali ako se bude govorilo u kulturnom turizmu, ovo je jos jedna propustena prilika za kladovski kraj...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja