Beogradu treba gondola. Bez dileme to tvrdi dr Igor Marić, urbanista. Prema predlogu plana detaljne regulacije, kojim rukovodi u ime Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, ona će povezati Kalemegdan i park Ušće.

Ideja o gondoli koja će prevoziti pešake, bicikliste, majke sa dečjim kolicima, osobe sa invaliditetom sa jedne na drugu obale Save nije ad hok vaskrsnula, kaže Marić. Godinama je u igri i daleko je jeftinije, jednostavnije i ekološki prijemčivije rešenje od izgradnje pešačkog mosta.

– Taj deo Save do Brankovog mosta je međunarodni plovni put što znači da sve što se gradi u toj zoni mora da bude na visini od 16,5 metara od najviše kote reke. Na novobeogradskoj strani su reni bunari i izuzetno je komplikovano napraviti prilaze mostu, a pitanje je da li bi se on na tu obalu naslonio tamo gde je najpogodnije pešacima. Njegov raspon ne bi mogao da bude četiri ili pet metara kao što se obično misli, nego bismo na kraju gradili pravi saobraćajni most što je skupa investicija – objašnjava Marić.

I proširenje Brankovog mosta levo i desno za njega je problematično ne samo zbog toga što to zahteva obnavljanje nosača i konstrukcije, već zato što je to izuzetno prometna saobraćajnica u kojoj je vazduh zagađen.

U Londonu su pešačkim mostom spojili obale Temze, ali su posle dve godine morali da ga popravljaju jer nije bio stabilan, a Temza je potočić naspram Save, podseća ovaj planer.

– Gondola nije skupa za održavanje, elegantno je rešenje za spajanje dva dela grada i turistička je atrakcija. Imaju je svetske metropole poput Pariza, Barselone, Lisabona, Londona... Stanice naše gondole neće ugroziti vizure na istorijsko jezgro grada i biće na visini od oko 40 metara što je visinska razlika između Save i Terazijske terase – ističe Marić.

Metar ispod Savskog šetališta na Kalemegdanu biće jedna ulazno-izlazna stanica, a druga je zamišljena tik uz skejt park, odnosno preko puta Poslovnog centra „Ušće”. Stanica u Starom gradu biće ukopana u zemlju i njoj će se prilaziti stepenicama i stazama sa blagim nagibom. Na dubini od sedam metara ispod nje je pećina i urbanisti su ostavili mogućnost da se ona uredi i liftom poveže sa stanicom.

Ona preko puta Poslovnog centra „Ušće” biće iznad zemlje, tik uz skejt park i imaće suvenirnicu i bistro.

Skejteri nemaju razloga za brigu, dodaje Marić, jer njihov poligon neće biti porušen. Koridor gondole malim delom zahvata skejt park i ako bude trebalo on može da se proširi za deo koji mu se uzme.

Gondola će se protezati na dužini od kilometra, od čega je 300 metara iznad reke. U tom transportnom sistemu biće šest dekorisanih stubova, dva pored stanica na visini od 15 metara. Tri su planirana  na novobeogradskoj strani, jedan na mestu tramvajske okretnice kod pristaništa i sva četiri su od po 50 metara. Brzinom od pet, šest metara u sekundi u špicu će prevoziti 3.000 putnika na sat u oba smera.

– Plan predviđa između 30 i 35 kabina u koje će moći da stane između 10 i 30 putnika. Neće raditi dvadesetak dana godišnje zbog remonta, košave ili zaleđenih sajli. Gondola bi mogla da služi i kao javni prevoz. Za ovu investiciju, koja bi mogla da se realizuje za godinu i po, potrebno je oko 10 miliona evra – navodi Marić.

Investitor gondole je JP „Skijališta Srbije”, a predlog plana je na javnom uvidu do 19. marta. Dan kasnije ističe rok kad građani mogu da dostave primedbe na taj dokument Sekretarijatu za urbanizam.

Da li će nacrt pretrpeti izmene odlučiće članovi gradske komisije za planove koji dokument šalju u Skupštinu grada gde se usvajaju ovakvi zakoni.