četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 10.03.2018. u 21:50 Đuro Đukić

Mesto gde igraju vile

Vodenice, suvače i vetrenjače su obeležile jednu dugu epohu, naročito u Banatu, koji je od pamtiveka bio žitnica
Претпоставља се да су прве ветрењаче у Војводину допремљене из Холандије (Фото Из каталога изложбе)

Najstariji tip mlinova u Banatu su vodenice na Tisi, Begeju i Tamišu i drugim manjim rekama. Kad se razvila privreda, po rekama su se namnožile lađe, a mlinovi na vodi su postali smetnja jer su vodotoci postali tesni. Tada su se namnožile vetrenjače i one su pretežno počele da služe za mlevenje žita. Posle njih razvijala se mlinska industrija, a u takvim modernim postrojenjima ne vidi se gde ulazi pšenica i ne miriše brašno. Valjda se zato ljudi više i ne okupljaju u mlinovima u kojima su kroz vekove mlelo žito i gde se godinama taložila bela koprena, ostatak od brašna.

Uoči vikenda, u zrenjaninskom Narodnom muzeju je otvorena izložba o mlinovima srednjeg Banata, čiji autor je Dušan Marinković, viši kustos koji se godinama vredno bavio ovom interesantnom temom. Na marginama ovog kulturnog događaja mogu se saznati brojni i interesantni detalji iz oblasti specifične baš za ovo podneblje. Banat je ravnica u kojoj je čovek vrlo rano u svojoj istoriji počeo da se bavi zemljoradnjom, a to, pre svega, znači žitom. Tvrdi se da su arheolozi dokazali da na ovim prostorima postojanje pšenice seže u 6. milenijum stare ere. Na lokalitetu Batak između Perleza i Zrenjanina otkriveni su ručni žrvnjevi za mlevenje žita koji pripadaju vinčanskoj kulturi, odnosno periodu od 5500. do 4700. godine stare ere.

Pisani tragovi o vodenicama govore da su se one pojavile još u 16. veku, a jedan izvor iz 1573. potvrđuje da je u to vreme jednu vodenicu s četiri kamena podigao veliki vezir Mehmed Paša Sokolović, i to u varoši Bečkereku na reci Begej. Vodenice su mogle biti fiksirane uz obalu, dok im je točak bio uronjen u reku čiji tok ga je pokretao, a voda se mogla i posebnim kanalima navoditi na mehanizam za pokretanje kamena. Postojale su i pokretne vodenice na lađama, gde sama plovidba pokreće mlinove koji tako melju dok se lađa kreće. Mlinovi na vodi su kasnije mogli biti vlasništvo manastira, zajednička imovina redovnika, ortaka ili pojedinaca. Brigu o tim prvim fabrikama vodili su vodeničari, koji su svoje znanje najpre sticali kroz šegrtovanje, a onda su ga i oni prenosili drugima. Najčešće svojim sinovima. Slični vlasnički odnosi protežu se do današnjeg dana.

Pošto su reke bile tesne, u ravnici se javljaju mlinovi suvače. Reč je jednostavnim postrojenjima koje pokreće stoka: goveda i konji. Prvi pisani, a sačuvani dokument o banatskim suvačama nastao je u Pančevu 1727. Zrenjanin je 1793. godine imao 17 suvača, a ove mlinove imala su i sva okolna sela. Neka i više njih. Krajem 19. veka selo Botoš je imalo 14 suvača. Izvesna udovica Kolbaski u Bečkereku je 1890. svoju suvaču opremila parnim kazanom i to su bili začeci prve industrije. Suvačari su, inače, morali da polažu ispit pred esnafskom komisijom.

I gradnja mlinova na vetar, odnosno vetrenjača, seže u daleku prošlost. One su podizane da bi mlele žito, a u svetu i da bi se prelivala voda u početnim sistemima za navodnjavanje. Pretpostavlja se da su prve vetrenjače u Vojvodinu dopremljene iz Holandije. Najstarija vetrenjača u Banatu podignuta je 1794. u Elemiru. Agošton Kiš je ovde imao posed, a kad je čuo za vetrenjače putovao je u Holandiju i kad ih je video odmah je poželeo da ih ima na svom posedu. Najveći nedostatak mehanizama na vetar je što ovaj energent nije uvek na raspolaganju. Svejedno, one su u neko vreme dale značajan doprinos prehrani stanovništva, a danas joj se čovek opet vraća jer je vetar prirodna pojava, ne može da se potroši, ima ga u neograničenim  količinama i kad se koristi nema zagađivanja okoline.

Načini na koje se melje žito u industrijskim pogonima usavršavali su se poslednjih decenija iz dana u dan. U ovakvim mlinovima se više ne noćiva, ovde ne dolaze pomeljari i ne iščekuju brašno u dugim redovima. U vodenicama, suvačama i vetrenjačama dokoni su izmišljali svakakve priče. Verovatno zbog taktičke borbe da se što pre stigne na red, razvile su se prave bajke o demonima, vampirima i raznim drugim nadljudima koji su pretili svima koji zanoće u mlinu. Po slovenskoj mitologiji, oko vodenice igraju i vile, ovde duga pije vodu pa se u vodi oko vodenice niko ne kupa. Vodenica mora da se gradi najmanje sedam godina. Ako je neki predmet omađijan crnom magijom, uperenom protiv neke osobe, mora se baciti na vodenički točak. Zbog dugačke i ponekad zamorne škripe mlina, kod nas se za dosadnog čoveka ili ženu uvrežila izreka „melje kao mlin”. Vodenice, vetrenjače i suvače, obeležja kroz dugo vreme, nestali su, izreka je ostala.

Saša Srećković, iz beogradskog Etnološkog muzeja, na otvaranju izložbe u Zrenjaninu rekao je da je sve ono što je o mlinovima kao važnom obeležju viševekovne epohe sakupio Dušan Marinković značajno za našu kulturu. Izložbi su svoj doprinos dali i učenici dve ovdašnje škole. Oni su izradili makete nekih mlinova i tako se na najbolji način upoznali s našim graditeljskim nasleđem.

Komentari3
07161
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Meni je neverovatno kako se prepisuju tudje knjige. Objavljena je knjiga 2014. godine Vetrenjače Vojvodine nekad i sad, odakle su skinute ne samo fotografije, već i prepisani pasusi koji se i ovde prepoznaju. Možda nije loše da se povede računa o autorskim pravima, navodima izvora i sl. Baš je ružno uzimati tuđe bez pitanja.
nn
samo neka se promovise nije vazno tvoje moje
Sasa Trajkovic
Odličan tekst sa malom dozom sete i nostalgije za nekim lepšim vremenima kada je čovek živeo u tom rajskom ambijentu negovao zemlju a ona ga obilato nagrađivala svojim plodovima. Nažalost ljudska glupost, bahatost i gramzivost su sve te divne stvari kao što su vodenice, vetrenjače i Banatske salaše pretvorile u ruglo ili ogromne plantaže u kojima se proizvodi NE gaji pšenica ili ječam, neka barem ostane sećanje na neko lepše vreme kada je čovek bio čovek.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja