četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48
RAZGOVOR NEDELjE: NELA KUBUROVIĆ, ministarka pravde

Ustav je interes svih građana

Ako radni tekst ustavnih amandmana dobije pozitivno mišljenje Venecijanske komisije i građana na referendumu, biće izmenjen i niz zakona u oblasti pravosuđa
Autor: Miroslava Derikonjić, Aleksandra Petrovićsubota, 10.03.2018. u 22:00
Нела Кубуровић (Фото Ж. Јовановић)

Javna rasprava o ustavnim amandmanima u oblasti pravosuđa završena je 8. marta. Mišljenje većeg dela struke je da radni tekst amandmana treba povući.

Ministarka pravde Nela Kuburović detaljno je obrazložila izmene Ustava na poslednjem okruglom stolu u Beogradu prošle nedelje i rekla da povlačenja neće biti.

Najavili ste da će radni tekst amandmana biti revidiran. U kom pravcu bi išle te izmene?

Ministarstvo pravde će da sumira sve ono što smo dobili tokom javne rasprave i s konačnim predlogom teksta izaći ćemo u javnost, nadam se, za tri sedmice. Istovremeno ćemo predlog uputiti Venecijanskoj komisiji na mišljenje. Od toga će zavisiti dalji proces predlaganja Vladi. Ukoliko mišljenje ne bude pozitivno, radiće se na redigovanju i usklađivanju onoga što Venecijanska komisija bude dostavila Republici Srbiji.

Ministarstvu pravde do sada je stiglo dvadesetak pisanih komentara, kako stručnih tako i laičkih. Dostavljena su nam i mišljenja Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda u Kragujevcu. Komentare su poslali i pojedini advokati i profesori. U usmenoj javnoj raspravi bili su zastupljeni i predstavnici civilnog sektora, ali i ostali koji su zainteresovani kako će izgledati buduće ustavne izmene. Jer, Ustav se ne tiče samo sudija i tužilaca, već je to pitanje od značaja za sve građane koji treba da se izjasne na referendumu.

Javnost ne zna da li su profesori ustavnog prava i sudije bili u radnoj grupi za sastavljanje amandmana.

Zvanična radna grupa za izradu samog teksta nije ni postojala. Ministarstvo pravde je samo radilo. Smatramo da imamo kompetentne stručnjake i da je Ministarstvo pravde dovoljno stručno i osposobljeno da može u amandmane da pretoči sve ono što smo imali prilike da čujemo tokom javne rasprave, ono što su evropski standardi i mišljenja Venecijanske komisije. Svako je imao mogućnost da učestvuje i kaže šta želi, bilo da su u pitanju sudije i tužioci ili profesori.

Da li to znači da niste pozvali stručnjake iz oblasti ustavnog prava kada ste sastavljali radni tekst?

U radnoj grupi, koja je izradila Pravnu analizu ustavnog okvira o pravosuđu, što je bila polazna osnova i za prvi krug javne rasprave i za sastavljanje samih amandmana, bile su sudije i tužioci najvišeg ranga, kao i profesori ustavnog prava. Imamo profesore koji su naknadno dostavili svoje pisane komentare i svakako ćemo i to uzeti u razmatranje.

U kom pravcu idu vaša razmišljanja oko revizije teksta s obzirom na veliki broj oprečnih mišljenja?

Sva dospela mišljenja će biti objavljena i biće obrazloženo zašto nešto nije prihvaćeno. Ništa nećemo kriti. Sve što budemo uradili za naredne tri sedmice biće javno dostupno.

Ko će odlučivati koje će primedbe biti usvojene?

Ministarstvo pravde.

Ko u Ministarstvu pravde?

Ministar sa svojim timom. Zajedno učestvujemo u razmatranju svega onoga što je dospelo. Uzećemo u obzir sve konstruktivne predloge, potkrepljene argumentima, zašto nešto treba promeniti i na koji način.

Sudije imaju primedbe na sastav i način izbora Visokog saveta sudstva kakav je predviđen amandmanima.

Ni u jednoj državi u okruženju ne postoji telo koje direktno bira sudije, a da pritom većinu njegovih članova čine sudije. To je u suprotnosti s međusobnom kontrolom i ravnotežom tri grane vlasti. Imali smo u vidu i da mandat članovima VSS-a koje bira Skupština traje duže (pet godina) od mandata narodnih poslanika (četiri godine), što dodatno isključuje mogućnost uplitanja u sudsku vlast.

Koliko sada imamo predstavnika u VSS-a koje je izabrala Narodna skupština, a koliko bi ih bilo ako se usvoje predloženi ustavni amandmani?

Sada ima devet članova VSS-a koje bira Skupština, na predlog VSS-a, od kojih je sedam iz reda sudija. Po predlogu ustavnih amandmana, imali bismo pet predstavnika iz reda sudija, koje biraju same sudije i čiji izbor ne ide na potvrdu Skupštini. Parlament bi birao pet istaknutih pravnika, što je dokaz da se smanjuje uticaj zakonodavne vlasti na rad VSS-a.

Ko će biti smatran istaknutim pravnikom?

To će biti precizno propisano novim zakonom o Visokom savetu sudstva. Istaknuti pravnik nije poslanik u parlamentu, već to mogu da budu penzionisane sudije, naročito iz sudova najvišeg ranga, takođe i profesori i advokati s najvećim iskustvom. Njihov status biće regulisan budućim zakonom. Mislim da Ustav ne treba da bude preopširan jer će pojedinosti biti precizirane zakonima u čijoj će izradi učestvovati predstavnici pravosudnih organa i institucija, kao i do sada.

Jedna od primedbi je da će Pravosudna akademija, odabirom svojih kandidata za polaznike početne obuke, vršiti izbor budućih sudija i tako praktično preuzeti ulogu VSS-a. Da li je to tačno i da li možete da nam date vaše objašnjenje?

To apsolutno nigde ne piše, a naročito ne u radnoj verziji ustavnih amandmana. Obuka se pominje kao jedan od uslova za prvi izbor na sudijsku funkciju. Navodi se da kandidati ne mogu biti izabrani za sudiju ukoliko ne prođu posebnu obuku. Zakonom o Pravosudnoj akademiji je propisana početna i stalna obuka. Posebne obuke nema. Zato će i taj zakon biti promenjen, a sama akademija mora da se reformiše. Posebna obuka će biti neophodan uslov da kandidati mogu da budu birani za sudiju, ali ne i garant da će biti izabrani. Ona neće biti ista za sve i zavisiće od dužine radnog iskustva kandidata i vrste poslova koje je obavljao. Ta obuka ne znači polaganje prijemnog ispita za upis, niti polaganje završnog ispita. U skoro svakoj evropskoj državi postoji neki oblik obavezne obuke za buduće sudije i tužioce. Takođe, mislim da izbor sudija i tužilaca ne može da se ograniči samo na sudijske i tužilačke pomoćnike, već treba da obuhvati širi krug pravnika koji ispunjavaju uslove da budu birani.

Koji će još zakoni biti promenjeni na osnovu ustavnih amandmana?

Osim Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o Državnom veću tužilaca, Zakona o Pravosudnoj akademiji, biće promenjeni i Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova i Zakon o javnom tužilaštvu. Oni moraju da budu usklađeni s Ustavom. Kada budu usvojeni amandmani, tada će ustavnim zakonom biti propisani rokovi u kojima treba da se donesu novi zakoni, ali i rokovi kada će početi njihova primena.

Javnost je obaveštena da za tekst amandmana imate podršku Mreže pravnika u kojoj su, između ostalih, udruženja frizera, bravara i obućara. Nameće se pitanje da li je za ustavne promene koje se tiču pravosuđa važnije mišljenje zanatlija nego struke.

Ovde uopšte nije reč o tome da li je bitnije mišljenje zanatlija ili struke. Sve profesije koje ste pobrojali su časna zanimanja. Veliki je broj registrovanih obućara, frizera i bravara u Republici Srbiji, možda čak i više nego predstavnika struke, ali nemojte da mešate predstavnike struke s necivilnim sektorom. Mreža pravnika je pokazala da postoji veliki broj necivilnih udruženja koja smatraju da ne treba da se povuče radni tekst već da ga treba uputiti Venecijanskoj komisiji na mišljenje kako bismo videli da li smo uradili posao kako treba. Ponovo podsećam, ustav se odnosi na sve građane, a ne samo na jednu granu vlasti ili određenu struku.

Mreža pravnika je osnovana pre mesec i po dana.

Da, ali u okviru Mreže pravnika postoji mnogo onih koji su osnovani mnogo ranije, kao što su Udruženje preduzetnika, Udruženje za zaštitu potrošača, Javnobeležnička komora. Oni su takođe potpisnici tog dopisa, u kome navode da smatraju da radni tekst ne treba da se povlači iz javne rasprave. Recite mi da li je glas udruženja frizera ili obućara, koji časno rade, plaćaju porez, čime izdvajaju za plate istih tih sudija i tužilaca, manje bitan od glasa Udruženja građana „Šumska vila”, koje se takođe našlo na listi, samo Konventa?

Šta mislite o nastupima vašeg pomoćnika Čedomira Backovića, s obzirom na to da je na okruglim stolovima i u televizijskim nastupima pokazao omalovažavajući stav prema sudijama i tužiocima?

Ne bih rekla da je reč o omalovažavanju. Ukoliko nekome uputite primedbu ili kritiku ne znači da nekoga omalovažavate. Mislim da i sudije i tužioci, kao i svi drugi funkcioneri, treba da imaju veći stepen tolerancije i da čuju šta svako misli. U Novom Sadu je došlo je do napuštanja okruglog stola nakon primedbe koja je upućena od strane građanina. U nezavisnost sudija i tužilaca niko ne treba i ne sme da dira, ali ako neko uputi generalnu kritiku na temu efikasnosti sudova i sudija, mislim da treba da postoji veći prag tolerancije i da se prihvati kritika. Pre dva meseca imali smo veliku konferenciju koja je održana od strane Američke privredne komore gde su preduzeća bila ta koja su bila anketirana. Oni su iznosili mišljenje o radu pravosuđa u Srbiji i bili su nezadovoljni dužinom postupka. Kritike koje su bile upućene odnose se na visok stepen korupcije i neznanja.

Stranke u postupku teže da imaju efikasno sudstvo i da dobiju odgovarajuću presudu u razumnom roku. Ukoliko stranke upućuju kritike, mislim da ih treba saslušati. Bile su upućene kritike i na moj račun pa se nisam oglašavala i rekla da se neko obraćao uvredljivim tonom na račun ministra pravde. Funkcioner sam i moram da istrpim svaki vid kritike, ali bih volela da su te kritike konstruktivnije i s konkretnim predlozima i rešenjima, a ne samo s isticanjem da nešto ne valja.

Vlade i ministri su prolazni, ali je funkcija sudija i tužilaca, kad jednom to postanu, do kraja njihovog radnog veka. Sudska grana vlasti ima najsnažniju moć da utiče na život svih građana i celog društva. Zato je bitno da ravnoteža i kontrola među granama vlasti postoji.

Stiče se utisak da izvršna vlast decenijama javno kritikuje pravosuđe i doprinosi urušavanju njegovog ugleda.

Mislim da ova vlada čini velike napore kako bi se poboljšali uslovi rada sudija, tužilaca i zaposlenih, kako bi se poboljšao i njihov materijalni položaj, kako bi imali adekvatna sredstva za rad. Nikada se više nije ulagalo u pravosuđe koliko se ulaže u poslednje tri godine. Ne znam kako onda možemo govoriti o omalovažavanju od strane izvršne vlasti.

Ako pomoćnik ministra kaže da ne treba suditi na osnovu slobodnog sudijskog uverenja i da su današnje sudije izabrane u vreme jednopartijskog sistema to jeste nešto što u javnosti samo doliva ulje na vatru kada je reč o ugledu sudstva.

Ako neko kaže da je većina sudija izabrana u vreme jednopartijskog sistema, da li je rečena laž? Većina današnjih sudija su na funkciji od osamdesetih i devedesetih godina. Niko ne osporava njihovu stručnost i kompetentnost. Većina tih sudija su izuzetno časne, poštene i vrlo profesionalne, naročito sudije u najvišim sudovima, s kojima sam imala priliku da radim. Ali to ne osporava činjenicu da su stupili na funkciju u jednopartijskom sistemu. Ako je Narodna skupština tada mogla da ih bira, ne znam zašto danas s tolikim omalovažavanjem govore o Skupštini. Ako pričamo o slobodnom sudijskom uverenju, suština jeste u pravnoj predvidivosti, da građani u istim pravnim situacijama dobiju istu odluku. I nije niko rekao da sudska praksa treba da bude izvor prava, već da će se pitanje sudske prakse regulisati zakonom. Ujednačavanje sudske prakse nije po postojećim propisima regulisano na pravi način. Vrhovni kasacioni sud radi zajedno s apelacionim sudovima na ujednačavanju sudske prakse i taj postupak bi mogao da bude pretočen u zakon. Mislim da bi svi građani tako imali veću pravnu sigurnost nego sada.

Bilo je primedbi da promena naziva najvišeg suda ima za cilj novi reizbor sudija.

Mnogi ne žele da čuju ono što kažemo. Nijednog trenutka nisam govorila o reizboru sudija, a onda se imputira da mi s promenom naziva Vrhovnog kasacionog suda u Vrhovni sud Srbije želimo da vršimo reizbor. Više puta sam istakla da Vlada apsolutno ne želi da narušava stalnost sudijske funkcije.


Komentari15
4d847
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljupca65
Dobro postavljen pravac hemiske olovke
natalija
Interes građana je 1989., 1990., bio da YU iskoristi nabolji trenutak, pad Berlinskog zida 1989., EU je tada najbolje finasiski stajala, da se izvrši TRANZICIJA neuspele gubitaške komunističke privrede. I staljinisti (čiji ste vi nastavljači) Sloba, Mira i & su nas u tome sprečili....napravili neviđeni krš i lom.... Već imam "uslovljen reflek Pavlov" kad god mi staro-nova vlast kaže da je nešto u "interesu naroda" ja u to ne verijem 100% Ako su me varali 28 godina, zašto bi vam sada poverovala?
Lale
Bravo za novinare, ali od ministarke, izgleda, nema iskrenog odgovora.
Dragan Pik-lon
Promena Ustava na bolje,da se definise pravna drzava i demokratsko ustrojsvo je uvek dobro dosla.Ne treba to zloupotrebiti i okrnjiti srpski suverenitet.To jest menjati Ustav kao alibi da bi se omogucilo Taciju da sto bolje napravi Zajednicu Srpskih Opstina-prilagodio taj statut koji kasni 5 godina.Ne zaboravimo da ce venecijanska komisija rado podrzati sve promene koje su na stetu Srbije!!!
Popić Milenko
Iako sam jednu zimu išao u školu i ulazio na fakultet na kojem je, studentkinjama, najteže bilo otvoriti pod Austrougarskom napravljena vrata, unošenje pojma istaknutog pravnika u ustavni tekst mi je neshvatljivo. Liči na visoko pozicionirane "istaknute društveno-političke radnike" iz vremena radničkog i društvenog samoupravljanja, čije je biografije "krasila" kvalifikacija "da su studirali". Nije bilo uputno javno upitati da li su i diplomirali.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja