petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:14

Postojeći penzioni sistem ukinuti, unaprediti, kombinovati?

Odnos broja penzionera i zaposlenih u Srbiji poslednjih godina gotovo je izjednačen, a prema najnovijim podacima Fonda PIO za 2017. taj odnos je 1:1,5, s obzirom da je u prošloj godini registrovano 1.720.435 korisnika penzije i 2.583.557 osiguranika
nedelja, 11.03.2018. u 13:22
(Фото Танјуг)

Stručnjaci tvrde da za optimalno funkcionisanje penzijskog sistema odnos broja penzionera i zaposlenih treba da bude najmanje 1:3, zbog čega je u javnosti početkom godine pokrenuto pitanje o održivosti penzijskog sistema u Srbiji.

Dok pojedina udruženja penzionera i Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koja je u vladajućoj koaliciji, strahuju da će se ukoliko se taj odnos ne promeni penzije svesti na nivo socijalne pomoći, ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević tvrdi da penzioneri nemaju razloga da brinu i da država radi na jačanju penzijskog sistema i Fonda PIO.

Ministar kaže da će se vlada boriti za nova radna mesta, da će učiniti sve što ože da privuče strane investitore, ali i da zadrži mlade u zemlji, s obzirom da je osnov za punjenje budžeta porast broja zaposlenih.

''Želimo da privučemo domaće i strane investitore i da pojačamo konkurenciju među poslodavcima. Ulažemo u prekvalifikaciju kako bi Srbija pratila svetske trendove, a strani investitori znali da ovde ima kvalifikovane radne snage'', rekao je ministar za Tanjug.

Umesto povećanja poreza i doprinosa na zarade, što zagovaraju penzioneri, Đorđević smatra da je bolja opcija za punjenje budžeta stvaranje povoljnijih uslova za investiranje i poslovanje u Srbiji, te upozorava:

''Moramo da kreiramo takve uslove da oni koji pomisle da uđu u sivu zonu poslovanja, shvate da im se to ne isplati''.

Komentarišući prognoze da će zbog razvoja tehnologija mašine zameniti radnu snagu, a što bi se onda odrazilo na penzioni sistem, ministar navodi da blagovremenom prekvalifikacijom možemo pripremiti za tehnološku revoluciju koja nas čeka.

Ističe da treba da učimo na tuđim, a ne na svojim greškama i navodi primere Bugarske, Rumunije, Slovačke, Češke, Poljske i Hrvatske koje su, kaže, dozvolile nekontrolisani odliv radne snage zbog čega, primećuje, sada nemaju dovoljno kvalifikovane radne snage za IT poslove.

''Demografska slika tih zemalja je loša, ne kažem da je kod nas drugačije, ali mi radimo na popravljanju te slike i na prekvalifikacijama jer neko će morati da stvara, održava i upravlja tim robotima'', kaže Đorđević.

Navodi da treba uspostaviti kontrolu nad Fondom PIO kako bi se dobila jasna slika čime se raspolaže, dok predlog za uvođenje socijalnih penzija ne podržava, jer smatra da bi fond time bio zloupotrebljen.

''Svi koji u ulažu Fond PIO očekuju da im se to vraća kada odu u penziju i bilo bi neprimereno da se daje nekom drugom”, kaže ministar, te dodaje da postoje socijalna davanja za najugroženije, kao i da će uvođenje socijalnih karata dati jasnu sliku o tome kakav je materijalni položaj svakog građanina.

Tada će, kaže, socijalna davanja moći da se rasporede ravnomernije a nekim kategorija i da se povećaju.

Predsednik Udruženja penzionera ''Nezavisnost'' Miloš Grabundžija navodi da je suzbijanjem sive ekonomije povećan broj onih koji uplaćuju doprinose, ali penzionere, kaže, brine što Fond PIO nije samostalan, već funkcioniše kao ''protočni bojler o koji se svi grebu''.

Smatra i da zaposlenima u toj ustanovi, koji imaju kolektivni ugovor, ne treba isplaćivati zarade iz sredstava Fonda PIO, jer oni nisu penzioneri, te predlaže model Unije poslodavaca koja, objašnjava, ima svoje članarine i od njih isplaćuje primanja zaposlenima.

''Spojili su vojni i zemljoradnički fond sa Fondom PIO, a nisu dobili nove izvore prihoda, uključili su i samostalne zanatlije koji treba da ostanu posebna obračunska jedinica'', primećuje Grabundžija.

On u izjavi Tanjugu predlaže kao meru za jačanje Fonda povećanje doprinosa i njihovu urednu naplatu.

''Da se ne toleriše to da privatnici prijavljuju radnike na minimalac ili da zarade isplaćuju na ruke. Kad bi se redovno naplaćivalo, bilo bi dovoljno para. Moglo bi da se uvede kategorisanje doprinosa i progresivno oporezivanje, da što su veći promet i prihod budu više oporezovani'', sugeriše Grabundžija.

Prema njegovim rečima Fond PIO treba da funkcioniše kao investicioni fond.

''Neka država ima kontrolu, ali ne može da ima odlučujuću ulogu i da se ne čuju penzioneri. U nekim zemljama penzioni fondovi pozajmljuju državi novac pod određenim kamatama, što ne bi i naš'', navodi Grabunddzija.

Generalni sekretar Udruženja penzionera Nezavisnost Zlata Zec ističe da je dosadašnja reforma penzijskog sistema podrazumevala smanjenje rashoda i pooštravanje uslova za sticanje penzija sugerišući da treba reformisati i prihodovnu stranu.

''Treba stvoriti realne izvori finansiranja, a ima odakle. Fond PIO ima imovinu, a ona je svuda u svetu izvor prihoda, a ne rashoda kao kod nas'', ukazuje Zec.

S druge strane, u Fondu PIO naglašavaju da se finansijska situaciju u toj ustanovi popravlja i da se iz godinu u godinu smanjuju dotacije iz budžeta države, a povećava prihod od doprinosa.

Navode da je udeo doprinosa u ukupnim prihodima Fonda 2012. godine bio 51,8 odsto, dok su dotacije činile 48,2 odsto, a u 2017. godini dotacije su bile 32,58 odsto.

''Postoji velika mogućnost da dotacije u 2018. budu ispod 30 odsto zahvaljujući povećanju zaposlenih i boljoj naplati doprinosa”, kažu u Fondu PIO.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenjuje da sistem u kojem je broj zaposlenih i penzionera skoro izjednačen nije održiv zbog čega, kaže, treba napraviti dugoročne projekcije penzijskog sistema kako bi se utvrdilo da li je održiv za one koji se sada rađaju.

Arsić smatra da postojeći sistem neće moći u budućnosti da obezbedi penzije za pristojan život, ali naglašava da ni u jednoj zemlji nije pronađena zamena za njega.

''Zato se uključuju drugi načini obezbeđivanja dohotka u starosti kao što je dobrovoljna penzijska štednja koja je uvedena pre desetak godina, ali obuhvata svega oko 10 odsto zaposlenih'', rekao je Arsić za Tanjug.

Dodaje da treba podsticati zaposlene da obezbeđuju sredstva za starost kroz životno osiguranje, štednju u bankama…

''To može da se obezbedi da se u starosti živi pristojno, ali ne obezbeđuje dovoljno novca da bi se ukinuo postojeći penzijski sistem u Srbiji. Ni u drugim zemljama ne planiraju da ga ukinu, taj sistem ne može da se zameni, ali treba da se dopunjava'', ukazao je Arsić.

Upitan kako puniti Fond budući da mašine sve više zamenjuju zaposlene, kao primer navodi kontrolisanje odnosa između broja penzionera i onih koji uplaćuju doprinose, a to se, kaže, postiže pomeranjem starosne granice.

Arsić je zagovornik i uvođenja tzv. socijalne penzije za one koji nisu bili zaposleni i koji nemaju drugih izvora prihoda, a koji bi tako bili zaštićeni od ekstremnog siromaštva u starosti.

''Taj predlog je više hipotetički i futuristički, to je za nas daleka budućnost. Treba da razmišljamo o konkretnijim i praktičnijim potezima, pre svega da se podstiče razvoj dopunskih izvora štednje za starost.

Sagovornik Tanjuga ocenjuje da je reforma penzijskog sistema u Srbiji u velikoj meri ostvarena uvođenjem aktuarskih penala, produžavanjem starosne granice za penzionisanje i pooštravanjem uslova za dobijanje invalidskih penzija.

''Te reforme su popravile održivost penzijskog sistema i to se vidi po tome što se iz budžeta ranije izdvajalo 45 odsto, a sada oko 30 odsto sredstava za penzije'', naglašava Arsić.

Podvlači da kapitalizacija, koja se neretko pominje kao deo reforme penzijskog sistema, nije realna alternativa već samo dopuna postojećem penzijskom sistemu.

''Takvi sistemi ne mogu da obezbede tri-četiri milijarde evra za penzijski sistem koji isplaćuje penzije od oko 200 evra, to nije moguće postići oporezivanjem dohodaka od kapitala. Ako bi se godišnji profit jednog preduzeća uzeo za finansiranje PIO fonda, privreda ne bi investirala i propala bi'', zaključuje Arsić. (Tanjug)


Komentari17
bfb33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ана
Опстајање "проблема "ПИО који је држава створила покзује да она није заинтересована да га реши.Волунтаристичко располагање средствима фонда,без одговарајуће правне регулативе, остаје некажњено а пензионере доводи у стање програмиране неизвесности и страха,трајно и понижавајуће сиромаштво .Идеје да је свако дужан да сам себи обезбеди додатна средства за спокојну старост преко разних приватних фондова, у држави у којој држава не гарантује ни за државне фондове ,у служби су заматљивања проблема и сваљивања одговорности на леђа пензионера.
Rajko
Reforma penzionog sistema: 1.Zdravstvenu zaštitu penzionera da finansira država iz buđzeta, 2.Pomoć za tuđu negu,telesno oštećenje i invalidsku zaštitu preneti na socijalno osiguranje, 3.Isključiti iz PIO finansiranje penzija po posebnim propisima i razliku do minimalne penzije, 4.Penzije poljoprivrednika i vojnih penzionera prebaciti na Ministarstvo reda i socijalne politike, 5.Penzije policije i sveštenstva prebaciti na Ministarstvo reda i socijalne politike, 6.Porodične penzije prebaciti na Ministarstvo reda i socijalne politike, 7. Rešiti pitanje imovine fonda, 8Fond kontroliše naplatu poreza i doprinosa
Tomislav
Reforme penzionog sistema, bez reformi privrednog sistema (u kojem se stvara višak vrednosti) su presipanje iz šupljeg u prazno. Mnogo je više onih koji su živeli na raču tuđeg rada, nego onih koji su stvarali višak vrednosti, i sada se ti isti boje za svoju budućnost, pa bi da postave nove uslove penzionisanja za buduće penzionere, kako bi najveći deo kolača ostao njima. Oslonac samo na stranim investicijama je veliki previd, ako se istovremeno ne radi na stvaranje novog (mnogo kvalitetnijeg) privrednog ambijenta za razvoj domaće privrede. Vlada to dobro zna i čini napore da to ostvari, ali su rezultati ispod očekivanih i realno mogućih. Kada ne dobijate očekivane rezultate, onda sumnjate u kvalitet upravljanja navedenim procesima. I sve dok se ne ostvare takva projektna rešenja privrednih reformi, koja će obezbediti rast BDP-a iznad 5% godišnje, ne možemo očekivati nikakve pozitivne reforme penzionog sistema, a verovatno ni uspešno podsticanje povećanja nataliteta.
Primus
prvo da se SMANJE PLATE svima koji nemaju 65 godina za četvrtinu kao što ste uradili sa nama koji imamo ČETRDESET GODINA radnog staža. Drugo-da se vrati novac u PIO koji je uzet za izgradnju auto puteva u Srbiji, vodovodno kanalizacione mreže, objekata kulture, hidroelektrane Đerdap, preko 300 objekata zdravstvene zaštite..
Marko Miodragović
Cela priča o "reformi" PIO sistema je klasična zamena teza.Nije problem penzioni sistem,već postojeći društveno-ekonomski model koji je katastrofalan i neodrživ.Srpski model neoliberalizma je razorio ekonomiju,stvorio masu nezaposlenih,prezadužio državu i značajno umanjio prihode države stvarajući spregu izmedju poslovno-političke oligarhije,koja sistemskom korupcijom isisava sve što je vredno,a račun ispostavlja običnim ljudima kroz smanjenje plata i penzija i povećanje poreza,jer račun neko mora da plati.Oni se drže načela - profit je samo naš,a gubici su svih nas.Mogu oni da reformišu koliko hoće,ništa se neće promeniti,jer se namerno bave posledicama,a ne uzrocima stanja.Tehnološka revolucija će samo celu stvar pogoršati.Srbija se neće pokrenuti napred sve dok njome vladaju političko-poslovna oligarhija koja svoje interese stavlja ispred opštih.Njima ovo stanje odgovara i braniće ga uporno,a narod će morati da bira ili da ostane apatičan i odumre ili da se suprostavi toj nemani.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja