sreda, 25.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.03.2018. u 11:10 Jelena Popadić

Nastavni planovi i programi najveća boljka našeg obrazovanja

Roditeljima školaraca i predškolaca u Srbiji, ispitanih tokom USAID-ovog istraživanja, najviše smetaju zastarelost opreme i ocenjivanje, prevelike vrtićke grupe i sputavanje kreativnosti dece
Осмеси упркос претешким торбама (Фото А. Васиљевић)

Roditelji đaka u Srbiji svesni su problema u našem obrazovnom sistemu, ali je ipak najveći broj njih zadovoljan kvalitetom obrazovanja koje pružaju predškolske ustanove i osnovne škole, zaključak je istraživanja koje je prošle godine sproveo USAID u Srbiji, u saradnji s Evropskim pokretom Srbije i Centrom za evropske politike.

Čak 83 odsto ispitanika smatra da su naši vrtići kvalitetni i ne postoje značajnija odstupanja po regionima. Zadovoljstvo je gotovo istovetno kada je u pitanju obrazovanje dece u osnovnim školama (78 odsto zadovoljnih roditelja). U poređenju s ostalim delovima Srbije, stanovnici Beograda imaju najmanje primedbi na kvalitet osnovnih škola.

Međutim, iako je osnovno obrazovanje već reformisano, roditelji smatraju da su naše najveće boljke i dalje iste kao i pre 10–15 godina. To su: opširni nastavni planovi i programi (44 odsto njih), loše stanje i zastarelost opreme (29 odsto) i sistem ocenjivanja (27 odsto).

Primedbe roditelja sasvim opravdane, mišljenje je Jasne Janković, predsednice Unije sindikata prosvetnih radnika.

– To je naša stvarnost. Deca su pretrpana gradivom i s tim ne mogu da se izbore. Istovremeno iz škole izlaze polupismena jer nastavnici stalno jure da završe nove lekcije. Osnovci danas uče gradivo za srednju školu samo manje opširno, što je besmisleno – kaže naša sagovornica.

Ona podseća da su se pre 25 godina padeži učili tokom celog petog razreda, a sada se obrađuju samo mesec dana. Jankovićeva napominje da je dobra vest da će petaci učiti programiranje, ali da pojedine škole i dalje nemaju toalete i fiskulturne sale, a kamoli dovoljan broj računara.

Posebna priča je sistem ocenjivanja jer, kako kaže naša sagovornica, nastavnici samostalno odlučuju kako će oceniti đaka, što je nedopustivo. Jedinstven kriterijum ocenjivanja ne postoji na nivou države, čak ni u jednoj školi.

Ovo istraživanje je ukazalo na postojanje diskriminacije jer građani smatraju da deca koja imaju smetnje u razvoju, odnosno neki stepen invaliditeta, teže upisuju predškolske ustanove i osnovne škole.

Jankovićeva kaže da je pokušaj uključivanja dece s posebnim potrebama u redovne osnovne škole nikome nije doneo boljitak.

– Ne znam šta je bio cilj inkluzije, ali znam da je propala. Prekopiran je model iz bogatijih zemalja u kojim je manji broj dece u odeljenju, a angažovani su i pedagoški asistenti. Naša država nema novca za ovakav način rada, a očigledno je da nismo bili dosledni u sprovođenju inkluzije jer na tome gotovo niko više ne radi – kaže predsednica unije.

Ljiljana Dragutinović, predsednica Udruženja vaspitača Beograda, podseća da deca iz osetljivih grupa, poput Roma i dece s posebnim potrebama, imaju prednost prilikom upisa u predškolske ustanove, ali da mnogi ne znaju za tu činjenicu.

– Svesni smo da u vrtićima nema dovoljno dece iz osetljivih grupa, ali svi koji konkurišu moraju da dobiju mesto – napominje Dragutinovićeva.

Rezultati ovog istraživanja su ukazali da gotovo dve trećine roditelja smatra da je najveći problem vrtića nedostatak prostora, loše stanje i zastarelost opreme, loš materijalni položaj zaposlenih i sputavanje kreativnosti kod dece.

Kada su u pitanju prevelike vrtićke grupe, one su najveće u Nišu, Beogradu i Kragujevcu, vaspitači u nekim opštinama moraju da se izbore i sa 40 mališana u jednoj sobi.

– I pored tako velikog broja dece u jednoj grupi, lista čekanja je podugačka. Rasteretilo bi nas uvođenje poludnevnog ili povremenog boravka u okviru kojeg bi deca mogla da budu u vrtiću dva-tri dana nedeljno ili po nekoliko sati. U Švedskoj i Holandiji poludnevni boravak se organizuje u muzejima ili dečjim bibliotekama kako bi bili smanjeni troškovi. Roditeljima to znači, a deca su zbrinuta, socijalizuju se i uče – ukazala je naša sagovornica.

Naime, rezultati ovog istraživanja ukazali su da roditelji smatraju da su u vrtiću najviše diskriminisana deca nezaposlenih roditelja (43 odsto), za koje najčešće nema mesta u vrtićima, potom slede deca iz siromašnih porodica, deca sa smetnjama u razvoju i Romi.

Vojvođani ne upisuju decu u vrtić „preko veze”

Iako je u našem društvu usađeno mišljenje da dete ne može biti upisano u vrtić bez ličnog poznanstva, većina roditelja smatra da veze i neformalna plaćanja nisu neophodni za upis dece u predškolsku ustanovu (57 odsto), odnosno osnovnu školu (67 odsto). Čak 77 odsto njih odgovorilo je da nije koristilo lično poznanstvo kako bi dete upisalo u školu, dok 62 odsto nije imalo vezu za upis u vrtić. Zanimljivo je da znatno više roditelja u Vojvodini smatra da se privatna poznanstva nikada ne koriste za upis dece u predškolske ustanove u odnosu na druge regione.

Komentari4
6a59b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

милица
Тако,на пример,пре 10-12 годдина су уведени стандарди постигнућа (основни,средњи и напредни)за основне школе,а скорије и за општеобразовне предмете у средњим школама.На једном од семинара на тему стандарда чули смо да су они постојали 30 година у Америци ,али се нису показали као добри,па су као такви укинути.Зар није довољно 30 година нечијег педагошког искуства,већ морамо да сами пробамо ?
Александр Првуль
Па да, американци ће да истраже и да нам објасне како треба још мање да се учи, треба направити нацију робота као што је америчка, да се лакше њима манипулише.... Без труда нема знања, без знања нема елите, без елите нема државе, а без државе и народ може да настане.. Ако се прихвате закључци ове злосрећне анализе, нама је то сигуран пут у ропство и патњу следећих генерација.
Pera S
Jeste, a mi base imamo i znanje, i elitu, i državu pa će Amerikanci da nas upropaste.
islam hajrudin
Nema nikakve sumnje da je eliti narod na prvom mestu.Eto na primer srpska elita,koja je dva puta minimum,u poslednjih sto godina ,pokazala na delu koliko joj je bilo stalo do srpskog naroda, naime bese to 1915 i 1941 godine. Lep pozdrav

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja