utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.03.2018. u 22:00 Jovana Rabrenović

Vrhovni kasacioni sud stavlja tačku na trošak obrade kredita

Uprkos pravosnažnim presudama strana koja je izgubila spor može da traži redovnu i vanrednu reviziju procesa
(Фото Д. Јевремовић)

Udru­že­nje ban­kar­skih kli­je­na­ta „Efek­ti­va” i Udru­že­nje ba­na­ka Sr­bi­je vo­de pra­vi me­dij­ski rat. 

„Efek­ti­va” sva­ko­dnev­no me­di­je in­for­mi­še da se po­ve­ća­va broj sud­skih pre­su­da do­ne­tih u ko­rist kli­je­na­ta, po ko­ji­ma ban­ke ni­su ima­le pra­vo da im na­pla­te na­kna­du za ob­ra­du kre­di­ta, i ka­ko na­vo­de do­ne­te su već če­ti­ri ta­kve pra­vo­sna­žne pre­su­de, a ima­ju i se­dam no­vih pr­vo­ste­pe­nih. S dru­ge stra­ne Udru­že­nje ba­na­ka pro­šle sed­mi­ce je sla­vo­do­bit­no sa­op­šti­lo da je do­ne­ta i pr­vo­ste­pe­na pre­su­da u ko­rist ban­ke da je ima­la pra­vo da na­pla­ti taj tro­šak. 

Da li su u pra­vu oni u či­ju ko­rist je do­ne­to vi­še pre­su­da, a u kri­vu oni u či­ju ko­rist je do­ne­to ma­nje? Te­ško je re­ći.

S ob­zi­rom na to da je u or­ga­ni­za­ci­ji „Efek­ti­ve” pod­ne­to već vi­še od dve hi­lja­de tu­žbi su­do­vi­ma ja­sno je da će se ova si­tu­a­ci­ja na­sta­vi­ti.

I me­dij­ska i prav­na. 

Po­sled­nji po­tez u ovom me­dij­skom ob­ra­ču­nu je vest da je Efek­ti­va pod­ne­la kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv sut­ki­nje Pri­vred­nog su­da u Ni­šu s op­tu­žbom da je do­sta­vi­la pre­su­du Udru­že­nju ba­na­ka.

Me­đu­tim, to što su do­ne­te pra­vo­sna­žne pre­su­de ne zna­či da je tu kraj ove prav­ne za­vr­zla­me. Jer, stra­na ko­ja je iz­gu­bi­la spor mo­že da tra­ži re­vi­zi­ju pro­ce­sa bi­lo re­dov­nu bi­lo van­red­nu kod Vr­hov­nog ka­sa­ci­o­nog su­da ko­ji je naj­vi­ša prav­na in­stan­ca u ze­mlji. U jed­noj od pra­vo­sna­žnih pre­su­da u ko­rist kli­jen­ta na­ve­de­no je da re­vi­zi­ja ni­je mo­gu­ća zbog ma­le vred­no­sti spo­ra, me­đu­tim prav­ni­ci ob­ja­šnja­va­ju da je baš za­to do­zvo­lje­na van­red­na zbog po­tre­be ujed­na­ča­va­nja prav­ne prak­se. Da­kle tek pre­su­da Vr­hov­nog ka­sa­ci­o­nog su­da, o ovom spo­ru, bi­će me­ro­dav­na i na­kon to­ga mo­že se oče­ki­va­ti da se prav­na prak­sa ujed­na­či. Pod­ra­zu­me­va se da se ra­di o istom či­nje­nič­nom sta­nju i prav­nom slu­ča­ju.

Me­đu­tim, ka­ko prav­ni­ci ob­ja­šnja­va­ju, to ne zna­či da će su­do­vi ubu­du­će mo­ra­ti da pre­su­đu­ju pre­ma od­lu­ci Vr­hov­nog ka­sa­ci­o­nog su­da, ali ako ne bu­du isto­vet­no su­di­li od­lu­ke će im na vi­šim in­stan­ca­ma bi­ti pre­i­na­če­ne. 

Evo ka­ko nam je to po­ja­snio su­di­ja Vr­hov­nog ka­sa­ci­o­nog su­da, ko­ji je, zbog pri­ro­de svog po­sla, mo­rao da osta­ne ano­ni­man:

– Tre­nut­ni od­nos sna­ga, da su­do­vi pre­su­đu­ju i u ko­rist kli­je­na­ta i u ko­rist ban­ke, ni­je i de­fi­ni­tiv­na si­tu­a­ci­ja, a re­vi­zij­ski po­stu­pak na zah­tev stran­ke, ko­ja je iz­gu­bi­la spor, bi­lo da je ban­ka, ili kli­jent, da­će ko­na­čan od­go­vor. Pod­ra­zu­me­va se da či­nje­nič­no sta­nje mo­ra da bu­de iden­tič­no ili pri­bli­žno. Sud će ce­ni­ti šta pi­še u ugo­vo­ru, da li je tro­šak bio pre­do­čen stran­ci, da li mu je to raz­ja­šnje­no, da li je stran­ka bi­la za­šti­će­na, da li se kr­še na­če­la ekvi­va­lent­no­sti uza­jam­nog da­va­nja. U ugo­vo­ri­ma, ko­je sam imao pri­li­ku da vi­dim, mo­ram da pri­znam da to­ga ni­je bi­lo, ka­že ovaj su­di­ja. 

Pod­se­ća­nja ra­di, su­do­vi se u pre­su­da­ma po­zi­va­ju i na raz­li­či­te za­ko­ne: na Za­kon o obli­ga­ci­ja­ma, ko­ji is­klju­ču­je na­kna­du za ob­ra­du kre­di­ta i pro­pi­su­je da ban­ka mo­že da na­pla­ti sa­mo ka­ma­tu ka­da pre­su­đu­je u ko­rist kli­jen­ta, a dru­gi na Za­kon o ban­ka­ma i Za­kon o za­šti­ti ko­ri­sni­ka fi­nan­sij­skih uslu­ga, po ko­ji­ma je na­kna­da za ob­ra­du kre­di­ta le­gi­ti­man tro­šak. 

U jav­no­sti mi­šlje­nja su po­de­lje­na. Na­rod­na ban­ka je sa­op­šti­la da ban­ke ima­ju pra­vo da na­pla­te na­kna­du ob­ra­de kre­di­ta, uz uslov da mo­ra­ju tran­spa­rent­no da je is­ka­žu. Zo­ran Gru­bi­šić, sa Be­o­grad­ske ban­kar­ske aka­de­mi­je, ka­že da ban­ke ge­ne­ral­no ima­ju pra­vo da na­pla­te tro­ško­ve uko­li­ko ih tran­spa­rent­no is­ka­žu i do­da­je da nam osta­je da vi­di­mo ka­ko će Vr­hov­ni ka­sa­ci­o­ni sud da od­lu­či. On pod­se­ća da je no­mi­nal­na ka­ma­ta me­tod za ob­ra­čun ra­te shod­no tra­ja­nju kre­di­ta i da ni­je je­di­ni fak­tor ko­ji uti­če na ce­nu, a da efek­tiv­na ka­ma­ta sa­dr­ži stvar­nu ce­nu ko­šta­nja, jer ban­ka ima i dru­ge tro­ško­ve. 

– Još pre do­no­še­nja Za­ko­na o za­šti­ti ko­ri­sni­ka fi­nan­sij­skih uslu­ga 2011. go­di­ne gu­ver­ne­ri Ra­do­van Je­la­šić i De­jan Šo­škić go­vo­ri­li su da ban­kar­ski kli­jen­ti tre­ba da po­gle­da­ju efek­tiv­nu ka­ma­tu ko­ja se od no­mi­nal­ne raz­li­ku­je po to­me što sa­dr­ži i dru­ge tro­ško­ve – ka­že Gru­bi­šić.

Pod­se­ća­nja ra­di, pro­šle sed­mi­ce pro­fe­sor­ka Prav­nog fa­kul­te­ta, Ma­ri­ja Ra­do­vić, iz­ja­vi­la je za naš list da je prav­ni pro­blem na­stao za­to što je na­kna­da za ob­ra­du kre­di­ta ne­pra­vič­na ugo­vor­na od­red­ba, jer ban­ka za­uz­vrat ne pru­ža ni­ka­kvu kon­kret­nu pro­tiv­či­nid­bu kli­jen­tu. Ob­ra­du kre­di­ta i pro­ve­ru bo­ni­te­ta kli­jen­ta ban­ka ra­di pre­vas­hod­no u sop­stve­nom in­te­re­su i to či­ni deo op­štih tro­ško­va po­slo­va­nja ban­ke ko­je ona že­li da pre­va­li na kli­jen­ta. Pro­blem je što ova na­kna­da či­ni deo go­to­vog tek­sta, pa­ke­ta od­red­bi ko­ji se u pra­vu ozna­ča­va­ju kao op­šti uslo­vi po­slo­va­nja ban­ke, ko­ji­ma kli­jent pri­stu­pa ka­da sa ban­kom za­klju­ču­je ugo­vor o kre­di­tu kao ugo­vor po pri­stu­pu. Dru­gim re­či­ma, na­čin na ko­ji je od­red­ba ugo­vo­re­na omo­gu­ća­va su­do­vi­ma da od­bi­ju nje­nu pri­me­nu iz raz­lo­ga ne­pra­vič­no­sti pre­ma ko­ri­sni­ku kre­di­ta. 

Komentari5
ca279
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan
okupirana zemlja, ropstvo i gradjanstvo koje su proai domaci izdajnici na vlasti tokom zadnjih 50 godina se provodi kraju. Nemamo nista nase , ustanove rade za bandu i jos nam je ostao goli zivot kao u nekom logoru!
Ljuba Kg
NBS je poput semafora sa tri žuta svetla
Милан
Не ћути, навија за банке ...
Dragan Jaćimović
A, zašto NBS ćuti...?
profa
Koja NB?Cija NB?Srpska ne postoji a madjare bas briga za nas.Orban je problem resio zakonski.U korist gradjana.Zato i imaju NBH,i gradjane Madjarske.Hrvati,Grci,Francuzi itd takodje imaju svoje NB.Mi nemamo ni drzavu pa tako nemamo ni NB.Zato imamo chf kredite jedini u Evropi i standard za ponos.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja