nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:27

Strah od „makedonskog proleća”

Premijeri Makedonije i Grčke suočeni sa gubitkom parlamentarne većine zbog podela oko kompromisa za buduće ime Makedonije
Autor: Želj­ko Šajnponedeljak, 12.03.2018. u 22:00
Са једног од протеста у Македонији против промене имена државе (Фото Бета/АП)

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”
Uoči otva­ra­nja pi­sa­nog pred­lo­ga Ati­ne za re­še­nje spo­ra oko ustav­nog ime­na Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je, pre­mi­je­ri Ma­ke­do­ni­je i Grč­ke Zo­ran Za­ev i Alek­sis Ci­pras su­o­ča­va­ju se sa pro­ble­mom par­la­men­tar­ne ve­ći­ne ko­ja tre­ba da ra­ti­fi­ku­je even­tu­al­ni spo­ra­zum dve­ju dr­ža­va. Oba pre­mi­je­ra, po­red unu­tra­šnjih pro­ble­ma sa par­la­men­tar­nim par­ti­ja­ma, i onih ko­ji su na vla­sti i u opo­zi­ci­ji, pod ve­li­kim su pri­ti­skom dr­žav­ni­ka EU, SAD, NA­TO-a i Ne­mač­ke da se pro­blem re­ši u što sko­ri­jem ro­ku. 

Pre­ma pi­sa­nju ma­ke­don­ske i grč­ke štam­pe, kao i pre­ma di­plo­mat­skim iz­vo­ri­ma iz Sko­plja, me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca uoča­va da stag­ni­ra­ju evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je Ma­ke­do­ni­je, a sa­mim tim do­vo­di se u pi­ta­nje i stra­te­gi­ja EU i Atlant­skog sa­ve­ta za za­pad­ni Bal­kan.

Da stva­ri u ma­ke­don­sko-grč­kom spo­ru ne iza­zo­vu po­li­tič­ko „pro­le­će” pod pri­ti­skom opo­zi­ci­je i da ne do­bi­ju ne­po­vo­ljan tok u od­no­su na pred­log po­sred­ni­ka UN Me­tjua Ni­mi­ca uoči no­ve run­de pre­go­vo­ra, ko­ji tre­ba da ot­poč­nu kra­jem ovog i po­čet­kom sle­de­ćeg me­se­ca, u sredu u Sko­plje sle­će po­moć­nik dr­žav­nog se­kre­ta SAD za Evro­pu i Evro­a­zi­ju Ves Mi­čel. On do­la­zi sa di­plo­mat­skim adu­tom, kao što je to či­ni­la nje­go­va pret­hod­ni­ca Vik­to­ri­ja Nu­land, upam­će­na po upo­tre­bi di­plo­mat­skog „bi­ča”, uti­ca­ju na ostva­ri­va­nje Pr­žin­skog do­go­vo­ra i do­ga­đa­je u Ukra­ji­ni i Sr­bi­ji.

Pre­ma iz­vo­ri­ma iz ame­rič­ke am­ba­sa­de u Sko­plju, ka­ko su pre­ne­li ma­ke­don­ski me­di­ji, Ves Mi­čel će raz­go­va­ra­ti sa Za­e­vim i mi­ni­strom ino­stra­nih po­slo­va Ni­ko­lom Di­mi­tro­vim. Te­ma će sva­ka­ko bi­ti ime. Ovaj su­sret će bi­ti upri­li­čen uoči sle­ta­nja mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Grč­ke Ni­ko­la­sa Ko­ci­ja­sa u Sko­plje sa pred­lo­gom grč­ke vla­de za ime Ma­ke­do­ni­je (pred­log će bi­ti obra­zlo­žen na dva­de­set stra­na). Ka­ko nam je po­tvr­đe­no u pres-slu­žbi u Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih po­slo­va Ma­ke­do­ni­je, do­la­zak Ko­ci­ja­sa se oče­ku­je po­sle dva­de­se­tog u ovom me­se­cu.

Pre­ma ono­me što pre­no­se grč­ki i ma­ke­don­ski me­di­ji, spor se sa­pli­će oko iden­ti­te­ta i je­zi­ka ma­ke­don­skog na­ro­da, po­seb­no što se oče­ku­je da, po grč­kom pred­lo­gu, no­vi ustav­ni na­ziv Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je gla­si Re­pu­bli­ka Gor­nja­Ma­ke­do­ni­ja (pi­še se kao jed­na reč). Ove su­štin­ske ba­ri­je­re Mi­čel tre­ba sa Za­e­vim i Di­mi­tro­vim ot­klo­ni jer su njih dvo­ji­ca po­ru­či­li da ne­ma re­še­nja spo­ra ako se za­di­re u iden­ti­tet i je­zik.

Po­sred­nik UN Me­tju Ni­mic je in­si­sti­rao da u slo­že­nom ime­nu osta­ne na­ziv Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja, jer je Ma­ke­do­ni­ju pod tim na­zi­vom pri­zna­lo vi­še od sto dr­ža­va. Grč­ki me­di­ji pi­šu da je to ne­pri­hva­tlji­vo, po­seb­no za par­la­men­tar­nu par­ti­ju Ne­za­vi­sni Gr­ci či­ji je li­der Pa­nos Ka­me­nas. Vest ko­ju su iz Grč­ke pre­ne­li ma­ke­don­ski me­di­ji je­ste da, uko­li­ko Ka­me­nas ne pro­me­ni stav, Ci­pras ne­će ima­ti par­la­men­tar­nu ve­ći­nu. Iz­la­skom Ka­me­na­sa iz vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, Ci­pras bi imao sa­mo 145 po­sla­ni­ka, a za ve­ći­nu mu je po­tre­ban 151 od 300 pred­stav­ni­ka u par­la­men­tu. 

Pre­ma pi­sa­nju štam­pe u ove dve dr­ža­ve, Ci­pras se sa Sta­vro­som Te­o­do­ra­ki­som, li­de­rom par­la­men­tar­ne par­ti­je Re­ke, ko­ja ima šest po­sla­ni­ka, do­go­va­ra da for­mi­ra par­la­men­tar­nu ve­ći­nu. To bi Ci­pra­su bi­lo do­volj­no za op­sta­nak i ra­ti­fi­ka­ci­ju spo­ra­zu­ma o ma­ke­don­sko-grč­kom spo­ru. 

U slič­nom pro­ble­mu je i Za­ev sa svo­jom par­la­men­tar­nom ve­ći­nom. On je ovih da­na na­go­ve­stio da će iz­vr­ši­ti re­kon­struk­ci­ju vla­de upra­vo ra­di for­mi­ra­nja no­ve par­la­men­tar­ne ve­ći­ne: „Re­kon­struk­ci­ja bi se do­go­di­la usled pri­rod­ne po­tre­be ras­po­de­le od­go­vor­no­sti u skla­du sa uve­ća­nim bro­jem po­sla­ni­ka u no­voj par­la­men­tar­noj ve­ći­ni ako pret­hod­no uspe­mo da se do­go­vo­ri­mo.”

Ko­a­li­ci­ja SDSM, či­ji je li­der Za­ev, sa al­ban­skim par­la­men­tar­nim par­ti­ja­ma DUI, Al­ban­ska ali­jan­sa i BE­SA, ima tan­ku ve­ći­nu. Od pre­kju­če se ona do­vo­di u pi­ta­nje ot­ka­ko je na kon­gre­su Al­ban­ske ali­jan­se Zi­ja­din Se­la re­i­za­bran za pred­sed­ni­ka (Se­la je je­dva pre­ži­veo 27. april, „kr­va­vi če­tvr­tak”, ka­da su de­mon­stran­ti upa­li u So­bra­nje).

Na­kon po­nov­nog iz­bo­ra za li­de­ra Ali­jan­se Se­la je na­pao rad pre­mi­je­ra i na­gla­sio je pro­gram­ski pri­o­ri­tet nje­go­ve par­ti­je – ostva­ri­va­nje dvo­je­zič­no­sti i dvo­na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve, po­što tre­ći­nu sta­nov­ni­štva u Ma­ke­do­ni­ji či­ne Al­ban­ci. Po ono­me što na­ja­vlju­je ma­ke­don­ska štam­pa, već se prek­su­tra mo­že oče­ki­va­ti usva­ja­nje za­ko­na o je­zi­ku, či­me će al­ban­ski je­zik po­sta­ti dru­gi slu­žbe­ni je­zik u Ma­ke­do­ni­ji. Sve al­ban­ske par­ti­je su je­din­stve­ne i „uslo­vlja­va­ju” da se za­kon o je­zi­ku usvo­ji pre re­ša­va­nja ime­na. Uko­li­ko se ne iz­gla­sa ovaj za­kon ili ne­ko iz SDSM-a ne gla­sa za nje­ga, mo­že se do­ve­sti u pi­ta­nje ve­ći­na u So­bra­nju, a to bi već bio otvo­ren put za no­ve par­la­men­tar­ne iz­bo­re i od­la­ga­nje evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, kao i za sto­pi­ra­nje re­for­mi do da­ljeg. 

Po sve­mu su­de­ći, tre­ba sa­če­ka­ti i vi­de­ti da li di­plo­mat­ski kec u ru­ka­vu dr­ži i Mi­čel. 


Komentari3
22df2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
"...upotrebi bica ". - Pusto Americko sto propade carstvo.
Nikola Kreco
Statija je od pre mesec dana i nije aktuelna. U medjuvremenu se desilo da bude potpisan Ugovor Grcke i Makedonije oko imena, da je Grcka vlada prezivela doverbu, tako da autor ovog teksta nece docekati da se desi :Makedonsko prolece". Kako stvari stoje, bojim se da se ne desi "Srpsko-Kosovsko prolece".
Sasa Trajkovic
Srbija NE može u EU ni kada ispuni sve kriterijume Brisela ali Makedonija i Crnja Gora mogu u NATO iako NE ispunjavaju ni jedan uslov? Kome se tako žuri EU i SAD su ovim pokazali svoju pravu nameru na Balkanu koji će pretvoriti u NATO proterktorat i spoljnu granicu EU zaštitu od migranata sa istoka i naravno Ruskog uticaja a koleteralna žrtva ove politike je opet Srbija koju NATO opkoljava i želi da izoluje na mapi Balkana, samo slaba i pokorna Srbija je Srbija po meri EU.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja