utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 16.03.2018. u 08:15 Olga Janković
ZANIMLjIVE GALERIJE

Umetničko blago u selu Samošu

Vladimir M. Fijat, trgovački putnik, srpski dobrovoljac, solunski ratnik, kolekcionar, pa i poslastičar na dvoru Karađorđevića, darovao je rodnom mestu dragocenu zaostavštinu
Збирка уметничких слика у Галерији „Владимир Фијат” (Фото О. Јанковић)

Neko reče da je Samoš „najbanatskije selo”, a moglo bi biti i najzabačenije – na samom rubu južnobanatske opštine Kovačica. Početkom 20. veka imalo je 538 kuća i 2.462 stanovnika. Jedan od njih, Vladimir M. Fijat, trgovački putnik, srpski dobrovoljac, solunski ratnik, kolekcionar, pa i poslastičar na dvoru Karađorđevića, darovao je rodnom Samošu dragocenu zaostavštinu.

Bio je to dragulj o kojem se malo znalo. Toliko, da se svojevremeno u lokalnom listu pojavilo pitanje – šta je sa umetničkim delima iz Legata Vladimira M. Fijata, jer iz štampe saznajemo da fali dve trećine dela.

Vredna dela u memli i prašini

Pitanje se odnosilo na izuzetnu zbirku umetnina koju je Vladimir svom zavičaju darovao na čuvanje. U njoj je bilo 294 slike, mnoštvo zapisa, dokumenata, povelja, vredan album sa 720 dokumentarnih fotografija iz Prvog svetskog rata, zasluženo ordenje. Bilo je tu i portreta predaka, takođe viđenijih ljudi u 19. i početkom 20. veka. Ostavio je apsolutno sav svoj imetak, sve što je sakupio tokom života dugog samo 55 godina, uveren da će biti savesno čuvano.

No, realnost je bila drugačija.

Akademski slikar Martin Kizur saznao je iz priča meštana neverovatnu istinu da su platna Ticijana, Rubensa, Modiljanija, Paje Jovanovića, Uroša Predića, Konstantina Danila, portret Tagore i crteži Direra, decenijama visili po kancelarijama, hodnicima, sali za venčanja i arhivarnici malenog Samoša, neadekvatno i nestručno smešteni, prepušteni memli i mehaničkim oštećenjima i seljeni u komšijska sela opštine, bez dokumentacije, inventarske liste, reversa.

Portret mladog prestolonaslednika
Najvrednija dela koja se danas mogu videti u Galeriji samoškog Doma kulture su ulja Marka Murata – „Dubrovnik” i „Zaljubljeni par” i portret pod nazivom „Mladi prestolonaslednik”, kažu jedinstven u Srbiji, a njegova priča je slična Fijatovoj. Naime, portret princa Petra Drugog iz mladih dana ostao bi večno skriven od pogleda javnosti da prilikom restauracije nije „provirio” ispod debelog sloja uljane boje nepoznatog autora.

Prašinu po podrumima hvatali su i album fotografija porodice Obrenović, Tolstojevo pismo, kao i vredna biblioteka Srpske književne zadruge.

Dragocena zaostavština nemilosrdno je razvlačena, te su nestali najvredniji komadi, a u zbirci je ostalo tek 109 dela i to u kritično lošem stanju. Išlo se dotle da nije pošteđeno ni Fijatovo ordenje – Karađorđeve zvezde s mačevima, Zlatna medalja za hrabrost i orden Krst Svetog Đorđa koji još jedini svedoči o hrabrosti čoveka koji je na front pošao prvog dana Velikog rata.

Podigla se javnost, te su 1988. godine umetnine sabrane, stručno obrađene i izložene najpre u ovdašnjem vatrogasnom domu, potom preseljene u mesnu kancelariju, a danas se nalaze u renoviranoj galeriji Doma kulture, nanovo otvorenoj pre četiri godine, koja ponosno nosi Fijatovo ime. Tu nas dočekuje Jelena Trajković rečima da ovde ima šta da se vidi, ali da je poseta još uvek slaba.

– Galerija „Vladimir Fijat” osnovana je upravo da bi se sprečili dalja otuđenja i propadanje njegove zaostavštine. Ovakva kakva jeste interesantna je za posetioce koji su, osim naive koja je proslavila ovaj kraj, željni i druge vrste slikarske umetnosti. Sanacijom objekta doveli smo je u zadovoljavajuće stanje, ali nedostaje više promocije, jer smo malo zabačeni i izvan glavnih putnih pravaca. Ipak, redovno priređujemo svečanosti, obeležavajući Fijatovo rođenje u novembru i smrt marta meseca. Okupi se onda u našem Samošu do hiljadu duša, pesnici, pisci, a redovno nam dolaze i đaci naše škole. Istoričari im pripovedaju o našem najpoznatijem pretku koji je i neretko junak njihovih pismenih radova – priča za „Magazin” Trajkovićeva.

Knez i kuvar

Radi pitoresknosti ove pripovesti, pa i u potrazi za odgovorima odakle Fijatu toliko bogatstvo, evo i jedne od verovatnijih verzija koja se nudi u prvom broju informativnog lista ovdašnje mesne zajednice – „Rekla-kazala”. Priča vodi i do samog dvora Karađorđevića, o uposleniku Fijatu na dvoru Njegovog veličanstva kralja Aleksandra koji je izgleda više voleo vinograde oko Topole nego umetnost, ali je zato Knez Pavle bio strastan kolekcionar i na toj tački našli su se knez i kuvar – poslastičar Vladimir.

Dobrovoljac sa Solunskog fronta

Vladimir M. Fijat rođen je 30. novembra 1883. kao treće od šestoro dece Marka i Olimpijade Fijat. U rodnom selu završio je osnovnu školu, a kasnije odlazi u Beograd na školovanje za trgovačkog putnika. Po izbijanju Prvog svetskog rata javlja se u dobrovoljce Srpske narodne vojske Kraljevine Srbije. Probijao je i Solunski front sa kog je doneo dragocenu foto-dokumentaciju i akvarele. Svoju zbirku umetničkih dela poklonio je Samošu pred smrt, marta 1959. godine.

Komentari0
a3ac6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja