sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:39
10 PITANjA O HRANITELjSTVU

Lek za ranjenu dečju dušu

Zbrinjavanje mališana i mladih u familije neuporedivo je bolje od smeštaja u domove, a Srbija ima bolji model zaštite dece bez roditeljskog staranja nego mnoge zemlje u regionu i Evropi
Autor: Dragoljub Stevanovićpetak, 16.03.2018. u 13:15
Код 4.500 хранитеља смештено 6.400 деце (Фото Пиксабеј)

Sve nesrećne porodice, da parafraziramo Tolstojevu od upotrebe izlizanu rečenicu, nesrećne su na različite načine.

Posle neke porodične tragedije, nasilja, ubistva ili kada su deca zanemarena ili zlostavljana, brigu o onima koji su tek stupili u život preuzima država. Zahvaljujući velikom porastu broja hraniteljskih porodica u našoj zemlji, ovi mališani nisu više osuđeni na sirotišta i domove, kao što je to bilo nekada, već toplinu i ljubav, sigurnost i bezbednost dobijaju u pažljivo odabranim familijama širom Srbije. Ponekad neka ekscesna situacija dospe i u medije, ali to ne može da zatamni vrlo pozitivnu sliku odnosa države prema ovoj kategoriji mladih bića.

Na kraju prošle godine 6.403 dece bilo je smešteno u više od 4.500 hraniteljskih porodica. U kolektivnom smeštaju trenutno je svega 670 štićenika, uglavnom dece sa smetnjama u razvoju. Broj dece u porodicama u odnosu na one u kolektivnom smeštaju povoljniji je nego u zemljama u regionu, pa i čak i od nekih članica Evropske unije, tvrde u Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.

Nije uvek tako bilo – još samo pre dvadesetak godina, 60 procenata dece bez roditeljskog staranja živelo je u domovima. Ko može biti hranitelj, da li je potrebna licenca, kakva su iskustva, i koji su problemi najčešći, za „Magazin” govori Vesna Tekić iz ovog sektora u resornom ministarstvu.

1. Ko može postati hranitelj po našim propisima?

Zakon propisuje da hranitelj ne može biti neko ko je krivično gonjen ili osuđivan, teško bolestan, ko je zavisnik od droge ili alkoholizma. Osobe za koje se utvrdi da ispunjavaju zakonske uslove, centri za socijalni rad prvo upućuju na dalju procenu centrima za porodični smeštaj i usvojenje. Sa kandidatima se razgovara, centar procenjuje uslove u kojima porodica živi, a potom oni prolaze obuku na kojoj se upoznaju sa budućim dužnostima, pravima i obavezama.

2. Da li se dešava da neko odustane?

Ima odustajanja, jer kandidati i njihova deca ne mogu da prihvate velike promene koje ih čekaju. Sa detetom u njihovu porodicu ulazi veliki broj ljudi: socijalni radnici iz dva centra, stručnjaci iz škole, zdravstvenih ustanova, zatim braća i sestre deteta, srodnici sa kojima dete treba da se viđa. To je potpuno novi svet koji sa detetom ulazi u hraniteljsku porodicu. Osim toga vlada načelo podeljene odgovornosti, jer centri za socijalni rad su staratelji deteta u hraniteljskim porodicama.

3. Kada se dete oduzima biološkim roditeljima i poverava hraniteljima?

Dete je ugroženo kada se o njemu njegova biološka porodica ne stara adekvatno, zatim zbog neke porodične tragedije, nasilja, ubistva, ako je zanemareno ili zlostavljano. Razlozi zanemarivanja obično su bolesti zavisnosti, narkomanija, asocijalno ponašanje roditelja. Dete se od bioloških roditelja uzima samo privremeno, jer jedino sud može doneti odluku o lišavanju roditeljskih prava.

Mesečna naknada za dete 25.680 dinara
Mesečna nadoknada za dete bez obzira na uzrast je 25.680 dinara, a za decu sa teškoćama u razvoju nadoknada se uvećava i do 50 posto u zavisnosti od vrste bolesti. Uz to, školska deca dobijaju za prevoz 3.600 dinara do 20 kilometara razdaljine, a za preko dvadeset kilometara 5.400 dinara. Ona dobijaju i za džeparac 3.650 dinara mesečno, novac za kupovinu udžbenika, imaju plaćenu rekreativnu nastavu, pokrivene troškove organizovanog letovanja i pravo na troškove mature.Hranitelj mesečno dobija 15.260 dinara neto, plus socijalno osiguranje, a ako se brine o dvoje ili više dece onda prima 9.376 dinara po detetu.

4. Da li ponekad mogu nastati problemi i u hraniteljskim porodicama. Dešava li se da dete pobegne iz porodice u kojoj je zbrinuto?

Tinejdžeri beže i od bioloških roditelja, pa i od hranitelja. Ali u ovom drugom slučaju razlog nije samo u mladalačkom buntu, već i u traumatičnoj prošlosti. Kod ove dece se ponekad javljaju pomešana osećanja i poremećaji u ponašanju. Svake godine beležimo slučajeve problematičnog ponašanja i bežanja, ali naši hranitelji su dobro obučeni i znaju da treba da obaveste policiju i centar za socijalni rad kako bi se, pre svega, zaštitila bezbednost deteta.

5. Ima li slučajeva da se dete oduzima hraniteljskim porodicama?

Centri za porodični smeštaj i usvojenje prate šta se dešava u hraniteljskim porodicama i kako dete reaguje. U prvim mesecima savetnik za hraniteljsku porodicu dolazi nedeljno, a kada se dete stabilizuje jednom mesečno.

Dete se oduzima ako se posumnja na bilo koji vid zlostavljanja od strane hranitelja ili nekoga iz njihovog okruženja, a hranitelji nisu u stanju da to prepoznaju i zaštite dete. Ili ako se hranitelji razbole ili više ne mogu da obavljaju ovu ulogu. Postoji i planirano oduzimanje dece kada se ono vraća srodnicima ili biološkim roditeljima ili se daje na usvajanje.

6. Koliko se često deca vraćaju biološkim roditeljima?

Dete se najpre na staranje daje bliskim srodnicima, ako za to postoje uslovi, a tek onda odlaze kod hranitelja. Po podacima iz 2015. godine 39 posto dece vratilo se u svoje biološke porodice, u 2016. godini nešto manje – 35 procenata, dok za prošlu godinu podaci nisu još gotovi. Naravno, Centar za socijalni rad prethodno proverava da li se biološka porodica konsolidovala i da li više nema rizika zbog kojih je dete bilo ugroženo.

Novi dom na obodu grada
– Najviše hraniteljskih porodica živi na obodu velikih mesta, zato što su tu mahom porodične kuće sa dvorištem, pa ima dosta prostora, što nije slučaj sa porodicama koje žive u gradskom jezgru. Hranitelji najčešće imaju srednje obrazovanje, ali tu je od formalnog obrazovanja važniji stav prema školi. Ipak, važno je da hranitelji imaju pozitivan stav prema obrazovanju kako bi podstakli dete na učenje – kaže Vesna Tekić.

7. Da li se javljaju problemi kada dete odlazi na usvajanje?

Ponekad hranitelji imaju krizu odvajanja od deteta, bore se da dete ostane kod njih, pa se razviju i teorije zavere da se dete prodaje, daje strancima... Dešava se da neko bude izvrstan kao hranitelj, a loše reaguje kod odvajanja. Na sreću, nema mnogo ekscesnih situacija. Usvajanje se ne vrši na prečac, uloga hranitelja je da pomogne detetu da se psihološki pripremi na odlazak.

8. Da li hranitelji mogu da usvoje dete?

Usvojenje je trajna mera zaštite deteta. To se hraniteljima dozvoljava ako je takvo rešenje u najboljem interesu deteta. Nekada takvo usvojenje bude dobro rešenje upravo zbog kontinuiteta sa prethodnim hraniteljskim statusom, koje je doprinelo da se dete stabilizuje, ali to nije uvek i najbolje rešenje. Nije ni pogodno za svako dete, na primer, ako su hranitelji previše stari. Za malo dete je bolje kada ga usvoje mlađi roditelji.

9. Koji mogu biti motivi da neko postane hranitelj? Da li je to ponekad novac?

Živimo u vreme krize, pa je legitimno da za svoj rad dobijete i nadoknadu. Socijalne službe, međutim, procenjuju i ovakve motive. Kada se otkrije da je novac glavni motiv, takve osobe ne prođu procenu i ne dobiju licencu. Kod nekih je izražen altruizam, humanost, želja da pomognu, ali ima i onih koji na taj način žele da skrenu pažnju na sebe, da se predstave pred drugima u boljem svetlu, tako da motiva ima raznih i sve se to uzima u obzir kada se odlučuje da li neko može postati hranitelj.

10. Šta je ono najvažnije što dobijamo od hraniteljstva?

Zbrinjavamo dete u porodičnoj sredini, što je neuporedivo bolje nego da ono bude smešteno u kolektivni centar. U porodici dete se bolje oseća, uči se da razvija dobre porodične modele, dok u kolektivu nema takvih uslova za dobar psihološki razvoj.

Šta posle

U hraniteljskoj porodici dete najduže može ostati dok se ne osposobi za zanate ili završi fakultet. Postavlja se pitanje kakva je sudbina mladih nakon toga. Deca bez roditeljskog staranja imaju jaku socijalnu zaštitu dok odrastaju, ali kada se treba integrisati u društvo nastaju problemi. Mnogi stanuju u lokalnim kolektivnim centrima i primaju socijalnu pomoć. Nekada im hranitelji pomognu i ostave ih da stanuju kod njih. Ima i u ovoj oblasti napretka, bilo je i nekih akcija, stipendija firmi i zapošljavanja, ali socijalni radnici smatraju da nije dovoljno učinjeno.


Komentari0
078f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja