nedelja, 24.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:58

Pristigla 34 komentara na izmene Ustava

Ministarstvo pravde po podne objavilo sve primedbe i sugestije na radni tekst ustavnih izmena u oblasti pravosuđa
Autor: Aleksandra Petrovićutorak, 13.03.2018. u 22:00
Јавна расправа одржана у Новом Саду (Фото Бета)

Ministarstvo pravde objavilo je na svojoj internet prezentaciji sve komentare koji su tokom drugog kruga javne rasprave dostavljeni na radni tekst izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa.

– Na adresu Ministarstva pravde pristiglo je ukupno 34 komentara organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja, državnih organa, profesora, advokata, kao i građana – navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

Drugi krug javne rasprave o radnom tekstu ustavnih amandmana počeo je 22. januara i trajao je do 8. marta. Održana su četiri okrugla stola – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a resornom ministarstvu su dostavljana mišljenja, komentari i sugestije i pismenim putem.

– Ukazujemo da će nakon usaglašavanja radnog teksta ustavnih amandmana biti sačinjen nacrt koji će biti prosleđen Venecijanskoj komisiji, bez čijeg pozitivnog mišljenja se neće ići u dalju proceduru usvajanja – naveli su iz Ministarstva pravde.

Podsećamo, Društvo sudija Srbije se pre dva dana oglasilo saopštenjem u kojem piše da je Ministarstvo pravde selektivno objavilo komentare.

– Iako ovo ministarstvo insistira na tome da je njegov rad otvoren i inkluzivan, već običnim pregledom stranice „Javne rasprave”, zaključuje se da su objavljeni komentari kompresovani (zipovani), da se prilikom otvaranja foldera ne može razaznati o čijim je komentarima reč – navodi se u saopštenju Društva sudija.

Naglašava se da među objavljenima nema komentara Društva sudija, Udružena tužilaca, Beogradskog centra za ljudska prava, CEPRIS-a, Jukoma, Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Asocijacije sudijskih pomoćnika.

Zbog toga Društvo sudija ukazuje Ministarstvu pravde da je dužno da obezbedi otvorenost procesa javne rasprave. Pozvali su ovo ministarstvo da postupi korektno i objavi komentare na podjednak način za sve koji su ih dostavili.

Oko 16 časova svi su objavljeni na sajtu Ministarstva pravde, bez zipovanja, pregledno, tako da je čitaocima odmah jasno o čijem je komentaru reč. Kako je za „Politiku” rečeno u ministarstvu, veliki broj komentara je poslat 8. marta, što je bio poslednji rok, pa je bilo potrebno vreme da svi budu uneti na internet prezentaciju. Pre toga je u jednom folderu bilo objavljeno 14 komentara, a u drugom tri. Međutim, sada svaki komentar ima svoj folder.

Društvo sudija ponovo je poznalo Ministarstvo pravde da povuče radni tekst amandmana i izradi nov i stavi ga u raspravu istovremeno sa radnim tekstom Ustavnog zakona, bez koga je nemoguće sagledati pravi domašaj predloženih izmena.

Povlačenje radnog teksta amandmana predložili su i Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Apelacioni sud u Kragujevcu, kao i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Međutim, kako je već više puta naglašavano iz Ministarstva pravde povlačenja amandmana neće biti.


Komentari2
1dfb2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
СРПСКИ ЛИНГВИСТИ И ДАЉЕ ПРОТИВ ЋИРИЛИЦЕ У НОРМИРАЊУ ЈЕЗИКА СРБА. Само ме занима један члан и у старом, важећем и у новом, најављиваном уставу Србије. Занима ме само Члан 10. важећег Устава који је исправно (једноазбучје) решио питање писма српског језика (реч је о српском ћириличком писму). Плашим се да се у службени језик поново не врати лудорија из 1954. године када су Срби имали формалну, лажну "равноправност писама", а у пракси спроводили оштру фаворизацију "равноп4авне латинице". Тако је српска азбука до данас сасечена смишљено, плански, политички и насилно на тек десетак процената у језику Срба. И занима ме једино да ли ће тај Члан 10. важећег Устава и даље багателисати први лингвисти (увели у Правопис српскога језика Матице српске) поново хрватско латиничко писмо, због чега Срби и данас не знају које је њихово писмо, па мисле да је "српска латиница" оно писмо које је у међународним институцијама, наравно, регистровано уз "хрватски језик", свакако као хрватско абецедно писмо.
radomir
Zvanicno pismo u Srbiji cirilica a neko ka da se trudi da je sto vise ugusi potisne primera bezbroj ; Telekom drzavno vlasnistvo vecinski deo racune korisnicima stampa ltinicom , mediji ,,Pink,, ,, Hepi,, Studio ,,B,, Neznam u cijoj je nadleznosti kotrola upotrebe jezika i pisma , a stice se utisak da se takmice ko ce vise da je potisne ,- neznam zasto !
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja